Поводом последњих дана у појединим медијима објављених оптужби на рачун Архива Војводине и његовог директора, др Небојше Кузмановића, да су „oдговорни” за инцидент приликом посете новосадских гимназијалаца изложби посвећеној жртвама Чурушке рације, а у ширем контексту појава графитних и других изражавања антисемитизма и неонацизма последњих месеци у Новом Саду, осећам дубоку моралну обавезу да изнесем следеће.
Ако постоји место на коме бескомпромисна политичка борба мора да погне главу то је комеморативна, изложбена, образовна и свака друга активност посвећена жртвама Холокауста, геноцида и других облика злочина из Другог светског, као и сваког другог рата.
Наводи су апсурдни, изазивајући запрепашћење. Управо је Архив Војводине међу водећим установама у земљи који је активно усмерио своју грађу, издаваштво и изложбену делатност ка оснажењу и обогаћењу приступа културе сећања на жртве нацизма и фашизма. Та установа од јавног значаја иницира и предводи пројекте са адекватним и престижним институцијама на више континената. Само по предмету страдања Јевреја са подручја Бачке, Баната и Срема тренутно се темељно и марљиво ради на пет пројеката. Институционална сарадња са Јад Вашемом, затим успостављање сарадње са Архивом Националне библиотеке Израела – оба из Јерусалима, потом професорима експертима са универзитета Бар-Илан из Кирјат Она надомак Тел-Авива, само су део напорног тимског и мултидисциплинарног рада компетентних из Архива Војводине. Више га је пута посетио и амбасадор Државе Израел у Београду, Њ. Е. Јахел Вилан. Др Кузмановић је и међу сарадницима успостављања муниципалне сарадње главног града АП Војводине са израелским Ашдодом (Ashdod), активно конципирајући садржаје. Сарадња са новосадском организацијом Тераформинг, доказаним протагонистом и начела IHRA-е, само је додатно сврстала овај архив у сараднике врхунских установа своје врсте глобално.
Опус Архива Војводине превазилази етничке и конфесионалне одреднице. Страдањима Срба, Јевреја и Рома су придодата и она недовољно позната страдања Словака, током анексије Бачке у Другом светском рату. Припадници народа у чије име су чињени злочини, а који су се витешко-праведнички понели нису занемарени. Листа пројеката у протеклој години упркос пандемији је импозантна.
Каткад треба мудро промислити да ли реакција на неправду долива нежељени публицитет. Немам ни трунку сумње да ће Архив Војводине, као и њен директор, из ове политички мотивисане епизоде изаћи још јачи и мотивисанији да наставе са својом племенитом мисијом. Позивам све добронамерне и заинтересоване, да сагледају делокруг проф. Роберта Соломона Вистриха (Robert Solomon Wistrich), кембришког ђака, који је између осталог предавао и на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, а који је био кадар да се академски успротиви популизму и укрсти копља са појавама антисемитизма код европске левице упоредо са оном на њеној десници.
Александер Николић
Почасни конзул Србије у Биршеви
