AUTOR: Radovan Sremac
Apstrakt:
Teritorija Srema je u toku Drugog svetskog rata bila u sastavu ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Odmah po osnivanju NDH aprila 1941. godine, započeli su progoni Srba, Jevreja i Roma. Veoma brzo se na udaru našla jevrejska imovina koju su Jevreji morali službeno da prijave vlastima počevši od 5. juna 1941. godine. Posebno su podnošene prijave imovine za fizička lica, a posebno za firme. Ova dokumentacija se danas čuva u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu. Sačuvano je ukupno 581 prijava za Jevreje iz srpskog dela Srema.
Ključne reči: Holokaust, NDH, Srem, podržavljenje imovine, arhivska građa
Teritorija koja nosi geografski naziv Srem danas je podeljena između Srbije i Hrvatske. Celo područje Srema je u toku Drugog svetskog rata bilo u okviru ustaške Nezavisne Države Hrvatske. Verno prateći strategije i zakone nacističke Nemačke, ustaše su na sebi svojstven način izvršile Holokaust na celom području svoje države, pa sa tim i u Sremu. Progoni Srba, Jevreja i Cigana/Roma započeti su prvih dana postojanja NDH i to najpre kroz ponižavanja i isključenje iz svih društvenih sfera, nastavljeni su kroz maltretiranje, prisilan rad i pljačku pokretne imovine, a okončani sprovođenjem u logore i istrebljenjem. Poseban set donetih državnih zakona legalizovao je sve ove faze i na taj način udario „pečat” Nezavisnoj Državi Hrvatskoj kao genocidnoj tvorevini. Već prvih meseci postojanja NDH, tačnije 5. juna 1941. godine, stupio je na snagu zakon o obaveznoj prijavi imovine Jevreja i jevrejskih firmi. Ustaše su na taj način sa jedne strane sebi olakšale pljačku, a sa druge strane nama danas ostavile nepobitne dokaze o Holokaustu, barem o finansijskom i pljačkaškom aspektu progona Jevreja. O tom aspektu Holokausta svedoče dokumenta iz Hrvatskog državnog arhiva u Zagrebu iz fonda Ministarstvo državne riznice. Ured za podržavljeni imetak Odjela za novčarstvo, državnu imovinu i dugove Ministarstva državne riznice NDH (PONOVA) (1941–1945), celina: Dosijei konfiskovane imovine (DKI kartoni) (HR-HAD-1076).
Kao što je navedeno, počevši od 5. juna 1941. godine, svi Jevreji na prostoru NDH morali su da podnesu prijavu imovine za sebe, svoju porodicu i svoja preduzeća i trgovine. Postojala su dva obrasca za obaveznu prijavu imovine:
– Obrazac I – obavezna prijava imetka Židova
– Obrazac II – obavezna prijava židovskih poduzeća, odnosno poduzeća koja u cjelosti ili djelomično pripadaju Židovima.
Obrazac I se sastojao iz sledećih rubrika: I Lični podaci, II Nekretnine, II Liječnici, III Inženjeri, graditelji, bivši javni bilježnici i predstavnici drugih slobodnih zvanja, III Rudarska prava, IV Zakupi i opcije, V Patenti i licence, VI Autorska prava, VII Vrijednosti, VIII Učešće u poduzećima, IX Potraživanja, X Prometne vrijednosti alata, instrumenata i sprava, koje posjeduje za obavljanje zvanja, XI Namještaj, živežne namirnice, odjeća i ostala imovina kućanstva, XII Ostala imovina koja proizlazi iz bio kojih drugih pravnih poslova, XIII Iskaz dugovanja na dan stupanja na snagu zakonske odredbe o prijavi imetka Židova i židovskih poduzeća, zatim Primjedbe, Izjave o istinitosti podataka, mjesto, datum i potpis.
Obrazac II se sastojao iz sledećih rubrika: Opći podaci, I Lični podaci, II Dionička društva, II Komaditna društva i javna trgovačka poduzeća, III Zadruge i društva s ograničenim jamstvom, IV Inokosne tvrtke protokolirane i neprotokolirane, zatim kao i kod obrasca I: Izjave o istinitosti podataka, mjesto, datum i potpis. Uz obrasce je išla i tzv. Temeljnica za knjiženje i Odluka o podržavljenju.
Obrasce su obavezno popunjavali svi Jevreji, polujevreji i supružnici Jevreja, nastanjeni na celom području NDH. Za Jevreje pripadnike drugih država koji su imali imovinu na području NDH, obrasce su popunjavali rođaci ili upravnici te imovine. Banke su prijavljivale štedne uloge Jevreja. Deca mlađa od 21 godine prijavljena su zajedno sa roditeljima. U nekim slučajevima članovi iste porodice imaju posebne dosijee. Dosijei su složeni prema rednom broju, a dosijei jednog grada ili kotara složeni su prema abecednom redu.
Sprovođenje u delo ideje o rasno čistoj Hrvatskoj državi vršilo je nekoliko državnih službi. Od samog svog osnivanja Ured za podržavljeni imetak imao je osnovni zadatak – iseljavanje nehrvatskog elementa iz NDH kroz narodnu ponovu (Državno ravnateljstvo za ponovu tzv. Srpska ponova), odnosno isključenje Jevreja iz ekonomije NDH kroz ekonomsku ponovu (Ured za obnovu privrede, odnosno Državno ravnateljstvo za gospodarsku ponovu, tzv. Židovska ponova).
Državno ravnateljstvo za ponovu osnovano je zakonskom odredbom br. CLXXI-507-Z. p.-1941, od 24. juna 1941,[1] a Ured za obnovu privrede zakonskom odredbom br. LIII/85 z. p. 1941, od 3. maja 1941. godine.[2] Ured je osnovan pri Ministarstvu narodnog gospodarstva, Odjelu za obrt, industriju i trgovinu. Državno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu osnovano je zakonskom odredbom br. CLXXX-581-Z. p-1941, 1. jula 1941. godine.[3] U nadležnost ovog Ravnateljstva preneti su poslovi Ureda za obnovu privrede koje se ovim ukinulo, s tim da je ovo Ravnateljstvo bilo jedino ovlašćeno da kupuje imovinu Jevreja i jevrejskih preduzeća. Takođe, u njegovu nadležnost preneti su poslovi i ovlašćenja i drugih Ministarstava među kojima i sprovođenje naredbe o obaveznoj prijavi imovine Jevreja i jevrejskih preduzeća.
Zakonska odredba o nadopuni zakonske odredbe o osnutku Državnog ravnateljstva za gospodarstvenu ponovu (br. CCLXXI-1240-Z. p. 1941) doneta je 27. avgusta 1941. godine.[4] Odredba je odredila da je Državno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu moglo preuzimati pravnu imovinu koja je po zakonskoj odredbi o obaveznoj prijavi imovine Jevreja od 5. juna 1941 (broj CL-348-Z. p.1941) bila podložna dužnosti prijave, i po slobodnoj volji određivati sve mere za njeno očuvanje i osiguranje. Državno ravnateljstvo za ponovu i Državno ravnateljstvo za gospodarstvenu ponovu spojeni su u jedno ravnateljstvo pod imenom Državno ravnateljstvo za ponovu.[5] Ravnateljstvo će još tri puta menjati naziv i nadležnost, sve do 17. avgusta 1943. godine kada je potpalo u Odjel za novčarstvo, državnu imovinu i dugove Ministarstva državne riznice.[6]
Sačuvana je 581 prijava Jevreja i 4 prijave jevrejskih opština na teritoriji srpskog dela Srema (ne računamo prijave supružnika Jevreja koje je vlast prema zakonu smatrala „arijevcima”).
Srem pod vlašću Nezavisne Države Hrvatske i Holokaust
Vlast na prostoru Srema delile su ustaše Nezavisne Države Hrvatske i domaći Nemci. Iako je postojalo dosta sukoba među njima, naročito oko raspodele imovine Jevreja i Srba, obe strane su se potpuno slagale u tome da Srem, kao i celu NDH treba očistiti od „arijevski nepoćudnih elemenata”, tj. od Srba, Jevreja i Cigana (Roma). Hrvatski antisemitizam nije poticao samo iz podaničkog odnosa prema Hitleru i Trećem rajhu, nego i iz programa ustaške organizacije koja je u Načelima ustaškog pokreta proklamovala stvaranje Nezavisne Države Hrvatske u „povjesnim granicama” u kojoj će odlučivati samo Hrvati „čisti po porjeklu i po krvi”. Za tako nešto bilo je potrebno očistiti Hrvatsku od Srba, Jevreja i Roma. Kako su ustaše držale svu vlast u državi, „čišćenje nacije od nepoćudnih elemenata” bilo je i deo državne politike.[7]
Teror nad Srbima i Jevrejima započet je već prvih dana po proglašenju NDH. Hapšenja, maltretiranja i odvođenja u zatvore uglednih ličnosti sprovođena su na celoj teritoriji NDH. Srbi su najčešće odmah ubijani, ili su pak odvođeni u logore pod optužbom da su komunisti ili da su radili protiv države, a od Jevreja je tražen okup – „kontribucija”. Pravnu osnovu ovih zločina vlada NDH utemeljila je donošenjem Zakonske odredbe za odbranu naroda i države kojom je uvedeno vanredno stanje. Pošto NDH do februara 1942. godine nije imala skupštinu, Pavelićeva vlada je bez ikakve kontrole donosila „zakonske akte” usmerene protiv Srba i Jevreja. Prvi set zakona donet je 30. aprila 1941. godine – Zakonska odredba o državljanstvu, i sa njom je stanovništvo NDH podeljeno u dve grupe: prva grupa su bili „državljani” (Hrvati, muslimani i drugi „arijevci”), a drugu grupu „državni pripadnici” (Srbi i Jevreji). Zakonskom odredbom o zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskog naroda zabranjeno je sklapanje brakova između Jevreja i osoba „arijevskog” porekla, kao i zapošljavanje „arijevki” mlađih od 45 godina u jevrejskim kućama. Zakonskom odredbom o rasnoj pripadnosti propisano je utvrđivanje „pripadnosti nižoj rasi”, tj. utvrđivanje jevrejskog porekla. Kasnije je donet čitav niz novih radikalnijih zakona koji su omogućili pljačku, ponižavanja i potpuno istrebljenje Jevreja.[8] Poseban set zakonskih odredbi odnosio se na fizičku likvidaciju Srba i Jevreja: Zakonska odredba o upućivanju nepoćudnih i pogubljenih osoba na prilina boravak u sabirne i radne logore i Zakonska odredba o suzbijanju nasilnih i kažnjivih čina proti države, pojedinim osobama i imovini.
Set zakona koji se odnose na finansijski momenat Holokausta, tj. pljačku, činile su Naredba o utvrđivanju rasne pripadnosti državnih i samoupravnih službenika i vršitelja slobodnih akademskih zvanja, Naredba o promjeni židovskih prezimena i označavanju Židova i židovskih tvrtki, Zakonska odredba o obaveznoj prijavi imetka Židova i Židovskih tvrtki i Zakonska odredba o podržavljenju imetka Židova i židovskih preduzeća. Svim ovim zakonima NDH je faktički „ozakonila” Holokaust.
Stradanje Jevreja u Sremu započelo je već aprila 1941. godine po ulasku nemačke vojske. Organizovani u Kulturbund, domaći Nemci su prednjačili u progonu, pljačkanju i ponižavanju Jevreja. Mnogi članovi Kulturbunda odlazili su u Nemačku na tzv. besplatne stručne i privredne kurseve, a školovani su u stvari za SS jedinice. Oni su posle donosili i besplatno delili razne brošure i letke usmerene protiv Jevreja. Cilj je bio stvoriti netrpeljivost lokalnog stanovništva prema Jevrejima kako bi se lakše izveo planirani zločin – njihovo potpuno istrebljenje.[9] Prva mera protiv Srba i Jevreja koja je primenjena u Sremu bilo je oduzimanje radio-aparata da bi potom usledilo hapšenje uglednijih ličnosti. Od Jevreja je tražena kaucija, odnosno „kontribucija” (otkup) za oslobođenje, dok su Srbi najčešće odmah ubijani. Jevrejske i srpske radnje preuzeli su komesari, koji su određeni da se staraju o imovini, a u stvari su bili zaduženi za pljačkanje. Sledeći nemački uzor, ustaše su Jevrejima uvele obavezu nošenja žute trake na levom rukavu sa natpisom na hrvatskom jeziku „Židov” (Ž) i nemačkom „Juden” (J); bilo je zabranjeno napuštanje mesta boravka i kretanje od 20 do 8 časova, a nedeljom i katoličkim praznicima tokom celog dana, zabranjen je odlazak na pijacu pre 10 časova, korišćenje javnog prevoza, kupanje na rekama, a uveden je prinudni rad za sve Jevreje (oba pola) starosti od 16 do 60 godina kao i dnevno javljanje policiji.[10] Istovremeno je vršena pljačka jevrejskih porodica i preduzeća. Pljačkali su u ime države, za potrebe vojske, Kulturbunda ili kancelarija novih nameštenika, a najčešće za sebe. Iz jevrejskih radnji, prostorija udruženja i privatnih stanova odneto je sve što je bilo vredno. Ono što je za njih bilo bezvredno, poput arhive biblioteka i sinagoga, spaljeno je. Iz prijave redarstvenog stražara (policajca) Mate Borkovića, nezadovoljnog podelom opljačkane jevrejske imovine, koju je 19. januara 1942. godine uputio „Državnom tužiocu u Hrvatskoj Mitrovici” (Sremskoj Mitrovici), vidi se šta je sve opljačkano i na koji način. Između ostalog Borković kaže: „Razni predmeti zapliniti od Židova iz Iloka, a koji su bili dopremljeni u ovo redarstvo, a sastojali se od sledećih stvari i to: 2 puna kamijona sa 37 velikih kufera punih zlatnih i srebrnih servisa, 47 džepnih satova, te nekoliko truba platna, te dvije trube kože, boks i šebro u 400 kgr brašna te 50 kg guščije masti… Ove predmete su plijenili g. Ledenc i Gadžo i Filipović Luka redarstvni stražar u Hrvatskoj Mitrovici”. Borković prijavljuje da su „od zapljenjene masti redari dobili svaki po 2 kg, masti t.j. u ukupnoj težini svega 80 kgr”. Dalje „Razni zaplenjeni predmeti od židova Flajšmana iz Hrvatske Mitrovice kao na primjer skupocjeni zlatni servizi 2 i pola kgd. veliki dukata a koje je predmete plijenio g. Gadža i Ledenc, nisu predani na nadležno mjesto, a prigodom djeljenja zatekao ih je g. pristav Ertl. Kod pretresa stana židovke rabinke iz Hrvatske Mitrovice, našao je g. Ledenc i redarstveni stražar Gjuro Marošević veći omot dukata, koji nisu predani na redarstvo, te ih je uzeo ksebi pomenuti Ledenc, a rečena vlasnica mora znati koliko je bilo tih dukata”.[11] U početku su na udaru bile imućnije jevrejske porodice, ali kako je vreme odmicalo, krug se širio. Iz jevrejskih kuća otimano je i odnošeno sve, čak i veš.
Razlike u postupcima između ustaša i nacista nije bilo. U Zemunu i istočnom Sremu svu vlast su u početku imali Nemci. Pri mesnom Kulturbundu osnovana je sekcija za „kontrolu Jevreja” sa zadatkom da popiše sve Jevreje i njihovu imovinu. Zbog brojčane nadmoćnosti u Rumi, vlast su držali uporedo i domaći Nemci i ustaše. Svi sremski Jevreji su bili prisiljeni na teške i ponižavajuće poslove.[12]
Dana 6. 2. 1942. godine doneta je Zakonska odredba o podržavljenju imetka Židova i židovskih preduzeća kojom je „Ravnateljstvo za gospodarsku ponovu” ovlašćeno da sprovede „podržavljenje imetka Židova sa ili bez naknade”. Ubrzo je dopunjena Zakonskom odredbom o unovčavanju podržavljenih židovskih zgrada i gradilišta, u kojoj je precizirano da se zgrade čiji su vlasnici Jevreji „oduzimaju u korist države bez ikakve naknade” i „da Jevreji predaju hartije od vrednosti, uložne knjižice, dragocenosti, tepihe, predmete umetničke, kulturne i istorijske vrednosti, polise osiguranja i dr”.[13]
Nakon 16 meseci ponižavanja, pljačkanja, maltretiranja i pojedinačnih ili grupnih ubijanja, konačno sprovođenje sremskih Jevreja u logore desilo se krajem jula 1942. godine. Najveća grupa Jevreja je uhapšena tokom noći 27. na 28. jul 1942. godine. Preko logora Vinkovci, Tenje, Jasenovac i Loborgrada, sprovedeni su u Aušvic. Nakon sprovođenja Jevreja u logore, započela je konačna pljačka njihove preostale imovine. Imovinu su najčešće razneli ustaški i nemački funkcioneri, dok je sva preostala pokretna imovina rasprodavana na javnim aukcijama. Kao dokaz toga može se navesti primer Šida. U dokumentu koji je Porezni ured u Šidu uputio Upraviteljstvu narodnih škola navodi se da će Porezni ured kao ured za podržavljenu imovinu u Šidu na dan 9. 10. 1942. godine obaviti rasprodaju pokretnina preostalih iza Jevreja i to u domu ustaške mladeži u Šidu. Predmeti su se prodavali po naznačenim cenama, a kako bi rasprodaja prošla u najboljem redu, u dokumentu se navodi da će se u dvoranu puštati četvoro po četvoro kupaca.[14] Jevrejske nekretnine su podržavljene, tj. gruntovno prevedene u vlasništvo države, a nakon toga najčešće prodavane fizičkim licima. Nemačka pučka banka d. d. Ruma čak je i saopštila koliki su iznosi zaplenjeni od rumskih Jevreja.[15]
Nakon sprovedenog plana o ozakonjenoj pljački Jevreja, usledilo je njihovo istrebljenje i masovno odvođenje u logore. Najveći talas hapšenja i sprovođenja u logore desio se, kao što je navedeno, jula meseca 1942. godine. Najveći deo sremskih Jevreja je nastradao u Jasenovcu i Aušvicu.[16]
Spisak sačuvanih prijava:[17]
BEOČIN
1. Bloch Đura
2. Bloch Oskar
3. Deneš Stjepan
4. Mandel Nikola
5. Ronaj ing. Mirko
6. Rosenberg Zoltan
7. Šateles Serena
BEŠKA
1. Katona Aleksander
2. Katona Aurelija
3. Katona Stefan
ČEREVIĆ
1. Brandajz Oskar
2. Fischer Eleonora
3. Kornfeld dr. Pavle
4. Szöke Željko
ERDEVIK
1. Hirth Izidor
2. Händler Josip
3. Kohn Adolf
4. Štern Lazar
GOLUBINCI
1. Kohn Ladislav
2. Kohn Sigmund
3. Römer Filip
INĐIJA
1. Pisker Bela
LJUBA
1. Hahn Leopold
NEŠTIN
1. Goldenberg Laura
2. Goldenberg Miša
NOVI SLANKAMEN
1. Kardoš Ljudevit
PETROVARADIN
1. Schlesinger – Stanić dr. Slavko
RUMA
1. Auferber Jakob
2. Braun Etelka
3. Braun Ruža
4. Ferstner Mihajlo
5. Fischer Bernhardt
6. Frim Julije
7. Garai Franjo
8. Hauser Bela
9. Hellinger Simon
10. Heitler Max
11. Heršković Fani
12. Kaufman Leo
13. Klein Helena
14. Kohn Milan
15. Lederer rođ. Lang Fani
16. Malenković dr. Borislava
17. Müller Benjamin
18. Müller Sigmund
19. Müller Šarlota
20. Rajh Sigmund
21. Reich Arnold
22. Stein Bernard
23. Steiner Nina
24. Polaček Samuel
25. Popper Jakob
26. Richtmann Aladar
27. Roth Bela
28. Schlesinger Dezider
29. Skopal Filip
30. Skopal Karlo
31. Stein Bernard
32. Unterberger Adolf
33. Unterberger Martin
34. Unterberger Mirko
35. Unterberger Sali
36. Waksberger Jakob
37. Weiss Jakob
38. Weiss Maksim
39. Weiss Nathan
40. Wessel Alice
41. Wessel Ella
42. Wessel Karlo
SOT
1. Goldenberg Roza
SREMSKA MITROVICA
1. Alt Rozalija
2. Ferstner Jene
3. Ferstner Vilim
4. Fleischman Imre
5. Fleischman Josip
6. Fleischman Šandor
7. Frankfurter dr. Ignac
8. Freund Leo
9. Fuhrmann Miroslav
10. Fuhrmann rođ. Čukin Viktorija
11. Gärtner David
12. Gärtner Fani
13. Hubert Hilda
14. Hubert Sigmund
15. Kiršner rođ. Milanić Fritzi
16. Kiršner dr. Slavko
17. Kovač Julije
18. Lederer Jelka
19. Levy Sigfrid
20. Milosavljević Regina
21. Morgenstern Adolf
22. Morgenstern Pera
23. Morgenstern Samojlo, Josip, Mirjam i Ružica
24. Morgenstern Sima
25. Rosenberg Adolf
26. Rosenberg Maks
27. Samlaić Josip
STARA PAZOVA
1. Berger Rella i Rožika
2. Deutsch Salamon
3. Friend Ivan
4. Fučhs Giza
5. Goldner dr. Geza
6. Haisler Benko
7. Heisler David
8. Heršković Mavro
9. Kesler Marija
10. Klajn Berta
11. Kohn Dragutin
12. Kohn Andrija
13. Kon Etelka
14. Morgenstern Josip
15. Miller Gerzon
16. Pinus Mano
17. Pisker Dragutin
18. Politzer Pavle
19. Rot Jakob
20. Vajs Lujza
ŠID
1. Blatt Gizella
2. Blatt Maks
3. Dajč Arnold
4. Epštajn Gerzon
5. Francoz Majer
6. Hecht Samuel
7. Hecht Sarlota
8. Kišicky Abram
9. Kišicky Ruža
10. Klajn Josip
11. Klein Ladislav (Laci)
12. Klajn Ladislav
13. Klein Leopold
14. Klein Pavle
15. Klein Regina
16. Kohn Solomon
17. Löbl dr. Kornel
18. Löbl Olga
19. Lustig Eugen Salamon
20. Lustig Irena
21. Malz rođ. Schlesinger Elsa
22. Malz Salamon
23. Morgenstern Filip
24. Morgenstern Lenka
25. Platzner Berta
26. Reich Ignjat
27. Reich Sida
28. Schlesinger Leopold
29. Spigl Herman
30. Spiegel Roza
31. Šrottmann Josip
32. Šrotman Maks
33. Srotman Rozika
34. Stern Josip
35. Stern Petar
36. Winterstein Emil
37. Winterstein Ida
38. Zilzer Lottika
39. Zilzer Nandor
ZEMUN
1. Adler Paula
2. Adanja Eugenia
3. Adanja Lenka
4. Adanja Rudi
5. Adler Leo
6. Adler Paula
7. Adler Robert
8. Alkalaj Vinuća
9. Alkuser Avram
10. Alkuser Regina rođ. Albaranas
11. Almoslino Ema
12. Almoslino Margita
13. Altarac Josif
14. Altarac Rošela
15. Amoday Haim
16. Amoday Rašela
17. Anaf Helena
18. Anaf Moreno
19. Aranđelović Sofija
20. Arneti Josip
21. Arneti Netuš
22. Auspitz Gitta
23. Auspitz Julio
24. Baba Erna
25. Badalić pl. Judita Marija
26. Balaž Izo
27. Balaž rođ. Weis Regina
28. Band Charlotte
29. Band dr. Alexander
30. Banović Gordana
31. Beherano Benjamin
32. Beherano Erna Ester
33. Beherano Vitalis
34. Belach Ovsej
35. Belach Rebeka
36. Berger Margareta Dragica
37. Berger Viktor Željko
38. Bihali Đuro
39. Bihali Herman
40. Bihali Maria
41. Biheller Marek
42. Binder Bertold
43. Binder Leonhard Stjepan
44. Binder rođ. Auslender Ružica
45. Binder Teodora
46. Blau Terezija
47. Bloch Rudolf
48. Böhm Fanka
49. Böhm Gizela
50. Böhm Klara
51. Böhm Sigmund
52. Bondy Jacques
53. Bondy Robert
54. Bošković Eugen
55. Bošković Margita
56. Brüll Hugo
57. Brüll Josip
58. Broch Aleksandar
59. Brandeis Berta
60. Brandeis Sigmund
61. Brandeis Hedwiga
62. Brandeis Pavle
63. Brandeis Hannah
64. Brandeis dr. Leopold
65. Brandeis Karlo Dragutin
66. Cević Avram
67. Cević Hajim
68. Cević Marijana
69. Cević Robert
70. Cohen Regina
71. Čapo Jovan
72. Čapo Piroška
73. Čapo rođ. Šwalb Šarlota
74. Čelebi Betty
75. Čelebi Jakob
76. Daniti Ašer
77. Daniti Lenka
78. Daniti Mihailo
79. Daniti rođ. Scheer Katica
80. Demajo Estera
81. Deutsch Jelisaveta preudata Orban
82. Dežma Rikard
83. Dežma Štefica
84. Eberle Marijana
85. Ečer Nada
86. Ehrenfreund rođ. Fein Ema
87. Elek rođ. Goldštajn Ella
88. Elias Josip
89. Elias Lika
90. Engler Desider
91. Engler Elisabeth
92. Ercegović Irma (Irena)
93. Eškenazi Klara
94. Farchy Allegra
95. Farchy rođ. Weiser Alice
96. Farchy dr. Josua M.
97. Farkaš rođ. Schlanger Sofia
98. Fekete Arnold
99. Fekete Regina
100. Fekete Greta
101. Fekete dr. Bruno
102. Ferber Jakob Emanuel
103. Ferster rođ. Wajs Julijana
104. Feuer Ladislav
105. Feuer rođ. Adler Klara
106. Finzi rođ. Lipman Lonny
107. Finzi Sabetaj
108. Fischer David
109. Fischer Malvin
110. Fischer Matilda udovica
111. Fischer rođ. Steiner Janka
112. Fischer Vilim
113. Fišer dr. David
114. Fišer Leo
115. Fišer Ruža
116. Fišer rođ. Wajs Etelka
117. Fodor Anka
118. Fogel David
119. Fogel Eugen
120. Fogel Ida
121. Fogel Josip
122. Frank dr. Mihajlo
123. Frank rođ. Wollner Stefanija
124. Frankl rođ. Klein Etelka
125. Freidenfeld Serina
126. Freudenfeld Aleksander
127. Freudenfeld rođ. Wollner Matilda
128. Fridman Branko
129. Friedländer Erne
130. Friedmann Irena
131. Friedmann Lazar
132. Friedmann Leo
133. Friedmann Leopold
134. Friedmann Renee
135. Friedmann rođ. Reichental Selina
136. Fuschs Dragutin
137. Gärtner dr. Leo
138. Geduldig Roza
139. Gerb Feodor
140. Goldstein Hermina
141. Goldstein Ivan
142. Goldstein Johana
143. Goldstein Šarlota rođ. Sonnenfeld
144. Goldštajn Ervin
145. Goldštajn Marjana rođ. Binder
146. Goldštajn Oskar
147. Greber Serena
148. Greber Pavle
149. Greiner Erna rođ. Kandler
150. Greiner Ilona
151. Greiner Leopold
152. Gross Paula
153. Grossmann rođ. Ehrendiner Hermina
154. Grünfeld Isidor
155. Gussman Anica rođ. Dajč
156. Gussmann Josip
157. Hahamović dr. ing. Julije
158. Hahamović rođ. Singer Helena
159. Haim Matija
160. Hasan Hugo
161. Heitler Adolf
162. Heitler Gizela
163. Heitler maloletne Mira i Ella
164. Herzl Adela
165. Herzl Amalia
166. Herzl Berthold
167. Herzl Emil
168. Herzl Gizela
169. Herzl Hugo
170. Herzl Ida rođ. Hilfreich
171. Herzl Marija
172. Herzl Richard
173. Herzog dr. Franjo
174. Hirš Ignjat
175. Hiršfeld Frida
176. Hiršfeld Gizela
177. Hiršfeld Stefanija
178. Hiršl Vukica
179. Hirschl Alexander
180. Honig David
181. Honig Serena
182. Hranilović Vilim
183. Ignjatić Vladimir
184. Iric Jovanka rođ. Farkaš
185. Isak Nahmijas
186. Izahar Ana
187. Izahar Josip
188. Izahar Regina
189. Kačka Elza
190. Kačka Gerzon
191. Kampos rođ. Alkalaj Matilda
192. Kampos Salamon
193. Karistka Fany
194. Karpat Ella
195. Kaufman Regina
196. Kazes Natan
197. Kazes rođ. Böhm Sabina
198. Klein Bernat
199. Klein rođ. Rosenbaum Olga
200. Kleinmann Edmund
201. Klopfer Elsa (maloletna)
202. Klopfer Hana
203. Klopfer Heinrich Hajim
204. Klopfer Isidor
205. Klopfer Josefina
206. Klopfer Leo
207. Klopfer Rudolf
208. Koen David
209. Koen Leon Juda
210. Koen Merjama
211. Kohn Alfred
212. Kohn Andor
213. Kohn Etelka
214. Kohn Hugo
215. Kohn Imre
216. Kohn Leopold
217. Kon Ester
218. Kon Herman
219. Kon Regina
220. Kon Salamon
221. Kornstein Frida
222. Kovač rođ. Wiegenfeld Žinka
223. Közer Sofija
224. Krishaber Ela
225. Krishaber Karlo
226. Kümmelberg rođ. Herzl Hermina
227. Künstler Artur
228. Künstler rođ. Pollak Valerija
229. Landau Ervin
230. Lande Berta
231. Leitner Zdenko
232. Leon Elsa
233. Leon Heim Josif
234. Leon Hermina
235. Leon Ruža
236. Levi Gisella rođ. Reiss
237. Levi Alfred
238. Levi Avram
239. Levi Blanka
240. Levi Ilse
241. Levi Jozefina
242. Levi Kadmon
243. Levi Karl
244. Levi Klara
245. Levi Klara
246. Levi Laura
247. Levi Nissim
248. Levi Oto
249. Levi Robert
250. Levi Roderich
251. Levi Ruben
252. Levi Sadik
253 Levi Salamon
254. Levi Sigmund
255. Levi Sol
256. Levi Zimbul
257. Lustig Armin
258. Lustig Katica
259. Mährigehl (Merišl) Franz
260. Majer Berta
261. Majer Malvina
262. Majer Margita rođ. Šer
263. Majer Samuel
264. Mance Marta
265. Mandel Johann
266. Menahem Lika
267. Müller Frida
268. Musafija Azriel
269. Musafija Blanka
270. Musafija Isak
271. Musafija Jakob
272. Musafija Miša
273. Musafija Rafael
274. Nachmijas rođ. Ehrendiner Jozefine
275. Nagy Šandor
276. Neubauer Roza
277. Neuhaus Klara rođ. Adler
278. Neuhaus Rudolf
279. Neumann Adolf
280. Neumann Jakob
281. Neumann Regina
282. Nićin Sofija
283. Orban Martin
284. Papo Eliša
285. Papo Jozefin
286. Perenji Bela
287. Perenji Klara
288. Pick Melanija
289. Pinkas Lydia
290. Pinkas Samuel
291. Pisker Adolf
292. Pisker Edita
293. Pisker Erwin
294. Pisker Josip
295. Pisker Josip
296. Pisker Jovanka
297. Pisker Mira
298. Pisker Oskar
299. Pisker Regina
300. Polgar Zoltan
301. Porobič rođ. Wiegenfeld Gizela
302. Rechnitzer Dragutin
303. Rechnitzer Jolan
304. Reiss Jakob
305. Reiss Gitel
306. Reitzer Hermann
307. Ronai Šarlota
308. Rosenberg Elvira (maloletna)
309. Rosenberg Lazar
310. Rosenberg Eugenija
311. Rosenberg Rosa
312. Rosenfeld-Rubin Malvina
313. Rosenfeld Friedrich
314. Roth Johana
315. Roth Leo
316. Rubenović rođ. Farchy Edith
317. Russo David
318. Russo Emilija
319. Samlaić Erih
320. Samlaić Hugo
321. Samlaić Lenka
322. Samlaić Ljerka
323. Samlaić Marija rođ. Klopfer
324. Samlaić Ruža
325. Samlaić Šari
326. Samuel Karlo
327. Sasson Bukica
328. Sasson Josip
329. Sasson Judita
330. Sasson Marjana
331. Sasson Moric
332. Sasson Stela
333. Schatteles Gisella
334. Scheer Adolf
335. Scheer Aleksandar
336. Scheer Filip
337. Scheer Marko
338. Scheer rođ. Gerber Regina
339. Scheer rođ. Mayer Lucija
340. Scheer rođ. Testa Malvina
341. Scheer Samuel
342. Scheer Vilim
343. Schön dr. Arnold
344. Schön Lujza
345. Schvitzer Herman
346. Schvitzer Isidor
347. Schwarz Ernest
348. Schwitzer Herrmann Heinrich
349. Schwitzer Ignjatz
350. Schwitzer Julio
351. Schwitzer Rosa
352. Schwitzer Žaneta
353. Schwitzer Vilma
354. Semnic Fany
355. Semnic Franciska
356. Semnic Žiga
357. Semnic Ignjat
358. Semnic Marko
359. Semnic Rosa
360. Siegel Amalie
361. Siegel Lily
362. Siegel Edith
363. Sigmund Alexandar
364. Sigmund Katarina
365. Sigmund Klara
366. Singer Oskar
367. Sonnenberg Bernhard
368. Sonnenberg Henriette
369. Sonnenfeld dr. Samuel
370. Sonnenfeld Julijana
371. Sonnenfeld Lazar
372. Sonnenfeld Olga
373. Spicer Josip
374. Spicer rođ. Stern Katica
375. Spiegel Walter
376. Spiker Else
377. Spiker Julius
378. Spitzer Margit
379. Stein Max
380. Steiner Herman
381. Steiner Maks
382. Steiner Ružica
383. Stojanović rođ. Frankl Melanija
384. Strasser Teodor
385. Szekelji rođ. Kon Flora
386. Šalgo Makso
387. Šalgo Marija
388. Šalgo Suzana
389. Šor Gizela
390. Šor Iso
391. Špindel Albert
392. Špindel Herman
393. Špindel Paula
394. Štajn Vera
395. Štein Mirko
396. Štein Elsa
397. Šugar Geza
398. Švab Albert
399. Švab Ney Irma
400. Švicer Berta
401. Švicer Sofija
402. Švicer Šandor
403. Tagleicht Emanuel
404. Tagleicht Gavra
405. Tagleicht Julka
406. Tagleicht rođ. Josifov Estera
407. Taus rođ. Glik Olga
408. Taus rođ. Glik Olga
409. Vider Regina
410. Wajs rođ. Pollak Regina
411. Wechsler Moritz
412. Wechsler Stefi
413. Weinberg Juliška
414. Weiss Andor
415. Weiss rođ. Nahmijas Lenka
416. Weiss Ružica
417. Weksler Simon
418. Werigo Zoja (rođ. Johana Deutsch)
419. Wiegenfeld Adolf
420. Wiegenfeld Juliana
421. Wiegenfeld Julio
422. Wiegenfeld rođ. Rusov Lela
423. Wiegenfeld Sidonia
424. Zidverc Maks
425. Zukermann Serena
FUSNOTE:
[1] Zbornik zakona i naredaba Nezavisne Države Hrvatske.Zagreb: Ministarstvo pravosuđa i bogoštovlja, sv. I–XII, br. I-1258, str. 195.
[2] Isto, str. 50.
[3] Isto, str. 252.
[4] Isto, str. 503.
[5] Isto, str. 598.
[6] Zbornik zakona i naredaba Nezavisne Države Hrvatske. Zagreb: Državno vijeće, sv. I–XXXVI, br. I-972, str. 1125.
[7] М. Кумовић, Страдање сремских Јевреја у Холокаусту, Нови Сад: Музеј Војводине, 2007, str. 41.
[8] Исто, str. 40–41.
[9] Исто, str. 55.
[10] D. Njegovan, Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini protiv Jevreja, Novi Sad: Prometej – Malo istorijsko društvo, 2001, str. 281.
[11] М. Кумовић, нав. дело, str. 57–58. Original „Prijava redarstvenog stražara Borkovića Mate”, Arhivska zbirka Muzeja Vojvodine, inv. br. 19189.
[12] М. Кумовић, нав. дело, str. 62–63.
[13] М. Кумовић, нав. дело, str. 70–71.
[14] Istorijski arhiv „Srem” Sremska Mitrovica, F. 1270 Osnovna škola Šid: Spisi.
[15] Hrvatski državni arhiv, F. 252 Ravnateljstvo ustaškog redarstva – Židovski odsjek, inv. br. 29644/1942, kutija 14.
[16] Pavle Šosberger, Jevreji u Vojvodini, kratak pregled istorije vojvođanskih Jevreja, Novi Sad: Prometej, 1998, str. 184–186.
[17] Radovan Sremac, Holokaust u Sremu – građa, Šid: Zavičajni klub opštine Šid, 2019, str. 21–28.
