АУТОРКА: Јелена Станковић
Апстракт:
Битка на Кадињачи се одиграла у склопу прве непријатељске офанзиве 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача између немачких окупационих трупа и Радничког ужичког батаљона и још неколико партизанских одреда. Овај рад бави се приказом борбе на Кадињачи о којој најбоље сведочи спомен-парк Кадињача који данас представља и извесни туристички куриозитет.
Кључне речи: Ужице, спомен-парк, Кадињача, Ужичка република, Други светски рат
У време када је српска држава била махом распарчана, јавља се отпор који на изненађење немачких трупа успева да се супротстави у бици на Кадињачи. Ипак, отпор није био коначан. Немачка власт успева да пробије ужички батаљон и продре у Ужице. Ужичка република у том моменту престаје да постоје и од тог тренутка Вермахт успоставља своју власт. Битка за Ужице, битка за Кадињачу илити битка против окупатора. Последњи трзаји против успостављања нацистичког режима – борба за слободу и борба за људе. Тако је битка на Кадињачи остала упамћена у народу. Као неизмерна храброст и неисцрпна воља. Овај споменик је симбол човека који је изашао на Кадињачу и ту остао бранећи слободу.
Битка на Кадињачи се одиграла у склопу прве непријатељске офанзиве 29. новембра 1941. године на превоју Кадињача, 14 км северозападно од Ужица, између немачких окупационих трупа и Радничког ужичког батаљона и још неколико партизанских одреда. Том приликом изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку.
Ужичка република је за окупационе снаге била велико изненађење, јер окупатор није могао да верује да у држави која је била тако лако сломљена и распарчана може да се јави добро организовани отпор. Са друге стране, очекивања покрета отпора у Србији су била да ће напад Немачке на СССР бити велика прекретница у дотадашњем рату и да ће за неколико месеци совјетска армија потући Вермахт.
Раднички батаљон стигао је ноћу са 28. на 29. новембар на превој Кадињачу. Да би што брже сломили отпор бранилаца на Кадињачи, Немци су упутили обухватне колоне јачине два батаљона. После једночасовне снажне артиљеријске припреме, у таласима су нападали положаје бранилаца Кадињаче. Одбијено је више њихових јуриша и повела се борба прса у прса. У борби вођеној до поподнева браниоци Кадињаче нису дозволили непријатељу да продре у Ужице.
Око 14 часова борба на Кадињачи почела је да јењава, а око 14.30 часова сасвим је престала. Тек када је изгинуо читав раднички батаљон са командантом, немачке јединице су успеле да пређу преко Кадињаче и истог дана увече да уђу у Ужице. Битка на Кадињачи означила је крај Ужичке републике која је трајала од 24. септембра до 29. новембра 1941. године.
Данас, ово место претворено је у спомен-парк Кадињача, у знак отпора српских устаника против немачке окупационе војске. Најизраженији део просторног и композиционог решења Кадињаче јесте споменик битке на Кадињачи. Скулпторско просторно решење споменика дато је у виду лирске и покренуте композиције састављене од низа елемената различитих облика и величина, који, уклапајући се у конфигурацијски терен, потенцирају силуете гребена и симболизују људски отпор. У склопу споменичког парка постоје три композиције: Амфитеатар Ужичка република, Алеја Радничког батаљона и Плато Слободе.
Амфитеатар Ужичка република са отвореном сценом, обликовано се везује за идеје Ужичке републике и представља почетак скулпторске целине на Кадињачи. Предњи део грађен је као разуђена ликовна структура, а у њеном скопу налази се фигурална композиција. Фигуре израстају из камених маса само као наговештај и обележје људске присутности.
Алеја Радничког батаљона дата је у средиште скулпторског решења споменика на Кадињачи. Динамична фигурална композиција бораца уздиже се и отвара према простору и сунцу, као једна мисао која се, путем материје, претвара у дух догађаја, у човека и борца, у радника и батаљон, у снагу која отвара путеве даљем ходу револуције.
Плато слободе представља завршетак и главну доминанту читавог споменичког простора. Дат је у виду снажне структуре споменичких маса које стреме у висину. Између камених маса налазе се продори и визуре према месту где је било тежиште битке.
Идеја изражена скулпторском композицијом споменика није смрт, она је живот и слобода, јер је сваки камен ударен у ову земљу симбол човека који је изашао на Кадињачу и ту остао бранећи слободу.
БИБЛИОГРАФИЈА
www.turizamuzica.org.rs/spomen-kompleks-kadinjaca/
www.arhivamodernizma.com/kadinjaca/
