АУТОРИ: Вук Гарача и Игор Стаменковић

Након протјеривања из Шпаније и Португала крајем 15. вијека, Јевреји полако насељавају Балканско полуострво, а између осталог и просторе данашње Босне и Херцеговине, тада у оквирима Отоманског царства. Већ половином 16. вијека постоји значајна јеврејска заједница на простору Сарајева и од тада до Другог свјетског рата Јевреји представљају бројну заједницу, која оставља значајан историјски, културолошки и антрополошки траг на овом простору. Највидљивији трагови јеврејског присуства у Сарајеву су објекти религиозне намјене, зидали у различитим стиловима и различитим историјским епохама. Ради се о пет синагога, које су постојале као засебне грађевине, подигнуте у периоду од крја 16. до половине 20. вијека. Четири (Стари храм (1581), Нови храм (1870), синагога на Мејташу (1901) и Темпл (1930)), као синагоге шпанских Јевреја – Сефарда и једна на Обали, као синагога њемачких Јевреја – Ашкеназа (1902). Претмет овог рада представљају јеврејски сакрални објекти на простору града Сарајева. Циљ рада је да се процјени њихова туристичка вриједност, односно спроведе туристичка валоризација, док би се задаци рада односили на указивање на општи значај и улогу Јевреја у развоју Сарајева, као и на мјесто, улогу и значај њихових сакралних објеката у урбаној матрици и архитектури града.

***

Природно-математички факултет и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду у сарадњи са Архивом Војводине у току јуна месеца издаће зборник научних радова под називом „СИНАГОГЕ И ЈЕВРЕЈСКО НАСЛЕЂЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ“. У зборнику ће се наћи 18 научних и стручних радова на тему јеврејске културне баштине који ће бити презентовани на научној конференцији која ће се одржати крајем јуна у просторијама Архива Војводине. Како би приближили научној и стручној јавности али и свим заинтересованима о тематици радова у зборнику, на сајту Архива Војводине објављујемо сажетке свих научних радова који ће се у јуну месецу наћи у штампаној и електронској верзији зборника. Истраживање и припрему зборнику уз Архив Војводине помогао је Покрајински сектретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Владе Војводине, пројектом број 142-451-3211/2020-03. Главни и одговорни уредници зборника испред научне институције и издавача су др Растислав Стојсављевић и др Небојша Кузмановић.