Сређивање архивске грађе и регистратурског материјала у Специјалној болници за реуматске болести – Јодна Бања, Нови Сад

АУТОРКА: Станислава Блажевић

Апстракт:

Сређивање архивске грађе и регистратурског материјала је посао пун изазова и разликује се од регистратуре до регистратуре. Његова сложеност зависи од услова смештаја архивске грађе и регистратурског материјала, степена сређености и начина чувања у ранијем периоду. У овом раду је презентован процес рада на сређивању архивске грађе и регистратурског материјала у Специјалној болници за реуматске болести, Нови Сад, познатој у народу као „Јодна бања”. Процес рада на сређивању је документован фотографијама од којих су најзначајније приказане у овом раду.

Кључне речи: сређивање архивске грађе и регистратурског материјала, архивска књига, пренос архивске грађе и регистратурског материјала у зграду архива

Укратко о регистратури

Специјална болница за реуматске болести Нови Сад или Јодна бања здравствена је установа у Новом Саду. То је савремена реуматолошка болница и једина специјализована установа ове врсте у Војводини. Комплекс Јодне бање представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина од великог значаја.

Комплекс Специјалне болнице за реуматске болести, као просторне културно-историјске целине од великог значаја, чине: централна зграда, стари хотел „Парк”, турско купатило, котларница са димњаком и неколико помоћних објеката. Зграда турског купатила није у функцији и пропада, док стари хотел „Парк” и котларница имају другачију намену од првобитне. Некадашњи хотел функционише као болнички стационар, северни део котларнице је преуређен у стамбени простор, док је јужни ван употребе. Једино је централна зграда задржала првобитну функцију. Комплекс Јодне бање захвата површину од 0,94 ha. Објекат је у одличном стању после скорашњег реновирања, а у њему су смештене ординације, сале за терапију и канцеларије лекара и управе.

Специјална болница за реуматске болести Нови Сад лоцирана је на углу улица Футошке и Николе Тесле уз сам Футошки парк. Локацију је одредила појава топле воде у непосредној близини пре више од 100 година, а иницијатор изградње зграде био је доктор Вилхем Вилт (Vilhem Vilt). Изградња је започета 1909. године, а 1910. је добила дозволу за рад као здравствена установа под називом „Варошко јодно купатило”.

Од почетка у овој установи се лече бројни проблеми коштано-зглобног система, али начин лечења се мењао у складу са развојем медицинских сазнања. Употребу лековите воде, која је била основни вид лечења, касније потискују физикалне процедуре што резултира затварањем базена 70-их година, а 90-их и других облика хидротерапије. Установа мења име више пута, а јула 2007. године постаје Специјална болница за реуматске болести Нови Сад. Мада не користи лековиту воду као основни вид бањског лечења, у народу је остала препознатљива под називом „Јодна бања”.

Данас је то савремена реуматолошка болница и једина установа ове врсте у Војводини. Делатност јој је садржана у самом називу, тј. бави се дијагностиком, лечењем и рехабилитацијом свих облика реуматизма. Захваљујући савременој дијагностичкој опреми (DEXA-остеодензитметар, дигитални РТГ апарат, дијагностички ултразвучни апарат и др.) и повећаном броју реуматолога, у могућности је да задовољи захтеве савремене медицине за рано постављеном дијагнозом и благовременим лечењем. Постала је референтна установа за употребу биолошких агенаса као најсавременијег медикаментног лечења неких облика запаљеног реуматизма, што јој уз постојећу опрему за физикални третман, искусне терапеуте и медицинске сестре, омогућује комплекснији приступ лечењу реуматизма.

Специјална болница за реуматске болести Нови Сад или Јодна бања је, уз финансијску помоћ Покрајинске владе као оснивача и ресорног секретеријата, у потпуности обновљена. Санирана је кровна конструкција и сви санитарни чворови. Унутрашњост зграде је темељно реновирана, постављени су нови подови у амбулантном и дијагностичком сектору, обновљен је блок за примену парафина и парафанга, а отворен је нови терапијски блок са најсавременијом опремом.

Иако је обнова у згради регистратуре била обимна и значајна, није се размишљало о архивској грађи и регистратурском материјалу и његовом смештају. Архивски депо није био у плану изградње, нити су се надлежни за реновирање зграде болнице консултовали по том питању са надлежним архивом. Проблем смештаја документације постао је актуелан тек када је уочено да архивска грађа и регистратурски материјал ове установе рапидно пропада. Пропадање архивске грађе и регистратурског материјала је директна последица неусловног смештаја. Архивска грађа и регистратурски материјал је већим делом био смештен на тавану зграде. Таван је био изузетно запуштен, прашњав, мрачан и пун расходованог медицинског намештаја. До таванских просторија се долазило узаним и стрмим степеницама, па је пренос грађе у простор у коме се вршио процес сређивања био изузетно тежак и ризичан. Стање грађе документовано је фотографијама.

Посао сређивања архивске грађе и регистратурског материјала која се налази у згради регистратуре обављен је у Специјалној болници за реуматске болести Нови Сад, Футошка бр. 68, од 24. 6. до 28. 7. 2015. године, док се изради пратеће документације, записника и архивске књиге приступило након завршетка послова у згради болнице. Специјална болница за реуматске болести Нови Сад је у својим просторијама имала сачуван само један део архивске грађе и регистратурског материјала, док је старија грађа делом страдала, а делом се налази у архиви Клиничког центра Војводине. На послу сређивања радило је пет (5) радника Архива Војводине.

Укупно је сређено 99,55 метара архивске грађе и регистратурског материјала, од чега је 72 метра пренето у Архив Војводине на даље чување. Пренос грађе обавила су два радника архива службеним возилом Архива Војводине, 30. 7. и 31. 7. 2015. године.

Радне операције:

1. идентификовање регистратурских јединица и исписивање утврђених података на њих;
2. сређивање архивске грађе и регистратурског материјала по годинама, а унутар године по врстама и класификационим ознакама;
3. евидентирање архивске грађе и регистратурског материјала у архивску књигу;
4. обележавање регистратурских јединица (спољне етикете);
5. пренос архивске грађе и регистратурског материјала у зграду архива;
6. израда записника о извршеним услугама са пописом архивске грађе и регистратурског материјала који је пренет и чува се у депозиту Архива Војводине.

Идентификовање регистратурских јединица и исписивање утврђених података на њих

За сваку регистратурску јединицу је утврђено раздобље настанка докумената и врста регистратурског материјала који се налази у њој. Након идентификације утврђени подаци су исписани на регистратурске јединице.

Сређивање архивске грађе и регистратурског материјала по годинама, а унутар године по врстама и класификационим ознакама

Након идентификације регистратурских јединица приступило се сређивању, при чему је регистратурски материјал разврстан на године, а унутар године на врсте. Приликом сређивања утвђено је да велики део материјала недостаје. У појединим годинама недостају целе категорије, нпр. преписка по деловоднику или деловодник и др. Због велике количине архивске грађе и регистратурског материјала који се налазе у архивском депоу Клиничког центра Војводине (који је у несређеном стању), постоји могућност да се архивска грађа Специјалне болнице за реуматске болести Нови Сад, која недостаје, налази управо тамо. Укупно је сређено 99,55 метара архивске грађе и регистратурског материјала, од чега је 11,60 метара остало у канцеларијама регистратуре, 15,95 метара су студије лекова који су смештени у просторију у сутерену зграде, а остатак је у депозиту у Архиву Војводине на даљем чувању.

Евидентирање архивске грађе и регистратурског материјала у архивску књигу

Специјална болница за реуматске болести Нови Сад није имала устројену архивску књигу, те се приступило њеној изради. У архивску књигу је уписана само грађа која је затечена у просторијама регистратуре приликом сређивања, у Улици Футошки пут бр. 68. У архивску књигу уписан је материјал настао радом регистратуре од 1963. до 2014. године од броја 1 до 452.

Обележавање регистратурских јединица (спољне етикете)

На све регистратурске јединице су залепљене спољне етикете на којима су исписани: назив ствараоца, класификациона ознака, врста документације, рок чувања и инвентарни број из архивске књиге.

Пренос архивске грађе и регистратурског материјала у зграду архива

Пренос архивске грађе су обавила два радника архива користећи службено возило Архива Војводине. Пренос архивске грађе од регистратуре до Архива Војводине је извршен 30. 7 и 31. 7. 2015. године.

Фотографије таванског простора у коме су архивска грађа и регистратурски материјал били смештени:

Фотографије простора у коме се одвијао процес сређивања: