АУТОР: Тамара Малешев
Ирена Зечевић
(Гордана Ђилас. Библиографија Небојше Кузмановића: поводом 60 година живота и 35 година рада у култури 1962‒1986‒2021. Нови Сад: Архив Војводине, 2022)
Гордана Ђилас ‒ песникиња, библиотекар саветник је културној јавности, поред књижевног рада, позната и призната као врстан библиограф, аутор бројних селективних библиографија. Своју „библиографску бројаницу” допунила је још једним библиографским остварењем. У питању је Библиографија Небојше Кузмановића, која је, како је дефинисано у поднаслову, настала као резултат обележавања два јубилеја Небојше Кузмановића ‒ 60 година живота и 35 година његовог рада у култури.
Ауторка се најпре на уводним страницама осврнула на биографске податке Небојше Кузмановића. Истичући да је рођен у БиХ и да се школовао у Хрватској, а дипломирао, магистрирао и докторску дисертацију на тему Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма одбраниона Филозофском факултету у Новом Саду. Такође, навела је да његова ангажованост на пољу књижевности почиње 1988. године, у тренутку када је био у уредништву више књижевних часописа, те да је основао је часопис насловљен Сунчаник, као и издавачку кућу „Источник”. Био је и главни и одговорни уредник Књижевног клуба„ДИС” из Бачке Паланке као и Друштва за науку и стваралаштво „Логос”. Прибележено је да је био члан је више друштава: Друштва књижевника Војводине, Друштва књижевника Србије, Матице словачке и Матице српске и председник Друштава чланова Матице српске из Бачке Паланке.
Наведено је да је писао есеје, стручне и научне радове и приказа које објављује од 1986. па до данас, и да је 32 обајвио претежно у домаћим часописима. Овом опусу треба додати и 25 објављених књига. Поред тога, занимљиво је напоменути да је наведено да је током богатог стваралаштва дао свој допринос и у библиотекарству пишући селективну библиографију Серена Кјеркегор.
Овакава посвећеност раду подразумевала је учешћа на конференцијама и научним и стручним скуповима, те је његова свеукупна ангажованост резултирала и добијањем већег броја награда и признања.
Све наведено предстaвљало је за Гордану Ђилас велику одговорност и изазов да што боље сагледа, обједини и прикаже вишедеценијску присутност и рад Небојше Кузмановића у култури. Њен двогодишњи анганжман је успешно окончан 2022. године, када је Архив Војводине у оквиру своје колекције Библиотека посебна издања објавио ову библиографију. Током наведеног периода, са великом преданошћу, ауторка је, наводећи у предовору, користила грађу коју јој је за потребе ове библиографије из своје личне архиве уступио Небојша Кузмановић, а првенствено се односила на периодичне публикације из Чешке и Словачке коју је он пажљиво бележио, сабирао и чувао у својој личној архиви: вести, прилоге из штампе, извештаје, видео записе са гостовања, интервјуе, линкове и сл., а што је заиста ванредни допринос пуноћи и прецизности библиографије. Треба напоменути још пар специфичности које се везују за публикацију: у одељку Књиге уврштени су и магистарски и докторски рад, док су у одељку Предговори и поговори изостављене белешке о аутору и напомене из магистарског рада. Ауторка је такође скренула пажњу да је Кузмановић неколико прилога потписао псеудонимом Ку-Ко, као и иницијалима Б. Н. Ђилас даље наводи да дела која нису преведена са словачког и других језика су за потребе библиографије преведена и унета у регистар наслова. Грађа је обрађена према Међународном стандарду за опис монографских публикација ISBD(M) као и Упутству за примену (ISBD(CP) приликом описа компонентних делова.
Свака библиографија представља значајан извор информација које су неопходне приликом истраживачког рада, те Библиографију Небојше Кузмановића чини 841 јединице подељене у девет целина у оквиру којих су (њих пет), ради боље прегледности грађе, разврстане у мање целине.
Прва од њих садржи монографске публикације и обухвата књиге, поезију и књиге у коауторству (књиге ‒ каталози изложби). У овом делу библиографског описа запажамо да су ауторове књиге превођене на словачки језик.
Поглавље под насловом Прилози у монографским публикацијама, предговори и поговори садржијединице које су поређане хронолошки, тако да можемо сазнати да се он први пут у овој врсти ауторства окушао 1994. године.
Чланци и прилози у периодици одељак је који обухвата Кузмановићеву поезију, прозу, филозофске цртице, текстове и фељтоне које је објављивао у новосадским, бачкопаланачким, сремскокарловачким, панчевачким, шамачким, београдским, суботичким, бачкопетровачким и суботичким часописима, али и у словачким, руским, словеначким и подгоричким гласилима. Целину Антологије чини 4 антологије са 8 библиографских јединица.
Библиографију употпуњују интервјуи с Небојшом Кузмановићем (18 наслова), али и оне које је он водио у домаћим и страним часописима (14 наслова), док посебан део чине анкете које је он спроводио. Грађу, коју је приредио или био у својству уредника, чини 13 књига и 3 периодичне публикације. Књиге и прилози део су целине Литература. Занимљив је податак да су бројни аутори писали о њему или о његовим делима у домаћој и страној периодици. Део са највише библиографских јединица (164) Изјаве. Цитирање. Вести говори о присутности аутора и у јавном и друштвеном животу.
Мало је библиографија које имају овакву разноврсност јединица и њих вероватно не би било могуће сакупити без помоћи аутора, што је и наведено у Предговору.
Део публикације који је издвојен насловом Интернет извори пописане су библиографске јединице које се односе на видео интервјуе, укључења и гостовања, видео, онлајн-портале и платформе и БИО јединице на Locutio (Словенија). Овај део Библиографије Небојше Кузмановића говори у прилог томе да ће их у будућности бити све више, што је у складу са савременим трендовима оглашавања. Због своје специфичности ова два последња дела насловљена Изјаве, цитирање, вести и Интернет извори није било једноставно истражити, пронаћи и уврстити у библиографију без свесрдне помоћи аутора и извора који се налазе у његовој личној архиви.
Саставни део Библиографије су и регистри урађени по више параметара у циљу олакшавања сналажења у попису библиографских јединица и налазе се на крају књиге. У њој су заступљени: Именски регистар, Регистар наслова (ћир. и лат.) и Регистар серијских публикација.
Регистар имена урађен је ћириличким писмом и уазбучен је, регистар наслова је најобимнији с обзиром на то да је најпре дат попис наслова на на српском језику, па су они исписани ћирилицом и поређани азбучним редом, а док су на латиничком писму сложени абецедним редоследом. Последњи регистар се односи на попис серијских публикација и подељен на библиографске јединице које су исписане и уазбучене на ћирилици, а на латиници су исписане по абецедном низу.
Рад на библиографији, која обухвата овако различиту врсту грађе, није био лак ни једноставан. Вишедеценијски стваралачки опус Небојше Кузмановића, праћен будним оком културне јавности, према мишљењу ауторки овог прилога Гордана Ђилас сумирала је на најбољи могући начин, што и потврђује оправданост њене одлуке да прихватајући овај изазов и сведочи стручној јавности о овом вредном културном активисти.
Библиографију Небојше Кузмановића Гордане Ђилас издао је Архив Војводине на 151 страни, а штампао Сајнос из Новог Сада у тиражу од 300 примерака.
