АУТОР: Александар Николић
Био је аустроугарски адвокат, јеврејског порекла, новинар, драматург, политички активиста и писац, који је прерастао у оца модерног политичког ционизма. Херцл је формирао Ционистичку организацију и промовисао јеврејску имиграцију у Земљу Израел/Палестину у настојању да формира државу јеврејског народа.
У Израелу се, од већине становништва, третира и доживљава као визионар државности. Херцл се посебно помиње у Израелској декларацији о независности и званично се назива „духовним оцем јеврејске државе“, тј. „визионар“ који је дао конкретну, изводљиву платформу и оквир политичком ционизму (посебан осврт на његова дела “Држава Јевреја” „Стара земља, нова земља“). Међу његовим претходницима треба посебно нагласити земунског рабина Јехуду Алкалаја из времена када је у том граду живео Теодоров. Дакле, у Земуну је од 1825. до 1874. године живео рабин Јехуда бен Шалом хај Алкалај, који се залагао за усељење у Свету земљу – Земљу Израел, тада у саставу Османског царства, што је и сам учинио и 1878. године.
Књига Јеврејска држава – Покушај решења јеврејског питања настала је када је Теодор Херцл разочарано схватио (афера Драјфус, 1894. – разрешена тек 1906.) да грађани јеврејског порекла ни у државама као што су Француска, Аустроугарска и Немачка никада неће бити потпуно равноправни. У годинама које су претходиле, сам би најрадије био Аустријанац, али имао је осећај да му не дају, иако је у време када је радио као новинар, значајан део колега био јеврејског порекла.
У бечком друштву Херцла су сматрали “лошим литератом, а добрим новинаром”. Његова комедија Његова висост изведена је у мањим позориштима у Берлину и Прагу, написао је и текст за оперету Ђавољева жена и драму Гето, коју је у другој верзији назвао Нови гето.
Сматрао је да су узрок исељавања Јевреја из источне Европе у Палестину били погроми у Русији, Белорусији, Украјини и Пољској, где су се они по обичајима, ношњи и језику – јидишу – битно разликовали од већинског становништва. Херцл је, међутим, писао и наступао у име Јевреја који су немачки, односно француски језик говорили као матерњи, можда и боље од Немаца, Аустријанаца и Француза. Јевреји из источних европских земаља већином су били верници и строго се придржавали компликованих прописа своје религије, изједначавали су јеврејско порекло са религијским законима. Јевреји у чије име је желео да говори Херцл само су се донекле и не баш строго придржавали обичаја и традиције, многи су као и он били атеисти.
Херцлово уверење да су Јевреји народ – или, ако су то заборавили, да треба то опет да буду – било је ново. Он није желео јеврејску државу коју су призивали библијски пророци на основу Халаха – верских закона – а која ће бити могућа само појавом месије, него секуларну, за своје време модерну мултинационалну и мултикултуралну заједницу јеврејског народа.
Већ у предговору “Јеврејске државе” наглашава да она није утопија, него “конструкција могућег решења”.
У првим поглављима критикује Јевреје који желе да буду патриоте у земљама у којима живе, желећи само да сачувају своју веру и празнике. О ционистичким покушајима пре њега говори са извесним презиром. Основна идеја је садржана у мисли: “Дајте нам суверенитет на довољно великом парчету земље, остало ћемо урадити сами.”
Много пажње посвећује питању да ли да се јеврејска држава оснује у Патагонији или Палестини. Занимљиво је да наглашава да је погрешна идеја да се од Јевреја “направе сељаци”, јер по његовом мишљењу “сељаштво” у модерном свету “изумире”. То је у тоталној супротности са развојем ционизма после његове смрти, а поготову са оснивањем државе Израел, јер она добрим делом почива на кибуцима, најдоследнијим руралним радним задругама у историји.
Дипломатске активности спрам Османског царства, као и најважнијих центара светске моћи тог времена (сусрет са кајзером Вилхелмом II), као и организаторска способност уобличена у ционистичким конгресима су величанствен успех тог времена, који је давао легитимитет његовом труду, посебно међу јеврејским масама у расејању, још увек у великој неверици у реалистичност и изводљивост његове визије.
ЗЕМУНСКО ПОРЕКЛО: Теодор Херцл је рођен 2. маја 1860. године у Будимпешти. Отац га је матичном уреду пријавио под именом Тивадар Херцл, међутим, по старом обичају је добио јеврејско име, и то Бењамин Зе-ев Херцл.
Његов отац Јакоб се одселио из Земуна, где су деда и баба наставили да живе. Херцлови деда Симон и бака Ривка Херцл, су сахрањени на јеврејском гробљу у Земуну.
