АУТОР: Петар Ђурђев

У овом раду приказаћемо да је обележевање сећања на Шајкашко-новосадску рацију из јануара 1942. године било условљено званичним и незваничним ставовима политике.Као извор за изучавање званичне културе сећања према Новосадској рацији узели смо писање новосадског дневног листа Слободна Војводина. Слободна Војводина је била политички лист који се илегално појавио у Новом Саду за време мађарске Окупације као орган Покрајинског народноослободилачког одбора Војводин Након ослобођења државе, постаје најважнија и најјутицајнија дневна новина у Војводини. До краја 1952. године лист је излазио под називом Слободна Војводина а од 1. јануара 1953. године под данашњим именом Дневник. У почетку је била под контролом Агитпропа, помоћног органа Комитета Комунистичке партије Југославије чији је циљ био да организују и непосредно руководи агитационо-пропагандним радом. Формално лист је био гласило масовне политичке организације, Народног фронта, а после IV конгреса 1953. године, Социјалистичког савеза радног народа за Војводину због чега се слободно може рећи да су писања у овом листу представљала и званичну политику комунистичког режима.Прелиставањем страница овог листа дознајемо да док је рат још трајао, у јануару 1945. године, први пут је јавно обележено сећање на пострадале током Шајкашко-новосадске рације. У Југославији сећање на трагичне догађаје из 1942. године стављено је у службу културе сећања на жртве Народно-ослободилачког рата и изградње социјалистичког система. Од деведесетих година сведоци смо установљења образца који предвиђа да поред представника органа власти и друштвених организација учетвују и представници верских заједница.У Југославији сећање на трагичне догађаје из 1942. године стављено је у службу културе сећања на жртве Народно-ослободилачког рата и изградње социјалистичког система. Од деведесетих година сведоци смо установљења образца који предвиђа да поред представника органа власти и друштвених организација учетвују и представници верских заједница. Писања новосадског Дневника су представљале званичне ставове ондашњих власти и праћење текстова о обележавању Рације можемо доћи до јасних зкључака како се мењао став по овом питању кроз деценије.

***

Природно-математички факултет и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду у сарадњи са Архивом Војводине у току јуна месеца издаће зборник научних радова под називом „СИНАГОГЕ И ЈЕВРЕЈСКО НАСЛЕЂЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ“. У зборнику ће се наћи 18 научних и стручних радова на тему јеврејске културне баштине који ће бити презентовани на научној конференцији која ће се одржати крајем јуна у просторијама Архива Војводине. Како би приближили научној и стручној јавности али и свим заинтересованима о тематици радова у зборнику, на сајту Архива Војводине објављујемо сажетке свих научних радова који ће се у јуну месецу наћи у штампаној и електронској верзији зборника. Истраживање и припрему зборнику уз Архив Војводине помогао је Покрајински сектретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност Владе Војводине, пројектом број 142-451-3211/2020-03. Главни и одговорни уредници зборника испред научне институције и издавача су др Растислав Стојсављевић и др Небојша Кузмановић.