AUTOR: MSci. et Mgr. Michal Spevak
Časopis The Economist objavio je podatke o odlivu mozgova (tzv. Flow of brains). Podaci za 2018. godinu u odnosu na globalnu konkurenciju: Venecuela je lider po broju mladih koji iz nje odlaze, Haiti je na drugom mestu, Bosna i Hercegovina (BiH) na trećem mestu, a slede Hrvatska, Rumunija, Jemen, Moldavija, Severna Makedonija, Benin i Srbija. U prvih deset nalaze se i četiri zemlje bivše Jugoslavije. Budući da su podaci iz 2018. godine, trendovi su takvi da će odlazak mladih i obrazovanih ljudi u inostranstvo biti još intenzivniji. U nekim od tih zemalja, iz kojih se odlazi, živi i slovački narod – u BiH postoje manje etičke grupe etničkih Slovaka u gradovima Prnjavor i Bijeljina, dok u Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji, Slovaci imaju status nacionalne manjine. Depopulacija kulminira. To može značiti da se kreće ka izumiranju slovačkih zajednica u tim zemljama. Koje su ekonomske posledice za te male zajednice kada se inteligencija trajno iseljava i nikad se ne vrati? Početkom februara, Evropska komisija odobrila je novu strategiju proširenja za Zapadni Balkan. Da li je nova strategija EU, ujedno nova šansa za regiju? Preporuke Evropskog parlamenta u pripremi za samit „EU – Zapadni Balkan“ insistiraju na izbornim reformama koje će osigurati slobodne, poštene i transparentne izbore kao i vladavinu zakona. Hoće li reforme ukloniti blokade i napokon uspostaviti učinkovit sistem? Snovi mladih mogu se ostvariti i na primeru Zapadnoo Balkana, ukoliko ima volje, upornosti i puno rada. Prečica do uspeha uvek je bila ispravna članska karta partije na vlasti ili pravi broj u telefonu, nekog od utiecajnijih političara koji donosi odluke. Još uvek nismo svesni razmera ove katastrofe iseljavanja. Očito se radi o masovnom odlasku, egzodusu sa dugoročnim posledicama. Slovaci masovno odlaze iz Vojvodine i Slavonije u Slovačku i napuštaju svoja vekovna ognjišta na kojima žive 300 godina. Odlaze za boljim životom, pri čemu ostaju prazna sela i varošice, zarasle njive i prazni ambari. Prazne se i škole i sve je manje đaka. I to nije izolovan slučaj, već trend u poslednjih nekoliko godina.
Slovaci u dijaspori
Ljudski resursi su najveće bogatstvo zemlje i nacije. Šta Slovačka mora da učiniti kako bi u razvoj zemlje uključila svoje Slovake iz dijaspore? Građanska udruženja predvođena nezavisnim stručnjacima se već dugo bave pitanjem slovačke dijaspore u svetu. Prema istraživanjima, zemlje koje uspešno angažuju dijasporu mogu postići i dodatni rast BDP-a čak do plus 1,4%. Samoove informacije treba da budu motiv za delovanje u ovom smeru. Mnogo je razloga za širenje mreže kontakata, putem širenja know-how-a i ekonomske saradnje. U Slovačkoj živi 5,5 miliona građana a van granica Slovačke, procenjivalo se 2011. godine, da živi oko 2 miliona etničkih Slovaka.
Kriza nastala epidemijom COVID-19 je ogolila činjenicu da Slovačka nije prehrambeno nezavisna. U tom smislu, slovački narod koji živi u Vojvodini i u Zakarpatskoj Rusiji ima u svom vlasništvu hektare plodne zemlje. Model za saradnju postoji da se pomognu poljoprivrednici u tim oblastima, što bi rezultiralo win win situacijom. Poljoprivrednici bi bili finansijski stabilniji i imali bi osiguran plasman proizvoda a Slovačka bi dobila prekopotrebne žitarice.
29. februara 2020. godine su u Slovačkoj bili održani redovni parlamentarni izbori. Za poverenje birača se takmičilo čak 25 lista. Analiza je pokazala da najveću brigu za dijasporu ima stranka Obični ljudi i nezavisne ličnosti, akronim OLANO, koja ima dijasporu zastupljenu u najviše tačaka u svom programu.
Političke mere u programima stranaka u vezi dijaspore
Pred izbore u svoj program su neke stranke uvrstile politiku redefinisanja odnosa prema dijaspori:
1) Promena državne politike u odnosu na Slovake u dijaspori (u izbornom programu je ovu tačku imala stranka OLANO, koalicija PS / SPOLU),
2) Izmena i dopuna Zakona o Slovacima koji žive u dijaspori (stranka OLANO, koalicija PS / SPOLU su zastupale u svojim izbornim programima),
3) Izmena i dopuna Zakona o državljanstvu i izbornog zakona (stranka OLANO i koalicija PS / SPOLU u izbornom programu),
4) Politika povratka dijaspore, u svojim programima su imale zacrtane stranka OLANO i koalicija PS / SPOLU, stranka Sloboda i solidarnost (SIS),
5) Podrška obrazovanja na slovačkom jezika u inostranstvu (OLANO, Sme rodina i KDH),
6) Valorizacija dijaspore u javnoj upravi i diplomatskim službama (stranka OLANO, koalicija PS / SPOLU),
7) Politika smanjivanja iseljavanja iz ekonomskih razloga (OLANO, Sme rodina)
8) Povećanje finansijske podrške za aktivnosti Slovaka u dijaspori (OLANO),
9) Osnivanje posebnog poverenstva za Slovake koji žive u dijaspori u Narodnom vieću Slovačke Republike – parlamentu (OLANO, Sloboda i solidarnost, KDH),
10) Zaštita slovačkih državljana u inostranstvu (Sme rodina),
11) Podrška kulturi i očuvanju kulturne baštine (OLANO, Sme rodina),
12) Formiranje muzeja i Spomenika slovačkog iseljeništva u Bratislavi (OLANO, Sme rodina),
13) Ukidanje Ureda za Slovake koji žive u dijaspori (Sloboda i solidarnost)
Što se tiče politike prema Slovacima u dijaspori, OLANO se najviše posvetio tome i ima najviše tačaka u svom program – čak 11 odredbi – predloženih mera. Sme rodina ima 5 mera, PS / Spolu ima 4 mere, Sloboda i solidarnost takođe 4 mjere, od kojih je jedna ukidanje postojećeg mehanizma Ureda za dijasporu. KDH ima 3 mere i Dobra volba 1 meru.
U finišu kampanje ministarka unutrašnjih poslova Denisa Saková iz stranke SMER SD je optužila opozicione stranke da su mobilizovale dijasporu, ali istina je takva da ih je upravo vladajuća stranka SMER SD mobilizovala sa svojim ranijim mlakim pristupom prema Slovacima u dijaspori.
VOX POPULI
29. februara je OLANO dobila veliku podršku od građana, čak 25,02 posto i tako je postala najjača stranaka i ujedno dobitnik izbora. To je nezapamćen rast s obzirom da su u oktobru 2019. godine bili na granici cenzusa, koji u Slovačkoj iznosi 5 posto. Kada je počela kampanja, imali su svega 7 posto, zatim su u januaru OLANO kandidati za narodne poslanike posetili Vojvodinu.
Slovake u Vojvodini, odnosno u Bačkom Petrovcu, Kisaču i Novom Sadu, su za vreme kampanje posetili “sedam sekretara”, koji nakon izbora obnašaju znamenite funkcije: Jaroslav Nađ, sadašnji minister odbrane, Milan Vetrak, poslanik i predsjednik zakonodavnog odbora i član odbora za spoljnu politiku, Jozef Pročko narodni poslanik, Juraj Krupa, narodni poslanik i predsednik Odbora za bezbednost, Miroslav Sopko, u periodu od 2016. do 2020. godine poslanik a sada službenik Ministarstva kulture, Jaroslav Holub i Michal Spevak, kao i Martina Koval Kakaščikova, šef Pres službe ministarstva odbrane. Delegacija je posetila i grob slovačkog velikana-sveštenika Igora Branislava Štefanika, koji je sahranjen u Novom Sadu.
Nakon te posete, preferencije OLANO su porasle sa 7% na 9 % i kasnije su nezaustavljivo rasle. U februaru su skočili najpre na 13,5 %, potom na 19% i to u finišu kampanje kada je bilo nejpotrebnije, pa su u finiš ušli ravnopravno sa strankom SMER SD, koja je beležila pad podrške.
RASPODELA MANDATA
Od 25 lista u parlament se kvalifikovalo njih šest.. Distribucija glasova je bila sledeća:
OLANO je dobila poverenje 721.166 birača (25,02%), SMER SD 527.172 (18,29%), Sme rodina 237.531 (8,24%), LSNS 229.660 (7,97%), Sloboda i solidarnost 179.246 (6,22%) i Za ljude 166.325 birača (5,77%).
I kako to obično biva, poslednjeg dana februara, za neke političke subjekte, Slovačka je postala Lelejska gora. Gubitnici izbora su sve stranke vladajuće koalicije koje su vršile vlast od 2016. do 2020. godine. Smer SD je zabeležio pad sa 49 mandata (2016-2020) na 38 mandata, dok za njihove saveznike SNS i MOST HID cenzus je bio nedostižan. SMER SD je 2016. godine imao 28% a 2020 je pao na 18% podrške glasača.
Ispod cenzusa ostale su partije koje su u periodu 2016-2020 vršile vlast I to: MOST HID sa 112.662 glasova (3,90%) i SNS sa 91.171 glasova (3,16%). Po drugi put zaredom, van skupštine su ostali hrišćansko-demokrati KDH sa 4,65% , odnosno sa 134.099 glasova.
Ispod granice cenzusa iznenđujuće je ostala i koalicija PS /SPOLU sa osvojenih 200.780 glasova (6,96%), jer je cenzus za koaliciju prema izbornom zakonu 7 %, dok je census za stranku 5 %. Tako je PS/ SPOLU zbog svega 0,04 % glasova, ostala izvan parlamenta i buduće vlade. Ovoj koaliciji koja je slovila za favorita izbora je falilo svega 700 glasova da uđu u parlament i samim tim u novu vladu.
Parlament osmog saziva je konstituisan 20. marta 2020. godine a verifikacija mandata bila je pod maskama usled pandemije COVID-19. Raspodela mandata u Narodnom veću Slovačke Republike je sledeća: OLANO 53; SMER SD 38; Sme Rodina 17; ĽSNS 17; Sloboda i solidarnost (SIS)13; Za ljude 12. Novu parlamentarnu većinu čine četiri stranke: OLANO, Sme rodina, SIS i Za ljude, sa 95 poslanika od ukupno 150 mesta, što je dvotrećinska većina.
ZNAČAJ GLASAČA IZ DIJASPORE
Na listi OLANO je kandidovano ukupno 150 kandidata od toga 4 kandidata iz dijaspore. Četvorka iz dijaspore (Iveta Galbava, Michal Spevak, Viera Horch, Pavel Obrcian) su zajedno doneli OLANU, neupitnu podršku. Rezultat je merljiv, pošto je u Slovačkoj sistem otvorenih lista. Dodatna vrednost dijaspore je neprocijenjiva. Zabeleženo je rekordno učešće birača iz dijaspore i čak 48.925 građana je glasalo putem pisama. Prethodno se registrovalo 55.117 građana iz dijaspore da glasa na izborima, ali neki nisu iskoristili svoje biračko pravo.
Premijer Igor Matovič u izbornoj noći izneo je stav da je OLANO dobio mandate građana i da su naručioci promena sami građani. Za promenama u politikama vapi dijaspora, koja sada očekuje implementaciju predizbornog programa i obećanja datih tokom predizborne kampanje. Izvođač naručenih radova, treba da bude nova koaliciona vlada koju predvodi OLANO.
Vlada je bila formirana 13. marta 2020. godine a predsednica Slovačke, Zuzana Čaputova, je Vladu imenovala 21. marta 2020. godine. Za Program vlade je u parlamentu, dana 19. aprila 2020. godine, glasalo 93 poslanika. Program sadrži ključne odredbe za brigu o Slovacima u dijaspori. Na 121. stranici materijala, postoji deo na stranama: 74, 110 i 111. koji je posvećen dijaspori.
Između ostalog, očekuju nas izmene i dopune Zakona o Slovacima koji žive u dijaspori (inostranstvu) i donošenje nove moderne koncepcije državne politike prema Slovacima koji žive u dijaspori za period od 2021. do 2025. godine.
Domaći zadatak je postavljen, valjalo bi ga implemetirati. Od Običnih ljudi cela slovačka dijaspora očekuje mnogo. Prevashodno dijaspori najpre treba vratiti iskru nade, da može da opstane i da se spasi ono što se spasiti još može a potom može da se razvija.
U budućnosti, Slovačka mora dijaspori pristupiti otvorenih ruku, iskreno i iz srca. Jer država može imati dobre zakone, ali ako nema stvarnog interesa za dijasporu, ne mogu se postići dobri rezultati.
