Књига Кристијана Обшуста, Култура сећања на простору Новог Сада и Петроварадина представља минуциозну стручно-научну монографију из интердисциплинарне области студија сећања, односно студија памћења, која је у последњих неколико деценија врло проминентна у европским културним и академским заједницама. Обшустова књига надодаје овом европском „меморијалном мозаику” један нови „каменчић сазнања” који се бави главним градом АП Војводине, и то првенствено културом памћења која је повезана са јавним урбаним простором, колективним, а у нешто мањем обиму и личним памћењем које је транспоновано у јавне меморијске маркере, како оне институционализоване, тако и оне личне и неформалне.
У складу са честим тематским тропима у истраживањима меморијализације јавног простора и у другим градовима, ова наратизована „мапа сећања” покрива значајан број елемената културе памћења на простору Новог Сада и Петроварадина. Ово је најочитије у првом поглављу књиге које представља врло добру синтетичку студију о званичним културама памћења на савременом новосадском градском подручју од почетка касног модерног доба до данас, у којем аутор поглавито говори о најпроминентнијим просторним маркерима политичког и колективног памћења као што су споменици, споменобележја, спомен-крстови, меморијалне плоче, меморијална гробља и називи улица.
У другом поглављу, Обшуст се посебно фокусира на новосадска историјска гробља као специфична места сећања која посредно говоре и о континуираном вишенационалном и мултикултуралном карактеру Новог Сада и Петроварадина, од даље прошлости до данас, а у оквиру њих посебно и на капеле и поједине проминентне споменике и спомен-крстове. Из ових „градова мртвих” аутор у трећем поглављу поново прелази у „град живих” и на његове ужурбане улице, и даје сумарни преглед историјског развоја одонима (ходонима), односно имена улица у Новом Саду, које у складу са већ етаблираном академском традицијом посматра као ономастичке симболе који у јавни градски простор уписују специфичне културе памћења и партикуларне политичке и друге идеолошке вредности. Даља шетња градским меморијским крајоликом води нас у велики сегмент Мапирање места сећања, у којем Обшуст прегледно представља кључна места сећања на жртве Првог и Другог светског рата (посебно Новосадске рације и Холокауста) и друге сигнификантне историјске догађаје.
Аутор засебно приказује и „персонализовану” меморију града путем исказа и сећања „обичних” грађана на поједине локације и објекте из свакодневног урбаног живота из доба социјализма, па са страница ове књиге искрсавају и градски топоси који нису одлучујуће набијени политичким и идеолошким значењима, већ примарно личним и особеним значењима, као што су корзо, посластичарнице, ресторани, биоскопи, фабрике, робне куће и други трговински објекти, итд. Ова књига препоручује се читатељству, како академском и стручном, тако и оном ширем, пошто је истовремено и изврсно фундирана у адекватне научне парадигме истраживања сећања, и заснована на богатој емпиријској евиденцији која даје живу слику Новог Сада и Петроварадина кроз њихове меморијске палимпсесте. Ова публикација монографског карактера, осим стручне има и велику документарну вредност, и сигуран сам да готово сваки Новосађанин (и Петроварадинац) у њој може прочитати нешто што до сада није знао, ма колико био верзиран у прошлост свога града, а то посебно стоји и за све друге читаоце који нису Новосађани, а којима је овај урбани кутак панонске равнице интересантан, драг и прирастао срцу.
АУТОР: Др Срђан Радовић, виши научни сарадник
Етнографски институт САНУ
