Према плану Архива Војводине, од новембра 2018. до фебруара 2020. године, обављани су послови у оквиру пројекта Српске привилегије, чији је основни циљ објављивање публикације са свеобухватним прегледом српских привилегија у време Краљевине Угарске и Хабзбуршке монархије. Издавач публикације ће бити Архив Војводине, као извршни издавач, у саиздаваштву са Издавачком установом Епархије бачке Беседа. Аутор публикације је Зоран Стевановић, виши архивист, а стручни редактор Весна Башић, архивски саветник.
Први део публикације чиниће уводна студија монографског карактера о историјским околностима, од средњег века до 1848. године, и простору на којем су Срби добијали владарске привилегије, као и о самом појму и значају привилегијалних докумената. У централном делу публикације ће бити приказани снимци привилегијалних докумената, које су угарски и аустријски владари (из)давали Србима, или областима, територијама и насељеним местима где су Срби живели, где су кроз историју формирали свој културни и етнички простор и где је њихово присуство било од значаја са различитих аспеката: бројношћу, начином живота, утицајем на развој културе и црквени живот, али и друштвеном улогом, политичким положајем, војним ангажовањем, радом и животом знаменитих историјских личности. Уз снимке, биће објављени и детаљни описи садржаја документа. С обзиром на то да ће документа бити систематизована у тематске целине, свака целина ће садржати краћу студију о значају привилегијалних докумената која су њом обухваћена. На крају публикације, објавићемо попис докумената и установа у којима се чувају и стручно одржавају, регистре (именски и географски), попис литературе и резимеа на више страних језика.
Узимајући у обзир постављене циљеве, Зоран Стевановић, руководилац Пројекта, организовао је и заједно са сарадницима обављао послове на истраживању, снимању, обрађивању и описивању архивске грађе, односно писао уводну студију монографског карактера и научне студије за тематске целине. У досадашњем раду на Пројекту, примарно је било истраживање архивске грађе у земљи и иностранству, затим анализа грађе и закључци.
Као сарадници, у Пројекту су до сада учествовали: Весна Башић, архивски саветник, Дејан Јакшић, архивски саветник, Жужана Мезеи, виши архивист, Дејан Маодуш, виши архивист, Павловић Александар, архивски помоћник I врсте, Владимир Мучибабић, фотограф, Сања Демировић, архивист, Арпад Биркаш Ковач, сви из Архива Војводине; такође Ђерђ Мор, филигранолог из Новог Сада, члан Мађарског удружења за историју папира и воденог знака, у Будимпешти, као и Слађана Милинковић, класични филолог и судски тумач за латински језик. У Пројекту учествују и рецензенти: проф. др Дејан Микавица, проф. др Владан Гавриловић, проф. др Борис Стојковски, сва тројица са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, и др Петар Крестић, научни саветник на Историјском институту у Београду. Осим рецензената, сталне консултације су обављане са академиком Василијем Ђ. Крестићем, управником Архива САНУ, др Мирославом Перишићем, директором Државног архива Србије, проф. емер. Антуном Маленицом, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Петером Рокаијем, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, проф. др Олгом Зиројевић, стручњаком за оријенталистику и историју Османског царства, мр Душицом Грбић, археографом саветником у Библиотеци Матице српске, и другим стручњацима.
Истраживање архивске грађе. Најпре обухвата преглед стручне литературе, разних зборника докумената, монографија, стручних и научних текстова у којима су архивска документа објављена, тумачена, коментарисана, описана или поменута. У библиотекама у Републици Србији, дигиталним библиотекама у земљи и иностранству и путем других онлајн извора, на одбиру и прегледу литературе радили су Зоран Стевановић и Весна Башић, а поред њих такође на прегледу Жужана Мезеи и врло кратко Арпад Биркаш Ковач. Прегледано је више од 600 библиотечких јединица. У одбиру литературе, од велике помоћи су биле консултације са рецензентима, нарочито са проф. др Борисом Стојковским. Посебно корисне савете у вези са литературом дала је мр Душица Грбић.
Најважнији део истраживања архивске грађе је непосредни преглед и увид у архивска документа, уз коришћење информативних средстава (свих врста), електронских каталога, база података и информационих система. У Републици Србији, Зоран Стевановић је прегледао око 30 архивских фондова и збирки, и то у Архиву Војводине, Историјском архиву Града Новог Сада, Историјском архиву Сомбор, Историјском архиву Суботица, Историјском архиву Сента, Историјском архиву Зрењанин, Историјском архиву Кикинда, Архиву САНУ у Београду и Архиву САНУ у Сремским Карловцима. У Републици Хрватској, истраживање је спроведено у Хрватском државном архиву, а преглед десет фондова и збирки су обавили Зоран Стевановић и мр Дејан Јакшић. Истраживања у Румунији су обухватила преглед 35 фондова и збирки Националног архива Румуније – Служба Тамишке жупаније, односно Музеја Баната, у Темишвару. Истраживање и преглед грађе су обавили Зоран Стевановић и мр Дејан Јакшић. Архивску грађу у Мађарској, девет фондова и збирки Арпад Музеја, у Српском Ковину, и Мађарског националног архива – Архива Пештанске жупаније, у Будимпешти, истражили су и прегледали Зоран Стевановић, Весна Башић и Ђерђ Мор, а још седам фондова Мађарског националног архива (Земаљски архив, у Будимпешти, и Архив Чонградске жупаније, у Сегедину) Зоран Стевановић. Истраживања архивске грађе у Аустријском државном архиву у Бечу обавили су Зоран Стевановић и Дејан Јакшић, у оквиру четрнаест архивских фондова и збирки.
Пројекат такође подразумева да се наставе истраживања у Историјском архиву у Панчеву, Историјском архиву Бела Црква, Архиву САНУ у Сремским Карловцима, Архиву САНУ у Београду, Рукописном одељењу Матице српске и Музеју Српске православне цркве.
На основу досадашњих истраживања евидентирано је око 450 привилегијалних докумената, и преко 500 пратећих, тематских архивских докумената с циљем ближег објашњења, тумачења и описивања привилегија.
Снимање архивске грађе. До сада, снимљено је око две трећине одабраних привилегијалних докумената, према утврђеним захтевима у погледу техничких карактеристика снимака, а у складу са потребама пројекта. У Архиву Војводине, на снимању докумената су радили Зоран Стевановић, Весна Башић, Дејан Маодуш, Владимир Мучибабић и Александар Павловић. У Румунији, докумената су снимали Зоран Стевановић, Драган Танасковић и мр Дејан Јакшић, а у Мађарској Зоран Стевановић и Весна Башић. Остала документа, снимиле су колеге из Мађарског националног архива, у Будимпешти, Хрватског државног архива, у Загребу и Аустријског државног архива у Бечу. Уз то, Ђерђ Мор, Зоран Стевановић и Весна Башић су у Мађарској, али и у Архиву Војводине, обавили снимање и прецртавање водених знакова, ради утврђивања времена настанка докумената.
Преостало је да се од колега у архивима у Будимпешти и Бечу наруче снимци још више десетина одабраних документа, а такође да се сниме документа која буду одабрана.
Обрада, тумачење и описивање архивске грађе. На обради докумената на немачком и латинском језику радили су Зоран Стевановић и Сања Демировић, као и мр Дејан Јакшић, повремено, у краћим периодима, односно Слађана Милинковић за један број документа. До сада је обрађен, рашчитан, преведен и детаљно или мање детаљно описан садржај око 180 привилегијалних докумената. Описан је и садржај око 120 других докумената, који ближе разјашњавају привилегијална докумената. Од коначних резултата истраживања зависи и укупан број докумената која ће бити објављена у публикацији, односно која још треба да буду стручно обрађена.
Писање уводне (монографске) студије и студија тематских целина обављао је Зоран Стевановић. До сада, сачињено је више радних верзија текстова, око сто двадесет страница, о различитим, а важним питањима из историје српских привилегија. У писању је својим редакторским саветима учествовала и Весна Башић. Писање је условљено динамиком истраживања и обрађивања архивске грађе, као и коришћењем стручне и научне литературе.
Пратећи административни послови. Осим стручних, Пројекат захтева и велики број пратећих послова. Зоран Стевановић и Весна Башић су обављали преписку са установама културе и заштите, у земљи и иностранству, поводом организације истраживања (подношење захтева за истраживање, договор око времена доласка и боравка, утврђивање услова боравка, преписка у вези са плаћањем услуга скенирања); организовали путовања (комуникација са туристичком агенцијом, проналажење смештаја, организација превоза, комуникација са амбасадама и граничним прелазима); састављали писане извештаје након сваког истраживачког боравка; обављали куповину стручне литературе у земљи и иностранству са испитивањем тржишта (прикупљање понуда, преписка са књижарама, утврђивање услова плаћања и испоруке); испитивали тржиште услуга (проналажење услуга неопходних за Пројекат, прикупљање понуда, комуникација са пружаоцима услуга); делимично учествовали у састављању документације за јавну набавку услуга туристичке агенције; састављали текстове уговора са рецензентима, сарадницима, пружаоцима услуга и књижарама. Такође, састављали су и прикупљали конкурсну документацију за средства Министарства културе и информисања Републике Србије, где је Пројекат два пута добио средства, у 2019. и 2020. години; састављали писане финансијске извештаје о утрошеним средствима и обављали усмену комуникацију са Министарством културе и информисања, као и са Покрајинским секретаријатом за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Аутономне Покрајине Војводине. На крају 2019, неутрошени део средстава добијених од Министарства, за прву фазу Пројекта, нису вратили, већ су тражили продужење рока за реализацију Пројекта с обзиром на његов обим, садржај и начин рада, што им је Анексом Уговора и одобрено. То исто су урадити и на крају 2020, за другу фазу пројекта, узимајући у обзир план истраживања у иностранству и земљи током пандемије. С обзиром на одобрена средства, прва фаза пројекта је окончана у фебруару 2020, а друга фаза у децембру 2021. године.
Споразум са Мађарским националним архивом. У Архиву Војводине у Новом Саду, 9. априла 2019. године потписан је Споразум о сарадњи између Архива Војводине и Мађарског националног архива. Споразум су потписали др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и др Чаба Сабо, генерални директор Мађарског националног архива. Поред делегација оба архива, Споразум је потписан у присуству господина Владана Вукосављевића, министра за културу и информисање у Влади Републике Србије, господина Иштвана Пастора, председника Скупштине Аутономне Покрајине Војводине и госпође Драгане Милошевић, секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама у Влади АП Војводине. Осим општих одредби, као посебна тема Споразума спомињу се и српске привилегије. У члану 7. пише: „Уговорне стране су се договориле да ће у складу са овим споразумом тесно сарађивати у циљу израде публикације, која ће садржати српске привилегије за време Краљевине Мађарске и Хабзбуршке монархије, од средњег до деветнаестог века”. Даље се прецизира да ће Мађарски национални архив бесплатно дигитализовати сву архивску грађу потребну за ову публикацију, док је Архив Војводине дужан да у публикацији наведе порекло архивске грађе и да Мађарском националном архиву достави тридесет примерака публикације као поклон. Текст споразума саставио је Зоран Стевановић, а колегиница Мезеи га је превела на мађарски језик.
Сарадници и стање Пројекта. Зоран Стевановић, руководилац Пројекта, активно и свакодневно је укључен у све послове Пројекта од почетка, у радно време и ван радног времена, радним даном, суботом, недељом и празником. Жужана Мезеи је, уз остале послове, радила на Пројекту у почетној фази, до маја 2019, а потом је у септембру 2019. године пензионисана. Мр Дејан Јакшић је активно учествовао у свим истраживањима грађе ван земље, осим једног, а у другим пословима Пројекта у малој мери, с обзиром на његове остале обавезе, задужења и послове који су обухватали: обраду архивске грађе других фондова, ауторство и уређивање других издања Архива Војводине, разраду ФУК-а, примену АРХИС-а, послове начелника одељења итд. Весна Башић је била на једном истраживачком путовању и обављала је активно пратеће административне послове. Осим тога, у Пројекту је учествовала ограничено због осталих послова и задатака које је имала: уреднички, редакторски и лекторски послови за стотинак публикација, писање других текстова и извештаја, током целе године. Такође, у 2019, велики део године је била одсутна из здравствених разлога. Ипак, колегиница Башић учествује у сталним консултацијама које води са Зораном Стевановићем, саветима из области филологије, одбиром стручне литературе, као и контактима са спољним сарадницима, „од куће”, дакле ван радних просторија Архива и ван радног времена. Колегиница Башић је била ангажована чак и током 2019. године, када је дуже време одсуствовала из Архива због лечења. Сања Демировић је запослена у Архиву Војводине од пре две године, и њена динамика рада је још увек на почетничком нивоу. Њено учешће у пројекту Српске привилегије подразумева сталну стручну обуку, припремне инструктивне разговоре у вези са историјским контекстом и терминологијом самог превода и описа, затим савете, сугестије и контролу резултата рада. Ове менторске послове обавља Зоран Стевановић, ангажовањем у две смене, односно радом „од куће”, дакле ван радних просторија Архива и ван радног времена, у периоду када је колегиница Демировић радила у послеподневној смени. Арпад Биркаш Ковач, нови колега у Архиву Војводине, укључен је на кратко у Пројекат, али je убрзо пребачен на друге послове. Дејан Маодуш, Павловић Александар и Владимир Мучибабић су учествовали у Пројекту неколико дана снимајући архивску грађу.
На почетку, од новембра 2018. до маја 2019. године, у Пројекту су активно и свакодневно учествовали Зоран Стевановић и Весна Башић, уз значајно учешће Жужане Мезеи. До краја 2019, само је Зоран Стевановић свакодневно учествовао у Пројекту, а током 2020. године Зоран Стевановић и Сања Демировић (од краја фебруара, када се запослила). У 2021. години и протеклом делу 2022. године, свакодневно учешће у пројекту има само Зоран Стевановић. У досадашњем Пројекту, делимично су обављени сви послови Пројекта (истраживање архивске грађе, снимање, обрада, тумачење и описивање, писање уводне студије монографског карактера). Бројчано исказано, испуњено је 70% Пројекта.
Посебно важно.Удосадашњим истраживањима архивске грађе, утврдили смо да су почетне претпоставке руководиоца пројекта и аутора публикације белодано показале да ће овај пројекат, који је према националној типологији препознат као Пројекат од националног значаја, с обзиром на оригиналан научни рад у коме се износе претходно необјављивани резултати сопствених истраживања научним методом, пружити изузетан допринос у српској историографији.
Објављивањем резултата истраживања и обрадом документа за која се до сада није знало, или се само претпостављало да постоје, а стручно-научним радом је утврђено њихово постојање, и урађене неопходне стручне анализе, српска историја, архивистика, и култура уопште, добиће веродостојне доказе о животу Срба у Средњој Европи и пре Велике сеобе, где је обављено историјско сретање са Западом. Управо на овим, дунавским путевима, рођена је и модерна српска држава и култура.
Национални значај пројекта Српске привилегије је изузетан, те побуђује велико интересовање, како у земљи, тако и у иностранству. Стога је успешна реализација пројекта императив, који захтева решавање и надилажење свих проблема, тешкоћа, компликација и препрека. Пројекат Српске привилегије је посебан истраживачки и издавачки подухват који ће својим резултатима дати немерљив допринос српској архивистици и историографији.
Извештај је састављен за потребе анализе Пројекта, током фебруара 2022. године.
Подносилац извештаја
Зоран Стевановић, виши архивист
