АУТОР: Александар Николић
После атентата у Марсеју 1934. године, на потезу између Хаифе и Назарета, а подно кибуца Шаар Ха’амаким, основаног од стране југословенских и румунских Јевреја, априла 1935. године је одржана свечана церемонија садње шуме/горе Краља Александра I Карађорђевића, као израз пијетета према његовом толерантном односу према јеврејској заједници у Краљевини СХС/Југославији (законодавство) и исказаној наклоности према домаћим Јеврејима (положио камен темељац ашкенаској синагоги Сукат шалом у Београду, 1924. године).
Како је земљиште припадало Јеврејском националном фонду (ЈНФ), задуженом за откуп и пошумљавање претежно пустињских и кршевитих површина тадашњег мандата Уједињеног Краљевства над Палестином, тако су чланови кибуца изнашли и извор запослења, а који је иначе био врло оскудан. Упоредо, кибуц је послао емисара, Хилела Ливнија, са задатком да прикупи наменске донације од јеврејских општина широм Краљевине Југославије.
Из делова извештаја о садњи шуме који је објављен у Јеврејском народном календару за 5696. јеврејску годину (1935/6.):
Смрт краља Александра значила је за југословенске Јевреје исто што и смрт најрођенијег. Исто што и смрт оца или рођеног брата… У срцима југословенских Јевреја роди се жеља да да се Краљу-Витезу подигне споменик, који ће кроз векове будућим генерацијама говорити о безграничној љубави једног дела великог јеврејског народа, расeјаног широм света, према великом човеку, градитељу мира и проповеднику љубави међу људима…
И југословенско је јеврејство донело одлуку: да се у Ерец Јисраелу (земљи Израелу/Палестини), на Израиљевој земљи, подигне Гора, која ће поносно носити име Блаженопочившег витешког краља Александра Првог Ујединитеља. Ова одлука је примљена са одушевљењем не само од југословенских Јевреја, него су се акцији за подизање те горе са не мање одушевљења прикључили и Јевреји ван Југославије.
Деветог априла 1935. године обављено је у Хартију, недалеко од Хаифе, на земљишту Керен кајемет Ле-Јисраела (Јеврејски национални фонд), свечано освећење Горе. На ту свечаност југословенских Јевреја дошли су Врховни комесар Палестине, сер Артур Гренфел Вукоп, представници Британског парламента, представници палестинских Јевреја и званичних јеврејских организација. Југословенске Јевреје су представљали др Давид Албала, потпредседник Савеза јеврејских општина (Као капетан војске Краљевине Србије од септембра 1917. до новембра 1918. године, био је члан српске војне мисије у САД, чији су циљеви били придобијање јеврејске јавности за војевање Србије и прибављање финансијских средстава. Успео је да обезбеди ратни зајам од милион $, а утицао је и да српска Влада буде прва која је у писаној форми подржала Балфурову декларацију) и г. Јулије Кениг, председник Макабија. ККЛ (Јеврејски национални фонд) је био представљен по свом председнику г. Менахему Усишкину. Ту су били и југословенски Јевреји који стално живе у Ерецу (земљи Израела), у земљи која се обнавља и њиховом помоћи…
Пре неколико година садили су Јевреји из Југославије, недалеко од овог места, шуму на име Краља Петра, оца Краља Александра Првог Ујединитеља. Ми Јевреји и Палестини, који смо дошли овамо да оживимо своју своју историјску прошлост и да живимо нормалним животом народа у својој земљи, особито смо повезани са Југославијом и њеном владом. Ова влада је прва службено признала Балфурову декларацију за обнову народног дома за јеврејски народ у земљи његових дедова. Кад се год у Друштву народа у Женеви повела реч о питањима Палестине, увијек су заступници Југославије подупрли праведне захтјеве Ционистичке организације и Већа палестинског јеврејства.
Треба додати да се 19 км од ове дестинације, покрај кибуца Гиногар, налази и шума посвећена краљу Србије и потом Срба, Хрвата и Словенаца, Петру I Карађорђевићу, Ослободиоцу.
Веома мали број земаља и народа може да се подичи да шуме Јеврејског националног фонда у Израелу званично носе имена по њиховим владарима, националним личностима. Недавно је постављен и путоказ према шуми, а очекује се просторно уређење ширег подручја горе.
