НАСЛОВ: Колективни идентитети Словака у Србији: значај словачких културних и просветних институција и конфесионалног идентитета за конструисање и рефлексије националног идентитета Словака у Србији
ИЗДАВАЧ: Архив Војводине, 2020. – (Библиотека: Студије и огледи, Архив Војводине, Нови Сад), ISBN 978-86-80017-69-3, COBISS.SR-ID 332452359.
Аутори: Кристијан Обшуст и Небојша Кузмановић; Главни и одговорни уредник: Др Небојша Кузмановић; Уредник: Др Драгана Бедов; Рецензенти: Проф. др Мирослав Кмећ, Проф. др Михал Бабјак и Проф. др Саша Марковић; Превод на словачки и енглески: Академија Оксфорд; Припрема за штампу и дизајн корица: Татјана Цавнић
Архивистички и културолошко-антрополошки поглед на Словаке у Србији
Уз документарну изложбу под називом „Просветни и културни живот Словака између два светска рата у Бачком Петровцу” (изложба је реализована током августа и септембра 2019. године) Архив Војводине је објавио тројезичну публикацију Колективни идентитети Словака у Србији, која се у форми научне студије бави културним специфичностима војвођанских Словака са нагласком на институције од кључног значаја за њихов народни и културни идентитет, а то су петровачка Гимназија „Јан Колар”, Словачка евангеличка црква, Словачке народне свечаности и Матица словачка.
Аутори издања Кристијан Обшуст и др Небојша Кузмановић у предговору напомињу да њихова намера није била да у овој студији залазе у све детаље ове комплексне проблематике, већ је циљ био пружање основног приказа констелација које се односе на поменуту тематику. Аутори такође указују на то, да је овај рад заснован на критичкој анализи постојеће публицистичке и стручне литературе, као и на до сада необјављеној грађи из фондова Архива Војводине и спроведеним теренским антрополошким истраживањима међу припадницима словачке националне мањине у Србији.
У оквиру уводних разматрања, аутори се баве специфичношћу термина „доњоземски Словаци”, односно његовим значењем и присутношћу кроз историју, као и његовим рефлексијама у смислу означавања групног идентитета једног народа, чији припадници живе у различитим срединама у оквиру одређеног простора.
Полазећи од општепризнатих (од стране неких аутора, пак, данас већ и оспораваних – прим. аут.) истраживања Јана Сирацког о досељавању Словака на простор данашње Војводине, такође и наводећи као извор информација књигу Јураја Струхарика из 1971. године, аутори ове публикације констатују да „Петровац представља најстарије насеље Словака у Србији, односно место у које су се најраније населили словачки колонисти”. У даљем делу се напомиње да у Архиву Војводине постоје документи који указују на различите аспекте везане за период колонизације Словака на просторе „Доње земље”. Аутори студије указују и на период мађаризације и на историјски значај Ковачичког процеса у вези са борбом овдашњих Словака за очување сопственог националног идентитета. Како се наводи, развој просветног и културног живота војвођанских Словака се може поделити на два основна раздобља: период од досељавања до 1918. године и период од 1918. године до данас. За граничну годину се, дакле, аргументовано сматра 1918. година, када престаје да постоји Аустроугарска монархија, а након њеног распада су основане значајне културне и просветне институције Словака у Србији.
Централни део студије се бави значајем Гимназије „Јан Колар”, Словачких народних свечаности, Матице словачке и Словачке евангеличке а. в. цркве у контексту рефлексија националног идентитета Словака у Србији, при чему се поред мапирања историјских догађаја посебна пажња посвећује важним документима који сведоче о оснивању и деловању ових значајних институција, а чувају се у Архиву Војводине.
На укупном обиму од 172 стране, ово издање садржи студију у оригиналној српској верзији, као и преводе на словачки и енглески језик. Публикација је опремљена прилозима са фотографијама архивских докумената и још неколико фотографија (зграда петровачке гимназије из прве половине 20. века, Оснивачка скупштина Матице словачке 1932. године, плакат Словачких народних свечаности из 1947. године), такође се наводи списак литературе и архивске грађе.
Рецензенти издања су др Мирослав Кмећ, др Михал Бабјак и др Саша Марковић. Публикација посматра историју и идентитет војвођанских Словака са до сада не тако често примењиваног културолошко-антрополошког аспекта и представља адекватан подстрек за будућа проучавања и дискусије у вези са овом још увек непотпуно истраженом проблематиком. Позитивна чињеница да је публикацију објавио Архив Војводине сведочи о конкретном интересовању ове установе за историју и културу војвођанских Словака.
АУТОР: Стеван Ленхарт
