АУТОР: Радован Сремац
Јеврејско гробље у Бачкој Паланци данас представља једини спомен на некадашњу јаку заједницу у граду која је уништена у Холокаусту. Први Јевреји насељавају Нову Паланку 1771. године, и од тада је, у различитом броју, континуирано насељавају све до данас. Јеврејско гробље је смештено на излазу из града на путу Бачка Паланка – Гајдобра. Гробље се први пут помиње крајем 18. века, мада најстарији сачуван споменик потиче са почетка 19. века. На гробљу су поред паланачких Јевреја сахрањивани и Јевреји из околних места која су припадала паланачкој јеврејској општини. Приликом мапирања гробља фебруара месеца 2019. године констатовано је постојање 418 гробних места. Од тог броја 27 гробова данас нема сачуван споменик, док један има потпуно нечитак текст. За један споменик је утврђено да је првобитни споменик са гроба на којем је касније постављен нов споменик. Три споменика представљају кенотафе жртвама Холокауста убијеним 1944. године у Аушвицу. На гробљу се налази и споменик жртвама Холокауста из Бачке Паланке и објекат Хевре Кадише. Типологија надгробних споменика, орнаментика, симболика и текстови на споменицима су веома богати и разнородни, али су генерално гледајући аналогни са другим јеврејским гробљима. Чест је симбол благослова, односно раширених шака који означавају покојника из свештеничке породице, затим приказ бокала и лавора који означава покојника Левита, док су прикази жалосне врбе, љиљана, венца и преломљене руже углавном универзални и веома су бројни на споменицима. На споменицима из 19. века углавном се налазе јеврејских текстови (односно јидиш) сами или у комбинацији са текстом на немачком језику. Текстови на споменицима из 20. века најчешће су на немачком или ређе мађарском и српском језику (латинично писмо), са најчешће именом и презименом на хебрејском језику испод немачког/српског/мађарског текста или са друге стране споменика. Последња особа сахрањена на бачкопаланачком јеврејском гробљу је Соломон Кон 1981. године. Иако се одржавање религијских обреда у Бачкој Паланци може пратити скоро век и по, на гробљу данас не постоји гениза. Могуће је да сам надгробник није сачуван или се она налазила у оквиру синагоге.
***
Природно-математички факултет и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду у сарадњи са Архивом Војводине у току јуна месеца издаће зборник научних радова под називом „СИНАГОГЕ И ЈЕВРЕЈСКО НАСЛЕЂЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ“. У зборнику ће се наћи 18 научних и стручних радова на тему јеврејске културне баштине који ће бити презентовани на научној конференцији која ће се одржати крајем јуна у просторијама Архива Војводине. Како би приближили научној и стручној јавности али и свим заинтересованима о тематици радова у зборнику, на сајту Архива Војводине објављујемо сажетке свих научних радова који ће се у јуну месецу наћи у штампаној и електронској верзији зборника. Истраживање и припрему зборнику уз Архив Војводине помогао је Покрајински сектретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Владе Војводине, пројектом број 142-451-3211/2020-03. Главни и одговорни уредници зборника испред научне институције и издавача су др Растислав Стојсављевић и др Небојша Кузмановић.
