Заједничко издање Архива Војводине и Етнографског института Српске академије наука и уметности, Нови Сад – Београд 2022. године. Ауторке:  Љиљана Бубњевић и Драгана Радојичић.

Мозаички, архивистички, кроз историјску призму зароњену дубоко у одаје архивских кутија смештених у архивским установама у Новом Саду и Херцег Новом, на обалама два мора, две ауторке су зналачки и акрибично спојиле струку и науку показујући јавности обиље знаног и незнаног материјала који похрањен у списима – архивалијама обитава.

Иако је превасходни фокус ове монографије усмерен на архивску грађу и њено стручно и научно тумачење, Љиљана Бубњевић и Драгана Радојичић подариле су овом монографијом – сведоком успешне сарадње између две угледне институције (Архива Војводине и Етнографског института САНУ) – српској и европској култури, преглед односа друштва према култури и науци, однос архивистике и научних дисциплина попут: антропологије, етнологије, социологије, филозофије, психологије и историографије. У том контексту, ова студија има специфичну концепцију пионирског карактера с обзиром на то да пружа једну нову призму интерпретације и презентације архивске грађе. Односно, комплексна тематика компаративне анализе превазилази досадашње прилично ускостручне интерпретације у оквиру архивистичке теорије и праксе какве преовлађују у домаћој архивистици.

Архивски извори се као нит водиља провлаче кроз поглавља са насловима: „Чиста” граница; Aрхивске тајне – антрополошка открића; Записи прошлости – море блискости; Са маргине до научне дисциплине – композиција архивалија од Панонског до Јадранског мора и Мозаик архивских кутија, анализирајући културне феномене у историјској ретроспективи, или их пак подстичући за будуће анализе. Јасним језичким стилом унета је нова равнотежа у афирмацији архивских записа.

У публикацији су ауторке презентовале своја истраживања осамнаестовековних и деветнаестовековних архивалија, од којих су бројне писане на италијанским и немачком језику. Односно, црпећи податке из различитих фондова попут Шајкашког батаљона и Војног суда у Петроварадину који се чувају у депоима Архива Војводине, као и грађу која се налази у архивима у Боки Которској попут фонда Политичко-управног млетачког архива из 18. века, кроз интердисциплинарни приступ пружена је основна слика о догађајима и начину живота у делу јадранског и на јужном делу панонског простора. У том контексту, специфичним компарирањем два географска простора у оквиру приближно исте хронолошке призме, ова монографија има додатну научну вредност која, између осталог, према стилу и концепцији писања, избегава замку сувопарне високопарности, те је као таква адекватна и интересантна и за шири аудиторијум читалаца.

Монографија Мозаик архивске блискости антропологија сећања од Панонског до Јадранског мора проучава миграције, одећу, војне невоље, изолацију, заразне болести. Визуелно је савршено повезала речи скенирана документа и ликовне приказе, војника и становника оба мора из 18. и 19. века.Захваљујући оваквом целовитом приступу који обухвата различите сегменте свакодневног живота, а који су поткрепљени архивском грађом, садржај ове студије пружа одличну слику о различитим друштвеним констелацијама кроз компарирање две просторне целине у истом хронолошком контексту.

Писана негованим језиком, ова монографија нас подсећа на важност архивских списа у друштвеном животу, као и на могућност њиховог сагледавања на другачији начин.

Очекујем да ова монографија оправда уложено залагање ауторки и нађе пут до широке читалачке публике промовишући и струку и науку, стога је препоручујем за читање.

АУТОР: Др Небојша Кузмановић

Директор Архива Војводине