АУТОР: Ђура Харди

Историја Јевреја у Новом Саду је стара колико и нововековно насеље Петроварадински шанац или Српска варош (Rascianica Civitas, Rätzenstadt), које ће средином XVIII века постати слободни краљевски град Нови Сад. Јевреји и њихова заједница дали су велики допринос развоју Новог Сада у бројним сферама друштвеног живота, од еконимије до здравства или од науке до уметности и архитектуре. У првој половини XX века чинили су више од 6 % становништва Новог Сада. Прошлост њихове заједнице је истражена захваљујући историографским радовима Мирка Рада и Јосифа Мајора као и Павла Шосбергера. Циљ овог рада је међутим да се истражи и прикаже присуство и „слика” Јевреја и њихове заједнице у историографији града Новог Сада која подразумева монографска дела посвећена историји и развоју овог урбаног места, почевши од  књиге Мелхиора Ердухељија (1894) па све до данашњице. Поред трагичне чињенице о страдању Јевереја у Рацији (1942) и холокаусту као великој научној теми, аутор полази од још једне премисе: да су Јевреји у рецепцији  разматране историографије, незаобилазно уткани у идентитет и културну баштину Новог Сада, другог по величини града у Србији.

***

Природно-математички факултет и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду у сарадњи са Архивом Војводине у току јуна месеца издаће зборник научних радова под називом „СИНАГОГЕ И ЈЕВРЕЈСКО НАСЛЕЂЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ“. У зборнику ће се наћи 18 научних и стручних радова на тему јеврејске културне баштине који ће бити презентовани на научној конференцији која ће се одржати крајем јуна у просторијама Архива Војводине. Како би приближили научној и стручној јавности али и свим заинтересованима о тематици радова у зборнику, на сајту Архива Војводине објављујемо сажетке свих научних радова који ће се у јуну месецу наћи у штампаној и електронској верзији зборника. Истраживање и припрему зборнику уз Архив Војводине помогао је Покрајински сектретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Владе Војводине, пројектом број 142-451-3211/2020-03. Главни и одговорни уредници зборника испред научне институције и издавача су др Растислав Стојсављевић и др Небојша Кузмановић.