АУТОРКА: Маја Јокмановић
Апстракт:
Рад представља осврт на конзерваторско-рестаураторске радове који су изведени на књизи бр. 30 из фонда Ф. 92, као и на опис затеченог стања на осталих осам књига из фонда.
Кључне речи: Архив Војводине, конзервација, рестаурација, папир, књижни блок
Овај фонд се категорише као фонд од великог значаја, садржи укупно 132 књиге и чува се у Архиву Војводине.
На 9 књига из фонда су извршени конзерваторско-рестаураторски радови. Конзервација је рађена са циљем да се заустави пропадање књига које су услед неадекватног вишедеценијског коришћења задобиле оштећења. Оштећења су типска и односе се највише на стабилност књижног блока, тј. цепања хрбата. С обзиром на то да књиге стоје усправно на полицама, приликом вађења књиге се обично хватају за горњи или средњи део хрбата и на тај начин долази до цепања хрбата и оштећења књижног блока (слике бр. 1, 2 и 3). Такође, користе их и истраживачи, а неретко се и копирају, те настају и друга оштећења.
Поред неадекватног руковања, проблем су и материјали који су коришћени приликом израде књига. Материјали који су се користили за израду књига не спадају у материјале који би данас били прихватљиви приликом израде код архивске грађе.
Познато је да је од средине 19. века почела масовна производња и употреба папира и лепенки индустријске производње, односно материјала који имају висок проценат дрвењаче.[1] Проблем код тих материјала је тај што су изразито кисели,[2] имају малу чврстоћу и под атмосферским утицајем јако брзо пропадају. Проблеми киселости на корицама и хрбату су видљиви на свих девет књига, као и на целом фонду јер су све књиге рађене на исти начин. Пошто није могуће заменити све корице и урадити конзервацију на целом фонду, одлучено је да се на ових девет књига уради парцијална конзервација. Конзервација се више односила на стабилизацију хрбата и самог књижног блока. Рађена је и ручна рестаурација на листовима који су били оштећени.
У раду ће бити описана оштећења на девет књига, као и извршени конзерваторско-рестаураторски радови на једној од књига (књига бр. 30).
ОПИС ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА НА ДЕВЕТ КЊИГА ИЗ ФОНДА Ф. 92
Димензије на седам књига су 300 x 470 i 475mm, само су им хрбати других димензија, а димензије на две књиге су 210 x 340 x 27 mm. На књигама се налазе слојеви прашине, највише на горњим деловима књига, као и разне нечистоће на корицама и хрбату. Корице су пресвучене тканином са шаром на хоризонталне тамно и светлозелене пруге. Рађен је целовити повез.(3) На неколико књига ова тканина је поцепана на угловима или код хрбaтног дела и на тим деловима се види лепенка која је раслојена и видно потамнела (слике бр. 4 и 5).
На предњим корицама, као и на хрбату, налази се по једна налепница. На пет књига (књиге бр. 30, 54, 56, 61 и 65а) спој код хрбата је поцепан и ова оштећења су мањих димензија. На књизи бр. 65 део хрбата недостаје до пола дужине (слика бр. 6), на књизи бр. 64 недостаје око 1/5 хрбата (слика бр. 7), а на књигама бр. 55 и 59 једна страна хрбата до књижног блока је скроз исцепана и слободно виси (слике бр. 8 и 9).
Тип повеза који је рађен на свих девет књига је тврди повез, рађено је шивење на траке. Свака књига има три траке, траке су ширине око 2 cm и распоређене су на одређеном размаку на хрбату (слика бр. 10). Траке су тесно опшивене јачим концем. На хрбатима нема тул платна, него је као ојачање стављена новинска хартија, која је током времена постала јако крта. Повези на књигама су у добром стању и њих није било потребно конзервирати, само је на три хрбата урађено ојачање помоћу ланеног или тул платна. Неки листови су повезани и јемствеником који се развезао и ослабио повез. Унутар књига, на местима где су листови били лепљени, лепак се расушио и одвојио листове (слика бр. 11).
Листови унутар књига су такође машинске производње, али су бољег квалитета од корица (лепенке). На доњим десним угловима, на већини листова су приметне масне флеке са отисцима прстију настале приликом листања књига. На хартији унутар књига се углавном налазе мања механичка оштећења у виду подеротина. На неким књигама првих неколико страница је нагужвано. То се види највише на књигама где је дебљи књижни блок, јер је приликом стајања на полицама, услед велике тежине књига, дошло до кривљења књига на једну страну. Подаци који се налазе на листовима су писани разним мастилима.
На књигама бр. 30, 54, 55, 64, 65 је урађен највећи број конзерваторско-рестаураторских радова. Један од разлога због којег је за опис изабрана књига бр. 30 је, поред горепоменутих, и израда новог омота за свеске, које су се налазиле унутар књижног блока, а чији процес израде је приказан у овом раду.
ОПИС ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА И ТОК КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИХ РАДОВА НА КЊИЗИ БР. 30
Опис затеченог стања
Књига припада фонду Ф. 92 Трговинско-индустријска и занатска комора Нови Сад (1919–1941), 1919–1941, по врсти архивске грађе спада у деловодни протокол 5.401–12.217, има сигнатуру бр. 30 и из године је 1936. Унутар књиге се налазе још три свеске. Димензије књиге: 300 x 475 x 65 mm. Димензије I свеске: 313 x 474 mm а димензије II и III свеске: 310 x 460 mm
Књига се налази у лошем стању. На књизи се поред већих слојева прашине на горњем делу (глави) налазе и флеке неправилног облика настале цурењем црног мастила. На корицама и на хрбатном делу се налазе разне нечистоће, масне флеке, флеке настале од мастила, као и беличасте флеке непознатог порекла. На предњим корицама се налази налепница са подацима о фонду писаним црним фломастером и графитном оловком. Налепница је у добром стању, нема никаквих оштећења и чврсто је залепљена на тканину. У горњем, левом делу, близу хрбата се налази део налепнице који је исцепан. Налепница на хрбату је оштећена. У доњем делу хрбатни део корица се разлистао јер је током времена картон изгубио еластичност, а на доњем делу платно се поцепало и искрзало. На споју задњих корица и хрбатног дела се налази подеротина која се протеже до половине висине хрбата. Ово оштећење је настало као последица убацивања три свеске. Као последица убацивања свезака јавило се и таласање страница унутар целог књижног блока (слика бр. 16). Спој предлиста и корица је стабилан, на десној страни предлиста се налази дијагонална линија настала као последица пресавијања листа. Десна ивица је искрзана, а углови (горњи и доњи) су пресавијени ка унутра. Прва секција није повезана са остатком књиге, јер се конац којим је рађен повез поцепао. Унутар књиге се на неколико места расушио лепак и на тим деловима се види унутрашњост хрбатног дела (слика бр. 13). На задњем делу књижног блока спој предлиста и корица је такође стабилан, само слободна страна предлиста (лист који није залепљен за корице) има мања механичка оштећења у виду ситнијих подеротина и искрзалих ивица.
На хартији унутар књига се углавном налазе мања механичка оштећења у виду подеротина. У десним доњим угловима су приметне масне флеке са отисцима прстију (слика бр. 14).
На крају књижног блока су убачене три свеске. С обзиром на то да је ширина свезака већа за 13 mm од ширине књижног блока, дошло је до додатних оштећења на свескама. Оштећења су у виду искрзалих и исавијаних ивица, исавијаних ћошкова и већих запрљаности на ивицама листова у виду жутих трагова (слика бр. 16). Сви листови су површински запрљани (прашина), на првих 20 страна прве свеске приметне су ситне браон тачкице (foxing) (4) (слика бр. 18), деловање микроорганизама је видљиво на горњим и десним ивицама листова. Конац којим су повезане свеске је веће дебљине (јемственик) и на деловима где су рупице направљена су већа физичка оштећења у виду хоризонталних подеротина (слика бр. 19). На скоро свим дволистима, средине су исцепане вертикално. Ова оштећења су настала неадеквантним избором конца за повезивање, као и лошим избором типа повеза за ову врсту свеске (слика бр. 19).
Свеске имају различит број листова. Прва свеска иде од 1. до 40, друга од 41. до 56, а трећа од 57. до 66. стране.
Подаци унутар књиге и свезака су ручно писани црним мастилом.
Фотодокументација затеченог стања на књизи бр. 30
ТОК КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИХ РАДОВА
Књига бр. 30
Пре свих радова књига је фотографисана у затеченом стању и са детаљима.
Након тога се приступило чишћењу. Чишћење је рађено механичким путем, најпре помоћу фине четке и усисивача (рађено је усисавање корица, као и прве секције књиге). Након тога рађено је и чишћење помоћу више врста гумица. Корице књиге су дезинфиковане помоћу туфера и 70% алкохола. Пошто су подаци унутар књиге писани растворљивим мастилима, нису рађени никакви мокри поступци на листовима (мисли се на листове прве секције који су иначе били истргнути из књижног блока).
Листови прве секције, као и предлисти су препеглани ручно помоћу пегле. На местима где није било мастила (ивице и предлисти) употребљено је и минимално дејство влаге. Након пеглања, рађена је ручна рестаурација листова, подеротине су закрпљене помоћу јапанског папира 9 g и метилцелулозе. Средине дволиста прве секције су ојачане помоћу трака јапанског папира 19 g (слика бр. 22). На овај начин су санирани и сви расушени делови унутар књиге. Пошто је било потребно поново пришити испалу секцију за књижни блок, хрбат књиге је пре свега требало ослободити, тако да је одлучено да се на задњем делу књиге (место на којем је већ био поцепан спој) расече до краја тканина која је повезивала задње корице са књижним блоком. Након тога је било лакше приступити шивењу секције, као и санирању хрбата. На хрбату књижног блока је уочена стара хартија, која је коришћена као додатно ојачање. Хартија је лошег квалитета, изразито кисела и на неколико места се одвојила од хрбата и с обзиром на то да није више није имала функцију ојачавања, уклоњена је са хрбата (слика бр. 21). Секција је враћена у књижни блок тако што је ушивена помоћу ланеног конца на оригинални повез. На хрбат је залепљено ново ојачање,с обзиром на дебљину књиге није коришћено тул платно, већ је коришћено тање ланено платно (слика бр. 22). Лепак који је коришћен при ојачавању је на бази поливинил ацетата (4) (PVA лепак). Хрбатни део корица који се био раслојио је исто залепљен овим лепком. На спој корица и хрбата, на задњој страни, залепљена је трака ширине око 3 cm направљена од књиговезачког синтетичког платна зелене боје (слика бр. 27).
Свеске I, II и III
Свеске су исто фотографисане пре свих радова у затеченом стању и са детаљима.
Након тога се приступило развезивању и скидању старог повеза (јемственика). Сви листови су очишћени механичким путем разним типовима гумица (флеке настале од foxing-а није било могуће скинути). Листови су након тога ручно препеглани. Сви дволисти су ојачани по средини тракама од јапанског папира 19 g. Подеротине и друга оштећења на хартији су саниране закрпама направљеним од јапанског папира 9 g (слике бр. 24, 28). Пошто би враћање старог јемственика у скоријој будућности направило исте проблеме на хартији (због дебљине јемственика дошло би до поновног цепања хартије), одлучено је да се за нови повез користи тањи ланени конац. Тип повеза који је изведен на свескама је привремен, док се не одлучи који повез би био најадекватнији (слика бр. 29).
Да би се избегло поновно оштећивање листова и књижног блока, свеске нису враћене у књигу, већ су за њих направљене нове корице (на слици бр. 30 и 31 је приказано како би изгледала књига да су свеске враћене у књижни блок). За нове корице је коришћена лепенка дебљине 3 mm, за облагање корица је коришћено књиговезачко синтетичко платно зелене боје (слика бр. 35), а као унутрашња облога је коришћен бескиселински дебљи папир (слика бр. 33). Везице (црвене) су постављене на спољашњу страну корица како не би оштећивале хартију. Димензије корица су мало веће од димензија свезака. На нове корице је залепљена нова налепница на којој су записани подаци о фонду.
РЕЗИМЕ
Изведени конзерваторско-рестаураторски радови су били усмерени пре свега да се заустави даље пропадање књига, сачувају подаци и задржи (колико је било могуће) аутентичност материјала, уз поштовање реверзибилности материјала (унутар књига на листовима), као и да се минималним интервенцијама задовоље естетски критеријуми на корицама. Без обзира на то што су књиге конзервиране, уколико се не буду поштовале процедуре приликом њиховог коришћења, доћи ће до њиховог поновног оштећивања. Због тога је код употребе ових, као и било којих других књига у Архиву, потребно приступити са максималном опрезношћу и достојним поштовањем.
ФУСНОТЕ
[1] Године 1884. Фридрих Готлоб Келер проналази примену дрвењаче, тј. специјалан поступак добијања влаканаца целулозе из дрвета. Дрвењача се добија механичком прерадом дрвета, без хемијских процеса и користи се претежно за производњу папира за краткотрајну употребу (новински папир, картон, лепенку итд.). У нашим крајевима, између два светска рата, а нарочито после Другог, оснивају се фабрике папира, картона и лепенки.
[2] Висока киселост изазива разлагање целулозе, што доводи до погоршања физичких и механичких особина хартије. Узрочник киселости која потиче од саме сировине код хартије добијене од целулозе из дрвета је лигнин који се налази у сваком дрвету и који се фабрикацијом не уклања потпуно, већ заостаје у мањој или већој мери. (Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Архив Србије, 2000).
(3) Целовити повез је онај коме су хрбат и корице пресвучени истим материјалом у једном комаду (Радмила Петровић, Превентивна конзервација архивске и библиотечке грађе, Друштво конзерватора Србије, 2015).
(4) Foxing је једна од често виђених врста оштећења папира плеснима која се манифестује у виду карактеристичних жутих до црвенкасто-браон округластих мрља најчешће распоређених по целој површини листа папира (Радмила Петровић, Превентивна конзервација архивске и библиотечке грађе, Друштво конзерватора Србије, 2015).
(5) Поливинил ацетат је лепак који спада у синтетичке смоле. То је безбојна, провидна, термопластична супстанца без мириса(Вера Радосављевић и Радмила Петровић, Конзервација и рестаурација архивске и библиотечке грађе и музејских предмета од текстила и коже, Архив Србије, 2000).
