Пандемија колере која је захватила читав свет (1829–1852) спада међу велике трагедије људског рода. Када се 1831. године колера први пут појавила у средњој Европи, није заобишла ни наше крајеве, као ни касније 1836. године. Јула месеца 1831. године ова заразна инфекција захватила је простор Бачке, посебно унесрећивши Потисје и Суботицу. На подручју Бачко-бодрошке жупаније и Шајкашког батаљона болест је захватила 61 насеље, било је 14.911 оболелих, од којих је 7.702 преминуло. Епидемија је трајала до фебруара 1832. године.
Дотле непозната болест ставила је здравство и органе власти пред веома тежак задатак. Жупанијске власти Бачко-бодрошке жупаније реаговале су брзо и одлучно спроводећи све мере за које се сматрало да доносе резултате, посебно санитарне кордоне који су били делотворни у епидемијама куге. Жупанијска конгрегација (скупштина), поред утврђивања мера, донела је важну одлуку да формира Сталну здравствену комисију са седиштем у Баји, која је водила све послове одбране од колере у сарадњи са надлежнима у Жупанији. Списи Здравствене комисије су сачувани су фонду Бачко-бодрошке жупаније Архива Војводине (Ф. 2, кутије 787, 788, 804).
Једна од најчешћих заблуда из тога времена, која се нашла у наредбама, јесте да је преносник колере и хартија (документа, писма, новац). Данас се зна да је овај начин преношења заразе потпуно искључен. Писма из заражених крајева оптуживана су за преносника заразе и због тога је вршена дезинфекција димљењем, односно кађењем и прскањем. Као средство за добијање дима или испарења служили су: сирће, дрво, тамјан, хлор, шалитра, сумпор и др. Да би дим могао продрети у унутрашњост папира, цела површина је бушена шиљатим предметима (иглама). Кроз такву процедуру прошли су списи Здравствене комисије и других жупанијских списа из тог времена.
БИБЛИОГРАФИЈА:
Славко Јовин, Епидемија колере у Војводини 1831. године, Нови Сад 1978.
Славко Јовин, Историја медицине и здравствене културе на тлу данашње Војводине 1718–1849, Нови Сад 1998.
ПРИРЕДИО: Мр Дејан Јакшић, архивски саветник
