АУТОРКА: Јелена Станковић
Апстракт:
Комунистичка партија Југославије основана је 1919. године у Београду под именом Социјалистичка радничка партија Југославије. На овим просторима, другу половину 20. века обележила је ова владајућа идеологија. Овај рад се бави проучавањем утицаја прошлости на садашњост, односно последица које је оставила, те како утиче на формирање културе сећања у садашњем моменту.
Кључне речи: комунизам, идеологија, наслеђе, Југославија, туризам
Не тако давна, минула времена, када се говорило о савршеном хармоничном друштву у којем царује свеукупна срећа становништва и нико није на пијадесталу, те је свако једнак, оставила су бројна питања на које је тешко наћи одговоре. Да ли зато што одговоре крију они због којих се питања и постављају или зато што су одговори занавек узидани у камене плоче које нас и дан-данас подсећају на принцип свеобухватног задовољства, откриће некада неко важан. До тада, користимо се одговорима које имамо. Комунистичка партија Југославије основана је 1919. године у Београду под именом Социјалистичка радничка партија Југославије. На овим просторима, другу половину 20. века обележила је ова владајућа идеологија. И петокрака. Захваљујући каменим споменицима из тог доба попут Кадињаче, Шумарица и Слободишта, ми данас можемо постављати питања и тезе, „за и против”. Духовни хоризонт у Срба се тада померио са једне тачке на другу, али је данас на путу за „повратак”. Можда баш зато што се неко усуђује да поставља питања.
Комунизам представља принцип заједничког богатства или власништва. Он се у ширем смислу односи на покрет или режим вођен марксистичким принципима, па се често доводи у везу са социјализмом (Стошић 2018, према Хејвуд 2005).
Термин комунизам улази у језичку употребу око 1840. године када се у Француској појављују дела у чијем је наслову присутна ова реч (Стошић 2018, према Чакаревић 2013). Вредности којима се социјализам и комунизам воде су идеалне замисли, међутим у реалности њихова примена није изводљива или је наилазила на разне потешкоће током свог трајања. Комунисти сматрају да је остварење људске среће и среће уопште, као највиших циљева, могуће само под претпоставком да постоји савршено хармонично друштво у коме су интереси појединца и заједнице изједначени (Стошић 2018, према Чакаревић 2015). Другим речима, присутна је жеља за стварањем „утопијског друштва”.
Друга половина XX века обележена је непрестаном борбом између капитализма и комунизма, те је у свакој држави централне и источне Европе остало комунистичко наслеђе. Тако се у Кини под утицајем Кинеске комунистичке партије развио црвени туризам, док се туризам комунистичког наслеђа у Европи развија 1990-их година.
Са крајем Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом уређивала је друштвени и политички живот (Стошић 2018). Под његовим руководством, а касније и под руководством људи који су заговарали његову идеологију, остало је доста споменика који „славе” нашу прошлост страдања, стављајући акценат свакако на битна дешавања у Другом светском рату на простору Краљевине Југославије, али ипак заобилазећи неке од најважнијих места страдања српског народа.
Када је реч о простору бивше Југославије, комунистички туризам није још увек довољно развијен. Комунистичко наслеђе највише је везано за Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФР Југославије и лидера Комунистичке партије Југославије. Као најупечатљивији објекат који прича причу из доба комунизма је Кућа цвећа у Београду (Стошић 2018). У Србији се данас налази велики број споменика посвећених Народноослободилачкој борби у периоду 1941–1945. године који су постављени у виду маузолеја, спомен-плоча, спомен-бисти, спомен-паркова и друго.
Неки споменици који потичу из комунистичког периода биће предмет овог рада, али са потпуно другим освртом на страдање народа и жртве које је тај исти народ поднео.
БИБЛИОГРАФИЈА
Пинтар, О. (2014). Археологија сећања – споменици и идентитети у Србији 1918–1989.
Београд: Удружење за друштвену историју – Чигоја штампа.
Стошић, Ј. (2018). Културно-историјски споменици из комунистичког периода на територији града Београда у функцији туризма. Дипломски рад. Нови Сад: ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство.
