Почетак вођења Црквених матичних књига рођених (крштених), венчаних и умрлих (ЦМК) у Србији везује се за прву половину 19. века, а у Војводини за почетак 18. века. Ради трајне заштите ЦМК, архивске грађе која има доказну снагу јавних исправа,[1] потребно је физички заштитити оригинале од пропадања адекватном похраном у надлежним архивима и израдом дигиталних копија – скенирањем и микрофилмовањем – које ће бити доступне корисницима.
Скенирање и микрофилмовање за циљ имају не само физичку заштиту оригиналног материјала, већ и лакшу доступност информацијама, с обзиром на то да су електронска копија јавне исправе, као и њена репродукција, изједначене у поступку доказивања са јавном исправом уколико су издате од стране надлежног органа.
У складу са конкурсном документацијом циљну групу пројекта представљале су институције и појединци задужени за послове заштите дигитализације и доступности архивске грађе од изузетног значаја. Односно, циљ пројекта је била провера (ревизија) података, као и детекција са степеном оштећења црквених матичних књига, а у контексту добијања релевантних података ради будуће дигитализације свих ЦКМ на територији АП Војводине.
Како би се дефинисала методологија рада, реализацији пројекта претходио је низ састанака стручњака из архива ангажованих на пројекту. У сарадњи са Историјским архивом Београда израђен је и образац (конзерваторски картон) у који су унети метаподаци за сваку прегледану матичну књигу. Документацију у штампаној форми прати фотодокументација затеченог стања у електронском облику.
[1] Законом о државним матичним књигама из 1946. године, као и свим каснијим законима, матичним књигама које су вођене до 9. маја 1946. године, као и изводима и уверењима издатим на основу њих, призната је снага јавних исправа.
У току реализације пројекта „Утврђивање физичког стања црквених матичних књига у архивима на простору АП Војводине” извршен је детаљан попис и преглед књига у пет историјских архива (Историјском архиву Града Новог Сада, Историјском архиву Кикинде, Историјском архиву Панчева, Историјском архиву Сенте и Историјском архиву Суботице). Рад на терену се састојао из архивистичког и конзерваторског дела и резултирао је таксативним подацима за наведене архиве уз неколико десетина хиљада фотографија.
Архивистички део посла се односио на проверу и обраду податка из пратеће документације. Након провере података, рађен је упис у конзерваторски картон који се односио на редни број предмета, место, годину настанка, врсту књиге (крштени, венчани, умрли) и власника (припадајући архив). Затим су се у конзерваторски картон уписивали и подаци везани за конзерваторски преглед књиге.
Конзерваторски део посла се односио на детекцију материјала од ког је књига сачињена (лепенка, дрво), врсту повеза (патент протокол, деловодник, тврди повез и неповезано), димензије књиге (ширина, дужина, висина), материјал од којег су сачињене корице (кожа, полукожа, платно, полуплатно, остало), степен оштећења и на ком делу књиге се оштећење налази, као и на врсту оштећења.
Степен оштећења је подељен у четири категорије: без оштећења, делимично оштећено, оштећено и тешко оштећено. Место оштећења се односило на књижни блок, повез и/или целу књигу.
Врста оштећења се односила на физичко-хемијско, биолошко и/или механичко оштећење. Такође, у картон су се уписивали и подаци о претходним интервенцијама или преповезу на књизи (уколико их је било). Свака књига је добила свој конзерваторски картон са редним бројем и пратећом фотодокументацијом. Фотодокументовано је стање корица и књижног блока у затеченом стању са детаљима (врстом и местом оштећења). Сваки фолдер носи исти број као и редни број књиге тако да је веома лако приступити и проверити податке за сваку књигу.
У тимском раду архивиста и конзерватора прегледано је, пописано и фото-документовано укупно 2379 књига у пет архива, од којих је утврђено да је:
- без оштећења 501 књига
- делимично оштећено 1132
- оштећено 649
- тешко оштећено 97
У прилогу се налазе примери фотографија тешко оштећених књига. Приказана оштећења су настала пре више деценија, тј. пре доласка у архиве (с обзиром на то да су неке старе и преко 250 година). Узроци оштећења на књигама су различите природе и углавном су последица или неадекватних микроклиматских услова у којима су се раније налазиле или физичко-хемијских фактора.
МИКРОБИОЛОШКА ОШТЕЋЕЊА
ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКА И МЕХАНИЧКА ОШТЕЋЕЊА
ОШТЕЋЕЊА НАСТАЛА ДЕЛОВАЊЕМ ИНСЕКАТА
Архивисти и конзерватори Архива Војводине посетили су и остале архиве на простору АП Војводине у складу са конкурсном документацијом пројекта и констатовали додатан обим посла у складу са обрађиваном проблематиком и ситуацијом затеченог стања на терену. У том смислу, а у складу са одобреним финансијама од стране Министарства културе и информисања за 2021. годину, као и новозатеченом ситуацијом на терену (у појединачним архивима), која није могла бити предвиђена, предлажу се додатне активности на терену за преостала четири архива на простору АП Војводине, а на основу детектованог стања у архивима у Сремској Митровици, Сомбору, Белој Цркви и Зрењанину. Односно, како би у квалитативном (а не само у квантитативном) смислу, резултати пројектних активности били уједначени и методолошки релевантни у свим архивима (попут детаљно обрађених црквених матичних књига у Историјском архиву Града Новог Сада, Историјском архиву Кикинде, Историјском архиву Панчева, Историјском архиву Сенте и Историјском архиву Суботице), пројектни тим Архива Војводине предлаже наставак активности у контексту квалитативног и детаљног заокруживања пројекта.
Чланове пројектног тима чинили су: Љиљана Бубњевић, Ивана Петровић, Вишња Николић, Маја Јокмановић, Марјан Бабик и Владимир Мучибабић.
Подносиоци извештаја
мр Вишња Николић и Маја Јокмановић
