АУТОРИ: Иван Ристић и Јелена Вукчевић
Историја крушавачких Јевреја (и Јевреја околних места) недовољно је истражена, па рад који предајемо стручној и заинтересованој јавности је покушај систематизације постојећих сазнања, њихове синтезе и контекстуализације, односно њихово „смештањеˮ у шири друштвено-политички контекст историје Србије (касније Југославије) и историје српско-јеврејских односа током 19. и у првој половини 20 века. Користили смо све расположиве изворе, мада нас је актуелна епидемија делимично омела у намерама да у даљим истраживањима, пре свега архивских институција у Београду, дођемо до нових сазнања. То нам остаје циљ у будућем периоду. Такође, користили смо се и методомусмене историје (интервју).
Јевреји у Крушевцу и околним местима представљају бројчано малу, али значајну заједницу, која је обележила историју града, посебно његов индустријски развој почетком 20. века и између два рата. Јевреји у Србији су важили за добре трговце, организаторе и школоване људе, па су њихова добра организованост и стручна знања допринела развоју првих фабрика у међуратном Крушевцу, али и специфичних заната у међуратном и поратном Трстенику (што смо показали на примеру Софије Анаф). Што се крушевачких Јевреја тиче, посебно смо се осврнули на историју породице Тајтацак, не само због њеног значаја у погледу развоја трговине и свиларске индустрије,већ и због њене судбине у Другом светском рату, који је, на срећу, успела да преживи, захваљујући помоћи суграђана Срба, што је само један од примера блиских веза два народа. Дали смо и критички осврт на поједине изворе (сећања Антонија Мринковића), и тиме допринели разобличавању историјских фалсификата насталих као последица доминантног утицаја идеолошких критеријума у тумачењу прошлости после Другог светског рата. Осим породице Тајтацак, поменули смо још неке крушевачке породице, али и појединце који су оставили траг у историјским догађајима везаним за Крушевац. Биографија трстеничке Јеврејке Софије Анаф, и кратки осврт на судбину трстеничке јеврејске породице Нојхаус, представља жељу аутора да кроз животне приче читаоцу приближе начин живота Јевреја у малој варошици расинског краја у изазовним временима прве половине 20 века.
***
Природно-математички факултет и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду у сарадњи са Архивом Војводине у току јуна месеца издаће зборник научних радова под називом „СИНАГОГЕ И ЈЕВРЕЈСКО НАСЛЕЂЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ“. У зборнику ће се наћи 18 научних и стручних радова на тему јеврејске културне баштине који ће бити презентовани на научној конференцији која ће се одржати крајем јуна у просторијама Архива Војводине. Како би приближили научној и стручној јавности али и свим заинтересованима о тематици радова у зборнику, на сајту Архива Војводине објављујемо сажетке свих научних радова који ће се у јуну месецу наћи у штампаној и електронској верзији зборника. Истраживање и припрему зборнику уз Архив Војводине помогао је Покрајински сектретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Владе Војводине, пројектом број 142-451-3211/2020-03. Главни и одговорни уредници зборника испред научне институције и издавача су др Растислав Стојсављевић и др Небојша Кузмановић.
