AUTOR: Radovan Sremac

Apstrakt:

Teritorija Srema je u toku Drugog svetskog rata bila u sastavu ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Odmah po osnivanju NDH aprila 1941. godine, započeli su progoni Srba, Jevreja i Roma. Veoma brzo se na udaru našla jevrejska imovina koju su Jevreji morali službeno da prijave vlastima počevši od 5. juna 1941. godine. Posebno su podnošene prijave imovine za fizička lica, a posebno za firme. Ova dokumentacija se danas čuva u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu. Sačuvano je ukupno 581 prijava za Jevreje iz srpskog dela Srema.

Ključne reči: Holokaust, NDH, Srem, podržavljenje imovine, arhivska građa

Teritorija koja nosi geografski naziv Srem danas je podeljena između Srbije i Hrvatske. Celo područje Srema je u toku Drugog svetskog rata bilo u okviru ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Verno prateći strategije i zakone nacističke Nemačke, ustaše su na sebi svojstven način izvršile Holokaust na celom području svoje države, pa sa tim i u Sremu. Progoni Srba, Jevreja i Cigana/Roma započeti su prvih dana postojanja NDH i to najpre kroz ponižavanja i isključenje iz svih društvenih sfera, nastavljeni su kroz maltretiranje, prisilan rad i pljačku pokretne imovine, a okončani sprovođenjem u logore i istrebljenjem. Poseban set donetih državnih zakona legalizovao je sve ove faze i na taj način udario „pečat” Nezavisnoj Državi Hrvatskoj kao genocidnoj tvorevini. Već prvih meseci postojanja NDH, tačnije 5. juna 1941. godine, stupio je na snagu zakon o obaveznoj prijavi imovine Jevreja i jevrejskih firmi. Ustaše su na taj način sa jedne strane sebi olakšale pljačku, a sa druge strane nama danas ostavile nepobitne dokaze o Holokaustu, barem o finansijskom i pljačkaškom aspektu progona Jevreja. O tom aspektu Holokausta svedoče dokumenta iz Hrvatskog državnog arhiva u Zagrebu iz fonda Ministarstvo državne riznice. Ured za podržavljeni imetak Odjela za novčarstvo, državnu imovinu i dugove Ministarstva državne riznice NDH (PONOVA) (1941–1945), celina: Dosijei konfiskovane imovine (DKI kartoni) (HR-HAD-1076).

Kao što je navedeno, počevši od 5. juna 1941. godine, svi Jevreji na prostoru NDH morali su da podnesu prijavu imovine za sebe, svoju porodicu i svoja preduzeća i trgovine. Postojala su dva obrasca za obaveznu prijavu imovine:

Obrazac I – obavezna prijava imetka Židova

– Obrazac II – obavezna prijava židovskih poduzeća, odnosno poduzeća koja u cjelosti ili djelomično pripadaju Židovima.

Obrazac I se sastojao iz sledećih rubrika: I Lični podaci, II Nekretnine, II Liječnici, III Inženjeri, graditelji, bivši javni bilježnici i predstavnici drugih slobodnih zvanja, III Rudarska prava, IV Zakupi i opcije, V Patenti i licence, VI Autorska prava, VII Vrijednosti, VIII Učešće u poduzećima, IX Potraživanja, X Prometne vrijednosti alata, instrumenata i sprava, koje posjeduje za obavljanje zvanja, XI Namještaj, živežne namirnice, odjeća i ostala imovina kućanstva, XII Ostala imovina koja proizlazi iz bio kojih drugih pravnih poslova, XIII Iskaz dugovanja na dan stupanja na snagu zakonske odredbe o prijavi imetka Židova i židovskih poduzeća, zatim Primjedbe, Izjave o istinitosti podataka, mjesto, datum i potpis.

Obrazac II se sastojao iz sledećih rubrika: Opći podaci, I Lični podaci, II Dionička društva, II Komaditna društva i javna trgovačka poduzeća, III Zadruge i društva s ograničenim jamstvom, IV Inokosne tvrtke protokolirane i neprotokolirane, zatim kao i kod obrasca I: Izjave o istinitosti podataka, mjesto, datum i potpis. Uz obrasce je išla i tzv. Temeljnica za knjiženje i Odluka o podržavljenju.

Obrasce su obavezno popunjavali svi Jevreji, polujevreji i supružnici Jevreja, nastanjeni na celom području NDH. Za Jevreje pripadnike drugih država koji su imali imovinu na području NDH, obrasce su popunjavali rođaci ili upravnici te imovine. Banke su prijavljivale štedne uloge Jevreja. Deca mlađa od 21 godine prijavljena su zajedno sa roditeljima. U nekim slučajevima članovi iste porodice imaju posebne dosijee. Dosijei su složeni prema rednom broju, a dosijei jednog grada ili kotara složeni su prema abecednom redu.

Sprovođenje u delo ideje o rasno čistoj Hrvatskoj državi vršilo je nekoliko državnih službi. Od samog svog osnivanja Ured za podržavljeni imetak imao je osnovni zadatak – iseljavanje nehrvatskog elementa iz NDH kroz narodnu ponovu (Državno ravnateljstvo za ponovu tzv. Srpska ponova), odnosno isključenje Jevreja iz ekonomije NDH kroz ekonomsku ponovu (Ured za obnovu privrede, odnosno Državno ravnateljstvo za gospodarsku ponovu, tzv. Židovska ponova).

Državno ravnateljstvo za ponovu osnovano je zakonskom odredbom br. CLXXI-507-Z. p.-1941, od 24. juna 1941,[1] a Ured za obnovu privrede zakonskom odredbom br. LIII/85 z. p. 1941, od 3. maja 1941. godine.[2] Ured je osnovan pri Ministarstvu narodnog gospodarstva, Odjelu za obrt, industriju i trgovinu. Državno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu osnovano je zakonskom odredbom br. CLXXX-581-Z. p-1941, 1. jula 1941. godine.[3] U nadležnost ovog Ravnateljstva preneti su poslovi Ureda za obnovu privrede koje se ovim ukinulo, s tim da je ovo Ravnateljstvo bilo jedino ovlašćeno da kupuje imovinu Jevreja i jevrejskih preduzeća. Takođe, u njegovu nadležnost preneti su poslovi i ovlašćenja i drugih Ministarstava među kojima i sprovođenje naredbe o obaveznoj prijavi imovine Jevreja i jevrejskih preduzeća.

Zakonska odredba o nadopuni zakonske odredbe o osnutku Državnog ravnateljstva za gospodarstvenu ponovu (br. CCLXXI-1240-Z. p. 1941) doneta je 27. avgusta 1941. godine.[4] Odredba je odredila da je Državno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu moglo preuzimati pravnu imovinu koja je po zakonskoj odredbi o obaveznoj prijavi imovine Jevreja od 5. juna 1941 (broj CL-348-Z. p.1941) bila podložna dužnosti prijave, i po slobodnoj volji određivati sve mere za njeno očuvanje i osiguranje. Državno ravnateljstvo za ponovu i Državno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu spojeni su u jedno ravnateljstvo pod imenom Državno ravnateljstvo za ponovu.[5] Ravnateljstvo će još tri puta menjati naziv i nadležnost, sve do 17. avgusta 1943. godine kada je potpalo u Odjel za novčarstvo, državnu imovinu i dugove Ministarstva državne riznice.[6]

Sačuvana je 581 prijava Jevreja i 4 prijave jevrejskih opština na teritoriji srpskog dela Srema (ne računamo prijave supružnika Jevreja koje je vlast prema zakonu smatrala „arijevcima”).

Srem pod vlašću Nezavisne Države Hrvatske i Holokaust

Vlast na prostoru Srema delile su ustaše Nezavisne Države Hrvatske i domaći Nemci. Iako je postojalo dosta sukoba među njima, naročito oko raspodele imovine Jevreja i Srba, obe strane su se potpuno slagale u tome da Srem, kao i celu NDH treba očistiti od „arijevski nepoćudnih elemenata”, tj. od Srba, Jevreja i Cigana (Roma). Hrvatski antisemitizam nije poticao samo iz podaničkog odnosa prema Hitleru i Trećem rajhu, nego i iz programa ustaške organizacije koja je u Načelima ustaškog pokreta proklamovala stvaranje Nezavisne Države Hrvatske u „povjesnim granicama” u kojoj će odlučivati samo Hrvati „čisti po porjeklu i po krvi”. Za tako nešto bilo je potrebno očistiti Hrvatsku od Srba, Jevreja i Roma. Kako su ustaše držale svu vlast u državi, „čišćenje nacije od nepoćudnih elemenata” bilo je i deo državne politike.[7]

Teror nad Srbima i Jevrejima započet je već prvih dana po proglašenju NDH. Hapšenja, maltretiranja i odvođenja u zatvore uglednih ličnosti sprovođena su na celoj teritoriji NDH. Srbi su najčešće odmah ubijani, ili su pak odvođeni u logore pod optužbom da su komunisti ili da su radili protiv države, a od Jevreja je tražen okup – „kontribucija”. Pravnu osnovu ovih zločina vlada NDH utemeljila je donošenjem Zakonske odredbe za odbranu naroda i države kojom je uvedeno vanredno stanje. Pošto NDH do februara 1942. godine nije imala skupštinu, Pavelićeva vlada je bez ikakve kontrole donosila „zakonske akte” usmerene protiv Srba i Jevreja. Prvi set zakona donet je 30. aprila 1941. godine – Zakonska odredba o državljanstvu, i sa njom je stanovništvo NDH podeljeno u dve grupe: prva grupa su bili „državljani” (Hrvati, muslimani i drugi „arijevci”), a drugu grupu „državni pripadnici” (Srbi i Jevreji). Zakonskom odredbom o zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskog naroda zabranjeno je sklapanje brakova između Jevreja i osoba „arijevskog” porekla, kao i zapošljavanje „arijevki” mlađih od 45 godina u jevrejskim kućama. Zakonskom odredbom o rasnoj pripadnosti propisano je utvrđivanje „pripadnosti nižoj rasi”, tj. utvrđivanje jevrejskog porekla. Kasnije je donet čitav niz novih radikalnijih zakona koji su omogućili pljačku, ponižavanja i potpuno istrebljenje Jevreja.[8] Poseban set zakonskih odredbi odnosio se na fizičku likvidaciju Srba i Jevreja: Zakonska odredba o upućivanju nepoćudnih i pogubljenih osoba na prilina boravak u sabirne i radne logore i Zakonska odredba o suzbijanju nasilnih i kažnjivih čina proti države, pojedinim osobama i imovini.

Set zakona koji se odnose na finansijski momenat Holokausta, tj. pljačku, činile su Naredba o utvrđivanju rasne pripadnosti državnih i samoupravnih službenika i vršitelja slobodnih akademskih zvanja, Naredba o promjeni židovskih prezimena i označavanju Židova i židovskih tvrtki, Zakonska odredba o obaveznoj prijavi imetka Židova i Židovskih tvrtki i Zakonska odredba o podržavljenju imetka Židova i židovskih preduzeća. Svim ovim zakonima NDH je faktički „ozakonila” Holokaust.

Stradanje Jevreja u Sremu započelo je već aprila 1941. godine po ulasku nemačke vojske. Organizovani u Kulturbund, domaći Nemci su prednjačili u progonu, pljačkanju i ponižavanju Jevreja. Mnogi članovi Kulturbunda odlazili su u Nemačku na tzv. besplatne stručne i privredne kurseve, a školovani su u stvari za SS jedinice. Oni su posle donosili i besplatno delili razne brošure i letke usmerene protiv Jevreja. Cilj je bio stvoriti netrpeljivost lokalnog stanovništva prema Jevrejima kako bi se lakše izveo planirani zločin – njihovo potpuno istrebljenje.[9] Prva mera protiv Srba i Jevreja koja je primenjena u Sremu bilo je oduzimanje radio-aparata da bi potom usledilo hapšenje uglednijih ličnosti. Od Jevreja je tražena kaucija, odnosno „kontribucija” (otkup) za oslobođenje, dok su Srbi najčešće odmah ubijani. Jevrejske i srpske radnje preuzeli su komesari, koji su određeni da se staraju o imovini, a u stvari su bili zaduženi za pljačkanje. Sledeći nemački uzor, ustaše su Jevrejima uvele obavezu nošenja žute trake na levom rukavu sa natpisom na hrvatskom jeziku „Židov” (Ž) i nemačkom „Juden” (J); bilo je zabranjeno napuštanje mesta boravka i kretanje od 20 do 8 časova, a nedeljom i katoličkim praznicima tokom celog dana, zabranjen je odlazak na pijacu pre 10 časova, korišćenje javnog prevoza, kupanje na rekama, a uveden je prinudni rad za sve Jevreje (oba pola) starosti od 16 do 60 godina kao i dnevno javljanje policiji.[10] Istovremeno je vršena pljačka jevrejskih porodica i preduzeća. Pljačkali su u ime države, za potrebe vojske, Kulturbunda ili kancelarija novih nameštenika, a najčešće za sebe. Iz jevrejskih radnji, prostorija udruženja i privatnih stanova odneto je sve što je bilo vredno. Ono što je za njih bilo bezvredno, poput arhive biblioteka i sinagoga, spaljeno je. Iz prijave redarstvenog stražara (policajca) Mate Borkovića, nezadovoljnog podelom opljačkane jevrejske imovine, koju je 19. januara 1942. godine uputio „Državnom tužiocu u Hrvatskoj Mitrovici” (Sremskoj Mitrovici), vidi se šta je sve opljačkano i na koji način. Između ostalog Borković kaže: „Razni predmeti zapliniti od Židova iz Iloka, a koji su bili dopremljeni u ovo redarstvo, a sastojali se od sledećih stvari i to: 2 puna kamijona sa 37 velikih kufera punih zlatnih i srebrnih servisa, 47 džepnih satova, te nekoliko truba platna, te dvije trube kože, boks i šebro u 400 kgr brašna te 50 kg guščije masti… Ove predmete su plijenili g. Ledenc i Gadžo i Filipović Luka redarstvni stražar u Hrvatskoj Mitrovici”. Borković prijavljuje da su „od zapljenjene masti redari dobili svaki po 2 kg, masti t.j. u ukupnoj težini svega 80 kgr”. Dalje „Razni zaplenjeni predmeti od židova Flajšmana iz Hrvatske Mitrovice kao na primjer skupocjeni zlatni servizi 2 i pola kgd. veliki dukata a koje je predmete plijenio g. Gadža i Ledenc, nisu predani na nadležno mjesto, a prigodom djeljenja zatekao ih je g. pristav Ertl. Kod pretresa stana židovke rabinke iz Hrvatske Mitrovice, našao je g. Ledenc i redarstveni stražar Gjuro Marošević veći omot dukata, koji nisu predani na redarstvo, te ih je uzeo ksebi pomenuti Ledenc, a rečena vlasnica mora znati koliko je bilo tih dukata”.[11] U početku su na udaru bile imućnije jevrejske porodice, ali kako je vreme odmicalo, krug se širio. Iz jevrejskih kuća otimano je i odnošeno sve, čak i veš.

Razlike u postupcima između ustaša i nacista nije bilo. U Zemunu i istočnom Sremu svu vlast su u početku imali Nemci. Pri mesnom Kulturbundu osnovana je sekcija za „kontrolu Jevreja” sa zadatkom da popiše sve Jevreje i njihovu imovinu. Zbog brojčane nadmoćnosti u Rumi, vlast su držali uporedo i domaći Nemci i ustaše. Svi sremski Jevreji su bili prisiljeni na teške i ponižavajuće poslove.[12]

Dana 6. 2. 1942. godine doneta je Zakonska odredba o podržavljenju imetka Židova i židovskih preduzeća kojom je „Ravnateljstvo za gospodarsku ponovu” ovlašćeno da sprovede „podržavljenje imetka Židova sa ili bez naknade”. Ubrzo je dopunjena Zakonskom odredbom o unovčavanju podržavljenih židovskih zgrada i gradilišta, u kojoj je precizirano da se zgrade čiji su vlasnici Jevreji „oduzimaju u korist države bez ikakve naknade” i „da Jevreji predaju hartije od vrednosti, uložne knjižice, dragocenosti, tepihe, predmete umetničke, kulturne i istorijske vrednosti, polise osiguranja i dr”.[13]

Nakon 16 meseci ponižavanja, pljačkanja, maltretiranja i pojedinačnih ili grupnih ubijanja, konačno sprovođenje sremskih Jevreja u logore desilo se krajem jula 1942. godine. Najveća grupa Jevreja je uhapšena tokom noći 27. na 28. jul 1942. godine. Preko logora Vinkovci, Tenje, Jasenovac i Loborgrada, sprovedeni su u Aušvic. Nakon sprovođenja Jevreja u logore, započela je konačna pljačka njihove preostale imovine. Imovinu su najčešće razneli ustaški i nemački funkcioneri, dok je sva preostala pokretna imovina rasprodavana na javnim aukcijama. Kao dokaz toga može se navesti primer Šida. U dokumentu koji je Porezni ured u Šidu uputio Upraviteljstvu narodnih škola navodi se da će Porezni ured kao ured za podržavljenu imovinu u Šidu na dan 9. 10. 1942. godine obaviti rasprodaju pokretnina preostalih iza Jevreja i to u domu ustaške mladeži u Šidu. Predmeti su se prodavali po naznačenim cenama, a kako bi rasprodaja prošla u najboljem redu, u dokumentu se navodi da će se u dvoranu puštati četvoro po četvoro kupaca.[14] Jevrejske nekretnine su podržavljene, tj. gruntovno prevedene u vlasništvo države, a nakon toga najčešće prodavane fizičkim licima. Nemačka pučka banka d. d. Ruma čak je i saopštila koliki su iznosi zaplenjeni od rumskih Jevreja.[15]

Nakon sprovedenog plana o ozakonjenoj pljački Jevreja, usledilo je njihovo istrebljenje i masovno odvođenje u logore. Najveći talas hapšenja i sprovođenja u logore desio se, kao što je navedeno, jula meseca 1942. godine. Najveći deo sremskih Jevreja je nastradao u Jasenovcu i Aušvicu.[16]

Spisak sačuvanih prijava:[17]

BEOČIN

1. Bloch Đura

2. Bloch Oskar

3. Deneš Stjepan

4. Mandel Nikola

5. Ronaj ing. Mirko

6. Rosenberg Zoltan

7. Šateles Serena

BEŠKA

1. Katona Aleksander

2. Katona Aurelija

3. Katona Stefan

ČEREVIĆ

1. Brandajz Oskar

2. Fischer Eleonora

3. Kornfeld dr. Pavle

4. Szöke Željko

ERDEVIK

1. Hirth Izidor

2. Händler Josip

3. Kohn Adolf

4. Štern Lazar

GOLUBINCI

1. Kohn Ladislav

2. Kohn Sigmund

3. Römer Filip

INĐIJA

1. Pisker Bela

LJUBA

1. Hahn Leopold

NEŠTIN

1. Goldenberg Laura

2. Goldenberg Miša

NOVI SLANKAMEN

1. Kardoš Ljudevit


PETROVARADIN

1. Schlesinger – Stanić dr. Slavko

RUMA

1. Auferber Jakob

2. Braun Etelka

3. Braun Ruža

4. Ferstner Mihajlo

5. Fischer Bernhardt

6. Frim Julije

7. Garai Franjo

8. Hauser Bela

9. Hellinger Simon

10. Heitler Max

11. Heršković Fani

12. Kaufman Leo

13. Klein Helena

14. Kohn Milan

15. Lederer rođ. Lang Fani

16. Malenković dr. Borislava

17. Müller Benjamin

18. Müller Sigmund

19. Müller Šarlota

20. Rajh Sigmund

21. Reich Arnold

22. Stein Bernard

23. Steiner Nina

24. Polaček Samuel

25. Popper Jakob

26. Richtmann Aladar

27. Roth Bela

28. Schlesinger Dezider

29. Skopal Filip

30. Skopal Karlo

31. Stein Bernard

32. Unterberger Adolf

33. Unterberger Martin

34. Unterberger Mirko

35. Unterberger Sali

36. Waksberger Jakob

37. Weiss Jakob

38. Weiss Maksim

39. Weiss Nathan

40. Wessel Alice

41. Wessel Ella

42. Wessel Karlo

SOT

1. Goldenberg Roza

SREMSKA MITROVICA

1. Alt Rozalija

2. Ferstner Jene

3. Ferstner Vilim

4. Fleischman Imre

5. Fleischman Josip

6. Fleischman Šandor

7. Frankfurter dr. Ignac

8. Freund Leo

9. Fuhrmann Miroslav

10. Fuhrmann rođ. Čukin Viktorija

11. Gärtner David

12. Gärtner Fani

13. Hubert Hilda

14. Hubert Sigmund

15. Kiršner rođ. Milanić Fritzi

16. Kiršner dr. Slavko

17. Kovač Julije

18. Lederer Jelka

19. Levy Sigfrid

20. Milosavljević Regina

21. Morgenstern Adolf

22. Morgenstern Pera

23. Morgenstern Samojlo, Josip, Mirjam i Ružica

24. Morgenstern Sima

25. Rosenberg Adolf

26. Rosenberg Maks

27. Samlaić Josip

STARA PAZOVA

1. Berger Rella i Rožika

2. Deutsch Salamon

3. Friend Ivan

4. Fučhs Giza

5. Goldner dr. Geza

6. Haisler Benko

7. Heisler David

8. Heršković Mavro

9. Kesler Marija

10. Klajn Berta

11. Kohn Dragutin

12. Kohn Andrija

13. Kon Etelka

14. Morgenstern Josip

15. Miller Gerzon

16. Pinus Mano

17. Pisker Dragutin

18. Politzer Pavle

19. Rot Jakob

20. Vajs Lujza


ŠID

1. Blatt Gizella

2. Blatt Maks

3. Dajč Arnold

4. Epštajn Gerzon

5. Francoz Majer

6. Hecht Samuel

7. Hecht Sarlota

8. Kišicky Abram

9. Kišicky Ruža

10. Klajn Josip

11. Klein Ladislav (Laci)

12. Klajn Ladislav

13. Klein Leopold

14. Klein Pavle

15. Klein Regina

16. Kohn Solomon

17. Löbl dr. Kornel

18. Löbl Olga

19. Lustig Eugen Salamon

20. Lustig Irena

21. Malz rođ. Schlesinger Elsa

22. Malz Salamon

23. Morgenstern Filip

24. Morgenstern Lenka

25. Platzner Berta

26. Reich Ignjat

27. Reich Sida

28. Schlesinger Leopold

29. Spigl Herman

30. Spiegel Roza

31. Šrottmann Josip

32. Šrotman Maks

33. Srotman Rozika

34. Stern Josip

35. Stern Petar

36. Winterstein Emil

37. Winterstein Ida

38. Zilzer Lottika

39. Zilzer Nandor


ZEMUN

1. Adler Paula

2. Adanja Eugenia

3. Adanja Lenka

4. Adanja Rudi

5. Adler Leo

6. Adler Paula

7. Adler Robert

8. Alkalaj Vinuća

9. Alkuser Avram

10. Alkuser Regina rođ. Albaranas

11. Almoslino Ema

12. Almoslino Margita

13. Altarac Josif

14. Altarac Rošela

15. Amoday Haim

16. Amoday Rašela

17. Anaf Helena

18. Anaf Moreno

19. Aranđelović Sofija

20. Arneti Josip

21. Arneti Netuš

22. Auspitz Gitta

23. Auspitz Julio

24. Baba Erna

25. Badalić pl. Judita Marija

26. Balaž Izo

27. Balaž rođ. Weis Regina

28. Band Charlotte

29. Band dr. Alexander

30. Banović Gordana

31. Beherano Benjamin

32. Beherano Erna Ester

33. Beherano Vitalis

34. Belach Ovsej

35. Belach Rebeka

36. Berger Margareta Dragica

37. Berger Viktor Željko

38. Bihali Đuro

39. Bihali Herman

40. Bihali Maria

41. Biheller Marek

42. Binder Bertold

43. Binder Leonhard Stjepan

44. Binder rođ. Auslender Ružica

45. Binder Teodora

46. Blau Terezija

47. Bloch Rudolf

48. Böhm Fanka

49. Böhm Gizela

50. Böhm Klara

51. Böhm Sigmund

52. Bondy Jacques

53. Bondy Robert

54. Bošković Eugen

55. Bošković Margita

56. Brüll Hugo

57. Brüll Josip

58. Broch Aleksandar

59. Brandeis Berta

60. Brandeis Sigmund

61. Brandeis Hedwiga

62. Brandeis Pavle

63. Brandeis Hannah

64. Brandeis dr. Leopold

65. Brandeis Karlo Dragutin

66. Cević Avram

67. Cević Hajim

68. Cević Marijana

69. Cević Robert

70. Cohen Regina

71. Čapo Jovan

72. Čapo Piroška

73. Čapo rođ. Šwalb Šarlota

74. Čelebi Betty

75. Čelebi Jakob

76. Daniti Ašer

77. Daniti Lenka

78. Daniti Mihailo

79. Daniti rođ. Scheer Katica

80. Demajo Estera

81. Deutsch Jelisaveta preudata Orban

82. Dežma Rikard

83. Dežma Štefica

84. Eberle Marijana

85. Ečer Nada

86. Ehrenfreund rođ. Fein Ema

87. Elek rođ. Goldštajn Ella

88. Elias Josip

89. Elias Lika

90. Engler Desider

91. Engler Elisabeth

92. Ercegović Irma (Irena)

93. Eškenazi Klara

94. Farchy Allegra

95. Farchy rođ. Weiser Alice

96. Farchy dr. Josua M.

97. Farkaš rođ. Schlanger Sofia

98. Fekete Arnold

99. Fekete Regina

100. Fekete Greta

101. Fekete dr. Bruno

102. Ferber Jakob Emanuel

103. Ferster rođ. Wajs Julijana

104. Feuer Ladislav

105. Feuer rođ. Adler Klara

106. Finzi rođ. Lipman Lonny

107. Finzi Sabetaj

108. Fischer David

109. Fischer Malvin

110. Fischer Matilda udovica

111. Fischer rođ. Steiner Janka

112. Fischer Vilim

113. Fišer dr. David

114. Fišer Leo

115. Fišer Ruža

116. Fišer rođ. Wajs Etelka

117. Fodor Anka

118. Fogel David

119. Fogel Eugen

120. Fogel Ida

121. Fogel Josip

122. Frank dr. Mihajlo

123. Frank rođ. Wollner Stefanija

124. Frankl rođ. Klein Etelka

125. Freidenfeld Serina

126. Freudenfeld Aleksander

127. Freudenfeld rođ. Wollner Matilda

128. Fridman Branko

129. Friedländer Erne

130. Friedmann Irena

131. Friedmann Lazar

132. Friedmann Leo

133. Friedmann Leopold

134. Friedmann Renee

135. Friedmann rođ. Reichental Selina

136. Fuschs Dragutin

137. Gärtner dr. Leo

138. Geduldig Roza

139. Gerb Feodor

140. Goldstein Hermina

141. Goldstein Ivan

142. Goldstein Johana

143. Goldstein Šarlota rođ. Sonnenfeld

144. Goldštajn Ervin

145. Goldštajn Marjana rođ. Binder

146. Goldštajn Oskar

147. Greber Serena

148. Greber Pavle

149. Greiner Erna rođ. Kandler

150. Greiner Ilona

151. Greiner Leopold

152. Gross Paula

153. Grossmann rođ. Ehrendiner Hermina

154. Grünfeld Isidor

155. Gussman Anica rođ. Dajč

156. Gussmann Josip

157. Hahamović dr. ing. Julije

158. Hahamović rođ. Singer Helena

159. Haim Matija

160. Hasan Hugo

161. Heitler Adolf

162. Heitler Gizela

163. Heitler maloletne Mira i Ella

164. Herzl Adela

165. Herzl Amalia

166. Herzl Berthold

167. Herzl Emil

168. Herzl Gizela

169. Herzl Hugo

170. Herzl Ida rođ. Hilfreich

171. Herzl Marija

172. Herzl Richard

173. Herzog dr. Franjo

174. Hirš Ignjat

175. Hiršfeld Frida

176. Hiršfeld Gizela

177. Hiršfeld Stefanija

178. Hiršl Vukica

179. Hirschl Alexander

180. Honig David

181. Honig Serena

182. Hranilović Vilim

183. Ignjatić Vladimir

184. Iric Jovanka rođ. Farkaš

185. Isak Nahmijas

186. Izahar Ana

187. Izahar Josip

188. Izahar Regina

189. Kačka Elza

190. Kačka Gerzon

191. Kampos rođ. Alkalaj Matilda

192. Kampos Salamon

193. Karistka Fany

194. Karpat Ella

195. Kaufman Regina

196. Kazes Natan

197. Kazes rođ. Böhm Sabina

198. Klein Bernat

199. Klein rođ. Rosenbaum Olga

200. Kleinmann Edmund

201. Klopfer Elsa (maloletna)

202. Klopfer Hana

203. Klopfer Heinrich Hajim

204. Klopfer Isidor

205. Klopfer Josefina

206. Klopfer Leo

207. Klopfer Rudolf

208. Koen David

209. Koen Leon Juda

210. Koen Merjama

211. Kohn Alfred

212. Kohn Andor

213. Kohn Etelka

214. Kohn Hugo

215. Kohn Imre

216. Kohn Leopold

217. Kon Ester

218. Kon Herman

219. Kon Regina

220. Kon Salamon

221. Kornstein Frida

222. Kovač rođ. Wiegenfeld Žinka

223. Közer Sofija

224. Krishaber Ela

225. Krishaber Karlo

226. Kümmelberg rođ. Herzl Hermina

227. Künstler Artur

228. Künstler rođ. Pollak Valerija

229. Landau Ervin

230. Lande Berta

231. Leitner Zdenko

232. Leon Elsa

233. Leon Heim Josif

234. Leon Hermina

235. Leon Ruža

236. Levi Gisella rođ. Reiss

237. Levi Alfred

238. Levi Avram

239. Levi Blanka

240. Levi Ilse

241. Levi Jozefina

242. Levi Kadmon

243. Levi Karl

244. Levi Klara

245. Levi Klara

246. Levi Laura

247. Levi Nissim

248. Levi Oto

249. Levi Robert

250. Levi Roderich

251. Levi Ruben

252. Levi Sadik

253 Levi Salamon

254. Levi Sigmund

255. Levi Sol

256. Levi Zimbul

257. Lustig Armin

258. Lustig Katica

259. Mährigehl (Merišl) Franz

260. Majer Berta

261. Majer Malvina

262. Majer Margita rođ. Šer

263. Majer Samuel

264. Mance Marta

265. Mandel Johann

266. Menahem Lika

267. Müller Frida

268. Musafija Azriel

269. Musafija Blanka

270. Musafija Isak

271. Musafija Jakob

272. Musafija Miša

273. Musafija Rafael

274. Nachmijas rođ. Ehrendiner Jozefine

275. Nagy Šandor

276. Neubauer Roza

277. Neuhaus Klara rođ. Adler

278. Neuhaus Rudolf

279. Neumann Adolf

280. Neumann Jakob

281. Neumann Regina

282. Nićin Sofija

283. Orban Martin

284. Papo Eliša

285. Papo Jozefin

286. Perenji Bela

287. Perenji Klara

288. Pick Melanija

289. Pinkas Lydia

290. Pinkas Samuel

291. Pisker Adolf

292. Pisker Edita

293. Pisker Erwin

294. Pisker Josip

295. Pisker Josip

296. Pisker Jovanka

297. Pisker Mira

298. Pisker Oskar

299. Pisker Regina

300. Polgar Zoltan

301. Porobič rođ. Wiegenfeld Gizela

302. Rechnitzer Dragutin

303. Rechnitzer Jolan

304. Reiss Jakob

305. Reiss Gitel

306. Reitzer Hermann

307. Ronai Šarlota

308. Rosenberg Elvira (maloletna)

309. Rosenberg Lazar

310. Rosenberg Eugenija

311. Rosenberg Rosa

312. Rosenfeld-Rubin Malvina

313. Rosenfeld Friedrich

314. Roth Johana

315. Roth Leo

316. Rubenović rođ. Farchy Edith

317. Russo David

318. Russo Emilija

319. Samlaić Erih

320. Samlaić Hugo

321. Samlaić Lenka

322. Samlaić Ljerka

323. Samlaić Marija rođ. Klopfer

324. Samlaić Ruža

325. Samlaić Šari

326. Samuel Karlo

327. Sasson Bukica

328. Sasson Josip

329. Sasson Judita

330. Sasson Marjana

331. Sasson Moric

332. Sasson Stela

333. Schatteles Gisella

334. Scheer Adolf

335. Scheer Aleksandar

336. Scheer Filip

337. Scheer Marko

338. Scheer rođ. Gerber Regina

339. Scheer rođ. Mayer Lucija

340. Scheer rođ. Testa Malvina

341. Scheer Samuel

342. Scheer Vilim

343. Schön dr. Arnold

344. Schön Lujza

345. Schvitzer Herman

346. Schvitzer Isidor

347. Schwarz Ernest

348. Schwitzer Herrmann Heinrich

349. Schwitzer Ignjatz

350. Schwitzer Julio

351. Schwitzer Rosa

352. Schwitzer Žaneta

353. Schwitzer Vilma

354. Semnic Fany

355. Semnic Franciska

356. Semnic Žiga

357. Semnic Ignjat

358. Semnic Marko

359. Semnic Rosa

360. Siegel Amalie

361. Siegel Lily

362. Siegel Edith

363. Sigmund Alexandar

364. Sigmund Katarina

365. Sigmund Klara

366. Singer Oskar

367. Sonnenberg Bernhard

368. Sonnenberg Henriette

369. Sonnenfeld dr. Samuel

370. Sonnenfeld Julijana

371. Sonnenfeld Lazar

372. Sonnenfeld Olga

373. Spicer Josip

374. Spicer rođ. Stern Katica

375. Spiegel Walter

376. Spiker Else

377. Spiker Julius

378. Spitzer Margit

379. Stein Max

380. Steiner Herman

381. Steiner Maks

382. Steiner Ružica

383. Stojanović rođ. Frankl Melanija

384. Strasser Teodor

385. Szekelji rođ. Kon Flora

386. Šalgo Makso

387. Šalgo Marija

388. Šalgo Suzana

389. Šor Gizela

390. Šor Iso

391. Špindel Albert

392. Špindel Herman

393. Špindel Paula

394. Štajn Vera

395. Štein Mirko

396. Štein Elsa

397. Šugar Geza

398. Švab Albert

399. Švab Ney Irma

400. Švicer Berta

401. Švicer Sofija

402. Švicer Šandor

403. Tagleicht Emanuel

404. Tagleicht Gavra

405. Tagleicht Julka

406. Tagleicht rođ. Josifov Estera

407. Taus rođ. Glik Olga

408. Taus rođ. Glik Olga

409. Vider Regina

410. Wajs rođ. Pollak Regina

411. Wechsler Moritz

412. Wechsler Stefi

413. Weinberg Juliška

414. Weiss Andor

415. Weiss rođ. Nahmijas Lenka

416. Weiss Ružica

417. Weksler Simon

418. Werigo Zoja (rođ. Johana Deutsch)

419. Wiegenfeld Adolf

420. Wiegenfeld Juliana

421. Wiegenfeld Julio

422. Wiegenfeld rođ. Rusov Lela

423. Wiegenfeld Sidonia

424. Zidverc Maks

425. Zukermann Serena


FUSNOTE:

[1] Zbornik zakona i naredaba Nezavisne Države Hrvatske.Zagreb: Ministarstvo pravosuđa i bogoštovlja, sv. I–XII, br. I-1258, str. 195.

[2] Isto, str. 50.

[3] Isto, str. 252.

[4] Isto, str. 503.

[5] Isto, str. 598.

[6] Zbornik zakona i naredaba Nezavisne Države Hrvatske. Zagreb: Državno vijeće, sv. I–XXXVI, br. I-972, str. 1125.

[7] М. Кумовић, Страдање сремских Јевреја у Холокаусту, Нови Сад: Музеј Војводине, 2007, str. 41.

[8] Исто, str. 40–41.

[9] Исто, str. 55.

[10] D. Njegovan, Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini protiv Jevreja, Novi Sad: Prometej – Malo istorijsko društvo, 2001, str. 281.

[11] М. Кумовић, нав. дело, str. 57–58. Original „Prijava redarstvenog stražara Borkovića Mate”, Arhivska zbirka Muzeja Vojvodine, inv. br. 19189.

[12] М. Кумовић, нав. дело, str. 62–63.

[13] М. Кумовић, нав. дело, str. 70–71.

[14] Istorijski arhiv „Srem” Sremska Mitrovica, F. 1270 Osnovna škola Šid: Spisi.

[15] Hrvatski državni arhiv, F. 252 Ravnateljstvo ustaškog redarstva – Židovski odsjek, inv. br. 29644/1942, kutija 14.

[16] Pavle Šosberger, Jevreji u Vojvodini, kratak pregled istorije vojvođanskih Jevreja, Novi Sad: Prometej, 1998, str. 184–186.

[17] Radovan Sremac, Holokaust u Sremu – građa, Šid: Zavičajni klub opštine Šid, 2019, str. 21–28.