Аутор: Јован Обрадовић, археолог
Апстракт: На основу архивске грађе осветљава се мало познат догађај о слању српске деце жртава рата на опоравак у Швајцарску током 1942. године у организацији Црвеног крста. Текст обухвата процес организовања и транспорта српске деце у Швајцарску, извештаје о стању деце као и извештај Швајцарске штампе о боравку српске деце, жртава рата као и њиховом опоравку и прилогу Југословенске владе у изгнаству намењен опоравку деце. У договору са Немачким окупационим властима ова акција је требала да остане у тајности и да не служи у сврхе пропаганде, као и да се настави са новим контигентом деце али је стопирана без образложења од стране немачких окупационих власти. У акцију је био укључен Црвени крст Швајцарске, Црвени крст Немачке и Црвени крст Србије.
Кључне речи: Деца, жртве рата, Други свестски рат, опоравак, Црвени крст, Швајцарска.
После априлског рата и слома Краљевине Југославије долази до ревионозма према српском народу. Већи део Македоније је припојен Буграској, Западна Македонија са Косметом ушла је у састав Велике Албаније, формирана је независна Црна Гора под патронатом Италије, Бачка и Барања окупиране су од стране Мађарске, створена је НДХ на подручију Бановине Хрватске, БиХ и Срема с тим да је део Јадранске обале припао Италији, Горењска, Доња Штајерска и словеначки део Корушке се прикључује Трећем Рајху. Предкумановска Србија са Банатом подпада под Немачку окупациону власт[1]. Ликвидација Срба у НДХ као и долазак избеглица из Бачке, Барање, Космета, Македоније и НДХ и терор окупатора у Србију побуђују огорченст код српског народа. Током Јула 1941. године избија устанак у Југославији и долази до ослобођења једног дела територије[2]. Да би угушили устанак окупатор прибегава одмазди за једног погинулог Немца стрељано је сто Срба, а за рањеног Немца стрељано је педест Срба[3]. Између деветнестог и двадестпрвог Октобра долази до стрељања становништва и ђака у Крагујевцу и околини[4]. Такође долази до одмазда у Краљеву, Западној Србији и другим деловима Србије[5].
На иницијативу Црвеног крста Швајцарске и у сарадњи Црвеног крста Србије и Црвеног крста Немачке током 1942. године у Швајцарску на опоравак је послато 453 српске деце и ако је планирано 565 деце[6]. Трошкове збрињавање деце сносио је Црвени крст Швајцарске. Са овом акцијом је било упознато и посланство Краљевине Југославије у Берну уз одобрење Немачке влада.
Због могућности коришћење ове акције у пропаганде сврхе било је забрањено писати и извештавати о доласку и опоравку деце.
Посланик Краљевине Југославије је упозорен да овај гест некористи у циљу пропаганде са тим што би за последицу имало да Немци више неће дозволити долазак деце на опоравак у Швајцарску.
Деца која су послата у Швајцарску на опоравак неће бити у контакту са југословенском дијаспором нити са било киме из Краљевине Југославије. О њима ће бринути Швајцаркиње а у свакој групи ће се наћи по једна особа која говори српски.
Упркос забрани контакта са српском децом послат је захтев конзулу Јуришићу да се дискретно распита о стању српске деце.
Шифрованим телеграмом 12 маја 1942. године влада у Лондону је обавештена о доласку српске деце у Швајцарску. Због транспортних потешкоћа у Немачкој долазак српске деце је померен за две недеље, Швајцарска је желела да упути своју композицију за долазак српске деце која би дошла преко Италије. Особље које ће бринути о деци саствљено је од Швајцаркиња које говоре српски језик. Још једном је скренута пажња да се о овој акцији непубликјуе нити у Европи нити у Америци.
Југословенска влада је дала чврсте гаранције Швајцарској да ова акција неће бити нигде публикована.
Посланик краљевине Југославије у Берну 11 јуна 1942. године обавештава владу у Лондону да су српска деца стигла у Швајцарску при томе доставља два фото исечка из Циришких новина.
Посланик Јуришић обавештава владу да је композиција са српском децом дошла преко Италије као и да је Швајцарски Црвени крст задовољан са донацијом Краљевске владе од 50 000 франака и да ће то остати у тајност. Такође наглашава веома лоше стање српске деце[7].
Срска деца су смештена код Лугана у четири групе.
Шифрованим телеграмом посланик из Берна је обавестио владу у Лондону о доласку и стању српске деце. Првим транспортом стигло је четристопедесттри деце из Србије, и то двестаосамдесетдевет дечака и стошесдестчетири девојчице девојчица узраста између пет и десет година. Деца су неухрањена али ипак задовољавајућег стања. Деца су подрвргнута строгим и тачним лекарским прегледима, утвђен је један случај трахоме и три случаја туберкулозе, и одмах су упућена на лечење. Сва деца су добила нову одећу и веш. Деца су смештена у четири логора у кантону Тицино, хигијеснки услови су одлични. Деца су под надзором Швајсцарских болничарки где у свакој групи постоји једна болничарка која говори српски језик, најчешће Југословенке удате у Швајцарској, све оне су овде добровољно. У једном логору има неколико католичких сестара која припадају реду Светог крста које су радиле у београдском санаторијуму. Опхођење према деци је врло добро, храна одлична. Занимање деце се изводи и у шетњи и игри, задати су им лакши баштовански послови, уче лаке и забавне вештине. Њихово здравствено стање се поправља и добили су на тежини у просеку три килограма. Забележена су четири случаја запаљења слепог црвева која су оперисана а пацијенти опорављени. Швајцарски Црвени крст изразио је иницијативу да целе године издржава петсто деце из Србије где би деца боравила по три месеца у Швајцарској. Долазак нове групе деце би се извео при повратку када би у Београд била врћена деца а отишао контигент у Швајцарску са још петсто деце. Са тим воде се преговарало са Италијом да пошаље композицију од Швајцарске границе до Београда. Српски Црвени крст је био спремио нову групу. Прва смена извршиће се крајем Августа. Постоји инијацијатива Црвеног крста Србије и Црвеног крста Немачке да се поред редовног контигентна упути још петсто туберкулозне деце. Швајцарски Црвени крст се противи овој иницијативи јер би боравак деце био од шест до девет месеци и увећале би се трошкове боравка деце. План је да се у следећем контигенту пошаље четристо здраве и сто туберкулозне деце.
Изашло је неколико новинских чланака о нашем народу и нашој деци у Швајцарским новинама[8]. Црвени крст Швајцарске је апеловао да се створе кумство са децом где би једна личност, једна породица или удружење прихватило да издржава једно дете. Тим поводом новинар Ед Боти написао је један апел 7 јула 1942. године најчитанијем листу Најшателаског кантона „Феј д ави д ноштајтел“.
Акција о доласку нове српске деце у опоравак на Швајцарску се обуставља крајем 1942. Године. Немци не наводе разлоге забране одласка српске деце али прекидају акцију.
Швајцарски лист „Ле Журе“ под насловом „Несрећна деца-Бедно стање Српчића доноси следеће. Један Женевски лекар који је присуствовао доласку српске деце која су дошла да користе доброчинство Швајцарске наводи своје утиске: Ова приспела деца су сломљена, изнурена, требало је најпре бринути за оне која су била рањена и позвани су лекари да брзо предузеле потребне мере. Затим се ови бедни људски створови опрани и окупани, обучени су изнова, јер се њихово старо одело налазило у таквом бедном стању да је било бесциљно помишљати да се оно задржи. Кад је требало да ова деца буду нахрањена, била су толико исцрпљених да су једва налазиле снагу да једу. Једна девојчица била је толико исцрпљена да је заспала поред напора болничарке која се трудила да ова девојчица поједе своју супу. Исти женевски новинар завршава овај свој опис речима: „Никад још присутни нису видели такав очајан призор, деце ужасне мршавости и погледа укоченог, резигнираног, чије су очи морале бити сведоци тако ужасних сцена да су још била под њиховим утиском.
Швајцарски лист „Ил пас“ који излази у Локарну објваио је чланак под насловом „Српска деца, жртве рата“ која се налазе у Пастелози у Аркенју у летњој колонији светог Евгенија у Сонгогу . Новине даље наводе да је код деце наступило значајно побољшање физичког стања, а што је још значајније у моралним приликама откако су ван ратних зверстава у мирној Швајцарској, о њиховим потребама брине се посебан одбор дама под покровитељством локалног Црвеног крста Швајцарске док локално становништво дарује одећу, играчке, обућу, књиге и новац. Апелују да произвођачи воћа али и који нису дарују вишак воћа деци. Грађани ће одговорити на ово дело милосрђа што ће донети благослов како на појединца тако и на заједницу.
[1] B. Petranović, Istorija Jugoslavije 1918-1988, druga knjiga, Beograd 1988, 25-28.
[2] B. Petranović, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992, 228-243.
[3] Зборник докумената Народно-ослободилачког рата југословенских народа l, Београд 1949, 459-460.
[4] С. Бркић, Име и број, Београд-Крагујевац 2020, 31-50.
[5] В. Глишић, Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1945, Београд 1970, 52-63.
[6] Vojno istorijski institut, arhiva neprijateljskih jedinica.
[7] Vojno istorijski institut, arhiva neprijateljskih jedinica.
[8] Vojno istorijski institut, arhiv neprijateljskih jedinica.
Архивска грађа:
Војно-историјски институт, архив непријатељских јединица.
Литература:
Зборник докумената Народно-ослободилачког рата југословенских народа l, Београд 1949.
Бркић Станиша, Име и број, Београд-Крагујевац 2020.
Глишић Венцеслав, Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1945, Београд 1970.
Petranović Branko, Istorija Jugoslavije 1918-1988, druga knjiga, Beograd 1988.
Petranović Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu, Beograd 1992.
