AУТОРКА: Мр Вишња Николић

Апстракт:

Заштита архивске грађе на папиру односи се на низ мера које се предузимају у циљу њеног очувања и дуговечности. У раду је приказано извођење конзерваторско-рестаураторских радова на архивској грађи Архива Војводине – плану пројекта касарне за коњички ескaдрон из 1776. године. Конзерваторско-рестаураторски третман на оштећеном документу подразумевао је примену различитих метода којима су постојећа оштећења санирана, тако да су визуелне и тактилне карактеристике предмета што мање измењене, а животни век продужен.

Кључне речи: конзерваторско-рестаураторски радови, архивска грађа, папир, план

УВОД

Значај архивских докумената као што су карте и планови посебно треба нагласити с обзиром на то да најчешће представљају једине податке о неким пејзажним, грађевинским и техничким појавама. Поред тога што објашњавају одређене феномене, карте и планови се због начина израде истичу и својом естетском вредношћу, па уз обиље техничких детаља, ове цртеже карактерише и вешта употреба ликовних елемената. Тако се, линеарним цртежима – као основним носиоцима информације – тонирањем и сенчењем поспешују и комуникацијска својства.

Збирка карата и планова, Ф. 373 Архива Војводине, настала је у годинама после Другог светског рата. Образована је од планова градова, улица, стамбених зграда, касарни, цркава, школа, болница и угоститељских објеката. Такође, у садржају Збирке налазе се и катастарске карте, карте ораница, острва, винограда, пашњака, као и планови путева, мостова, река, железничких пруга, индустријских колосека и електричних централа. Део Збирке су и карте са приказом распореда и распрострањености верских заједница, приказом ратних операција и заробљеничких логора, заједно са административним, географским, демографским картама и мапама Краљевине Угарске, Српског Војводства и Тамишког Баната, Торонталске и Бачко-бодрошке жупаније и појединих делова Европе. Неке од њих поседују и текстуалне прилоге. Ова Збирка је сачињена од докумената којима се није могла утврдити фондовска припадност, и који су издвојени из архивских фондова у току првобитног послератног сређивања. Садашњи изглед поприма обједињавањем серија на које је првобитно била подељена, и броји укупно 1134 архивске јединице – с тим да се очекују допуне предметима који су накнадно пронађени.[1]

Карте, планови и скице – који чине Збирку – настали су у распону од 1718. до 1956. године. Различитог су формата, а носиоци информација су папир, картон и платно.

Физичко стање карата и планова у оквиру Збирке се разликује од предмета до предмета. Прегледом су, на одређеном броју јединица, констатована оштећења која указују на потребу за извођењем пуног конзерваторско-рестаураторског третмана. Промене на документима манифестовале су се у различитим облицима и настале су у различито време, па план извођења конзерваторско-рестаураторских радова подразумева најпре интервенције на најугроженијим документима из Збирке. Карактеристике материјала, степен оштећења, величина Збирке и расположива средства од утицаја су на избор метода и правац деловања.

Радови на санацији оштећења на документима из Збирке су у току, те је у раду представљен процес конзерваторско-рестаураторских радова на појединачном предмету – плану бр. 7 – пројекту касарне за коњички ескадрон (аутор: Johann Michael Weichmann), који припада акту из Бачко-бодрошке жупаније од 13. септембра 1776. године. На плану је представљен нацрт приземне касарне са: становима капетана (B), поручника (C), војника (D) и санитетског особља, са болницом, месаром и крчмом (E).[2] Правоугаоног је облика на папирном носиоцу, димензија 505 x 706 mm. Степен оштећења документа указивао је на неопходност извођења конзерваторско-рестаураторског третмана.

ЗАТЕЧЕНО СТАЊЕ

 План је сачињен на папиру ручне израде, добијеном од квалитетних сировина.[3] Водени знак[4] је јасно уочљив прегледом под контра светлом и приказује мотив крунисаног штита са страсбуршким љиљаном унутар њега, испод: C & I HONIG, a насупрот њему, видљива je и ознака IV.[5]

Слике 1, 2 – Водени знак на папиру

Увидом у затечено стање документа констатована су бројна и разноврсна оштећења. Утицај спољашњих фактора и неадекватних услова чувања у прошлости манифестовао се у виду површинских нечистоћа, мрља различитог порекла, деформација и биолошког оштећења папирног носиоца.

Слика 3 – Манифестације различитих оштећења папирног носиоца
Слика 4 – Деформација папирног носиоца
Слика 5 – Механичко оштећење – подеротина

С обзиром на то да је папир пунији, услед изложености променама релативне влажности дошло је до реакције – деформације испољене у виду набирања носиоца. Честице прашине, поред таложења на површини листа, удружене са влагом продрле су и међу целулозна влакна папира и узроковале трајна оштећења у виду тамних мрља. Дисколорација хартије израженија је у горњој зони плана – у средишњем делу и уз ивице. Влага је погодовала и развоју микроорганизама – колонијама бактерија и плесни – чија активност за последицу има слабљење механичке отпорности папира и појаву мрља различите обојености.[6]

Слика 6 – Биолошко оштећење узроковано плеснима
Слика 7 – Пигментација настала као последица микробиолошке активности

Тачкасте тамносиве мрље од плесни биле су визуелно доминантне и приметне на целој површини документа – с тим да су најизраженије у централном и доњем делу листа. Такође, под утицајем влаге дошло је до разливања црвеног мастила којим је исписана пређашња сигнатура на полеђини, као и до појаве љубичастих мрља од мастила – у доњем делу са леве стране – насталих отискивањем текста са суседног документа, који је био у директном додиру са планом.

Вишеструко савијање документа током времена изазвало је слабљење хартије на прегибима. Поред гужвања и савијања – механичких оштећења изазваних људским фактором – уз ивице листа уочавале су се и бројне подеротине дужина од 20 до 100 mm. Такође, уз ивице су недостајали фрагменти хартије неправилног облика – од неколико милиметара. На више места на лицу и полеђини налазиле су се жуте мрље од старог лепка, које су последица пређашњих нестручних интервенција – фиксирања подеротина самолепљивим тракама.

На документу је употребљен широк спектар материјала за писање и цртање. Линеарно изведен цртеж је тониран, а текст је исписан на лицу и полеђини плана црним мастилом. Делови текста на лицу документа подвучени су графитном оловком. На полеђини се налази и забелешка мастилом браон боје. Два архивска печата – чији траг (љубичасто мастило) избија и на лице документа, као и забелешке графитном и оловкама у боји, интервенције су настале од стране архивиста. У горњем левом углу, на полеђини, преко пређашње сигнатуре залепљена је бела папирна налепница, правоугаоног облика, са одштампаним бројем плана. Ова скорашња интервенција архивисте, неадекватним материјалом, током времена би узроковала оштећење папирног носиоца.

Конзерваторско-рестаураторски третман, који је подразумевао санацију комплексних оштећења, чинило је још сложенијим то што су на папирном носиоцу употребљени медији различитог састава и карактеристика.

ТОК РАДОВА

Конзерваторско-рестаураторским интервенцијама претходила је израда фотодокументације затеченог стања. Такође, отворен је конзерваторски картон у који су унети подаци о документу и постојећим оштећењима.

Пре третмана било је неопходно разрадити методу рада узевши у обзир све податке до којих се дошло увидом у затечено стање – тактилном и визуелном инспекцијом документа – под дневним, UV и контра светлом. С обзиром на то да је у питању цртеж са руком писаним текстом, изведен различитим средствима за писање и цртање, испитана је растворљивост истих. Стабилност свих медија на воду, етанол[7] и раствор метилцелулозе[8] испитана је спот методом. Показало се да су сви медији стабилни изузев црвеног мастила којим је на полеђини документа уписана некадашња сигнатура. Такође, печатно мастило показало је благу растворљивост.

Прва у низу интервенција на документу подразумевала је суво чишћење музејским усисивачем са хепа филтером.[9] Употребом различитих наставака – четкица различите мекоће – уз регулацију вакуума, са површине документа уклоњене су честице прашине и споре плесни.

Слика 8 – Уклањање површинских нечистоћа музејским усисивачем
Слика 9 – Суво чишћење документа
Слика 10 – Суво чишћење документа

Уклањање површинских нечистоћа са лица и полеђине изведено је и употребом сунђера од природне гуме (Wallmaster), меког сунђера од латекса (Wishab), употребом гумица различите мекоће и састава, и меком четком. Тврдокорне површинске нечистоће и остаци старог лепка од селотејп трака уклоњени су механички са површине документа – хируршким скалпелом. Продирање лепка у структуру хартије онемогућило је уклањање мрља у потпуности. Механички је уклоњена и правоугаона налепница са полеђине документа – уз претходно минимално влажење водом помоћу туфера.

Редукција дисколорације и извлачење везаних нечистоћа из папирног носиоца изведено је мокрим поступком. Пре интервенције, непостојана мастила – црвено и печатно мастило, на полеђини документа – фиксирана су циклододеканом[10] у спреју, како током мокрих поступака не би дошло до евентуалног разливања. Раствором етанола и воде, у размери 1:1, тампонима вате извучене су нечистоће на упијаћу хартију постављену испод оригинала. С обзиром на то да је папирни носилац биолошки оштећен, 70% етил-алкохол је употребљен и у функцији дезинфицијенса.[11] Нажалост, мрље које су последица контаминације плеснима конзерваторско-рестаураторским третманом могле су се само ублажити, али не и потпуно уклонити. Након што су контролисаним прањем извучене нечистоће, документ је ојачан 2% раствором метилцелулозе (Methocel A4M).

Ручна рестаурација је рађена јапанским папирима различите грамаже – Langfaserseidenpapier 9 и 19 g и Кawanaka elfenbein 29 g – и 4% раствором метилцелулозе. Комбинација јапанских хартија је употребљена како би се постигли дебљина и тон најближи оригиналу. Тракама танке јапанске хартије ојачани су сви прегиби – места где је хартија била пресавијана и саниране су подеротине.

Слика 11 – Ојачавање ивица и прегиба тракама јапанске хартије
Слика 12 – Подеротине фиксиране јапанским папиром
Слика 13 – Подеротине фиксиране јапанским папиром

Како би се током исправљања документа сачувала деликатна текстура папирног носиоца, влажан документ је пресован 48 ч. у „тврдо-меком сендвичу” – између два холитекса (Hollytex),[12] меког филца, лепенки и дасака – уз замену облога сувим након 24 сата. Трагови циклододекана су, након сушења под притиском у књиговезачкој преси, уклоњени механички.

По завршетку конзерваторско-рестаураторског третмана направљен је заштитни омот од бескиселинског папира архивског квалитета, погодног за трајно чување документа.[13]

Слика 14 – Оштећен план пре конзерваторско-рестаураторских радова (лице)
Слика 15 – Оштећен план пре конзерваторско-рестаураторских радова (полеђина)
Слика 16 – План након конзерваторско-рестаураторског третмана (лице)
Слика 17 – План након конзерваторско-рестаураторског третмана (полеђина)

РЕЗИМЕ

Изведеним конзерваторско-рестаураторским радовима на документу – плану пројекта касарне за коњички ескaдрон – из Збирке карата и планова Архива Војводине, санирана су постојећа оштећења, знатно су побољшана механичка својства и продужен је животни век. Постигнута су и жељена естетска побољшања. Документ је добивши бескиселинску заштитну фасциклу заштићен од прашине и других спољних утицаја.

У циљу даљег очувања документа биће примењена сва могућа средства заштите, уз највеће поштовање материјала на коме је сачињен.


ФУСНОТЕ

[1] Фондови и збирке Архива Војводине, RS 002. F. 373 Збирка карата и планова, https://www.arhivvojvodine.org.rs/arhivvojvodine.org.rs/index.php/sr/ 2. 4. 2020.

[2] Опис јединице из сумарног инвентара Збирке карата и планова

[3] Крајем 18. века готово сви западњачки папири израђивани су од ланених и памучних крпа, или од њихове мешавине. Коришћењем ових квалитетних материјала, папири произведени у Европи и Америци пре 1775. године били су, највећим делом, трајни и издржљиви. Памук садржи око 91% целулозе, док код лана, конопље, јуте и др., садржај чисте целулозе варира у распону 60–90%. Hunter, Dard, Papermaking: The History and Technique of an Ancient Craft. New York: Dover Publications Inc 1978, 309.

[4] Знак на папиру, прозирнији од остатка листа, који је заштитни знак произвођача папира. Поред тога што садржи податке о пореклу папира, служи уједно и као заштита од фалсификовања. Помоћу жице, знак (жиг) се на ситу приликом израде папира утискује у папирну кашу. Под контра светлом види се као светли безбојни отисак, косо гледано, као удубљени рељеф. Klajn, Heijo, Mali leksikon štamparstva i grafike. Od otiska do cilindrične štamparske mašine, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1979, str. 196.

[5] Мотив се односи на познатог холандског произвођача папира под именом Хониг (Cornelius & Jakob Honig 1683–1856 Herderskind Mill in Zaandyk, Holland) који је производио ручно рађени папир (бели, плави и сиви) у њиховоj чувеноj радионици „De vergulde Bijkorf”, као и у многим другим у Заандијку. Ознака IV упућује на Жан Виледарија (Jean Villedary), француског произвођача папира који је вероватно сарађивао са Холанђанима. Од 1758. године део производње отпочео je и у холандском селу Хатем. Према Клепикову (С. А. Клепиков, специјалиста за водене знакове) који је прегледао водене знакове произвођача Хониг, мотив страсбуршког љиљана користио се у производњи папира између 1741. и 1822. године. Натпис C & I HONIG јављао се између 1730. и 1869. године. Offenberg, K. A., Curator of the Bibliotheca Rosenthaliana at Amsterdam University Library https://www.christies.com/lotfinder/Lot/an-important-megillah-with-engraved-illustrations-and-3932182-details.aspx, 10. 4. 2020.

[6] Плесни које нападају хартију својим присуством узрокују појаву мрља у боји чији облик, величина и нијанса варирају у зависности од саме врсте која их је проузроковала, од њеног развоја, квалитета хартије, амбијенталних услова, коегзистенције са другим врстама итд. Đardulo, Аntonio, Konzervacija i zaštita knjiga. Materijali, tehnike i infrastruktura, Clio, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 2005, str. 118.

[7] Етанол или етил-алкохол (формула: C2H5OH) je име за органско једињење из групе алкохола. То је лако испарљива, запаљива безбојна течност специфичног оштрог мириса, која се употребљава као растварач и средство за екстракцију, дезинфекцију и конзервирање.

[8] Метилцелулоза је нејонски етар, служи као консолидант и лепак. Производи се у различитим градацијама, вискозитетима и степенима полимеризације.

[9] Хепа филтер задржава фину прашину и споре плесни, и тако спречава њихово ширење по простору.

[10] Циклододекан (C12H24) је неполаран, циклични угљоводоник. Тачка топљења му је 60º C. Добија се углавном као међупроизвод у производњи средстава за снижавање запаљивости, детерџената и других хемикалија. Користи се и као привремено лако испарљиво везиво, тј. консолидант за конзервацију и рестаурацију археолошких предмета и уметничких дела, растопљен или отопљен у неком неполарном растварачу. Није топив у води.

[11] Етанол се користи у различитим концентрацијама, а максималну ефикасност као дезинфекционо средство има при концентрацији од 70%. Sequeira, Silvia Oliveira, Fungal biodeterioration of paper. Development of safer and accessible conservation treatments. FCT: DCR – Teses de Doutoramento 2016

[12] Синтетички неткани материјал (100% полиестер)

[13] Трајни папири су они који имају неутралан или базни pH, и који старењем не мењају својства. Спрам формата документа израђена је појединачна заштитна фасцикла – употребљен је 80 g бескиселински папир архивског квалитета. За израду заштитне мапе – у коју је смештена група докумената – употребљен је Hahnemühle 300 g бескиселински архивски картон, који одговара највишем разреду дуготрајности и нормама DIN, PAT и ISO.