Конзервација и рестаурација књиге „Зборник исправа Православне општине Вуковарске”

АУТОРКА: Маја Јокмановић

Назив књиге: „Зборник исправа Православне општине Вуковарске”

Димензије: 25 X 37,8 X 2cm

Власништво: Српска Православна црква, Црква Светог Николе у Вуковару

Књига представља збирку докумената.

На првом документу пише да је Главна скупштина Православне црквено-школске општине Вуковар поверила Краљевском јавном бележнику Ристи Михајловићу да издвоји значајне документе. Након прегледа докумената, јавни бележник је наложио да се документи повежу у књигу ради лакшег чувања. Књига садржи Посланицу Митрополита Викентија Јоановића из 1732. године, што је уједно и најстарији документ у књизи, затим правила, тужбу, посланицу, споменицу и др. Најмлађи документ у књизи је из 1894.

Према подацима из првог документа може се закључити да је повез израђен након 1894. године.

Затечено стање књиге

Књига се налази у тврдом повезу. Листови су укоричени у корице тамно бордо боје израђене од памучног платна. На средини предњих корица се налази текст (Зборник исправа Православне општине Вуковарске) утиснут у тканину. Око 1,5cm од ивице, на обе корице, се налази фино израђена бордура црне боје са флораним мотивима. Изнад бордуре, око 5mm од ивице корица се налази једва видљива, танка, златна бордура. (слика бр. 1, 2)

Књига се налази у доста лошем стању. Унутар књиге укупно има 48 листова. Листови су повезани у књижни блок помоћу конца са два типа повеза. Листови до 28. стране су увезани повезом на две траке, док је остатак листова увезан другим повезом помоћу шареног конца беле и окер боје (слика 3, 4). Листови су приликом повеза слагани на горњи део (главу) књиге. Документа су подељена у 10 секција. Листови на одређеним документима су међусобно повезани јемствеником (конац сачињен нитима црвене, беле и плаве боје, користи се код увезивања службених докумената) који се завршава испод воштаног печата. Унутар књиге се налази документ убачен у заштитну провидну фолију.

Унутар књиге предња и задња корица је одвојена од књижног блока. На унутрашње стране обе корице је залепљена јарко плава декоративна хартија (слика бр.5). Испод плаве хартије залепљена је светла хартија. Књижни блок је одвојен од корица и видљив је повез на две траке, такође се налази и исцепани део тканине који се раније налазио на хрбатном делу књиге. Прах плаве боје, отрвен са декоративне хартије, се налази на предлистима и на унутрашњем делу књижног блока. На првом предлисту, у горњем левом углу, се налази ознака (65) писана хемијском оловком.

Други повез је рађен тако што је на хрбатном делу, унутар књиге, целом дужином додата трака дебљег папира плаве боје (истог као и на унутрашњој страни корица) на којем су, у горњем делу налепљени памучни, шарени конци беле и окер боје (слика бр.6). Конци пролази преко средине дволиста и завршавају се на доњем делу где слободно висе или су залепљени за доњи део плавог папира (слика бр.7). Овим повезом су увезана документа од 29. – 48. стране. Листови (документи) на овим секцијама су увезани сопственим јемствеником (плаве, беле и црвено-љубичасте боје) и повез им почиње и завршава се испод воштаног печата.

На средини леве ивице књижног блока се налази веће механичко оштећење у виду пробоја. Оштећење је настало оштрим предметом са три оштрице, где је приликом убода дошло до оштећења у виду већих рупа. На неким листовима се налазе по два, док на неколико листова има и по три пробоја. Пробоји пролазе кроз цео књижни блок, као и предње и задње корице (слика бр.8 и 9), такође настала су и оштећења на средини шареног конца беле и окер боје, приликом пробоја.

Повез на траке (од 1. – 28. стране) је рађен помоћу белог памучног конца који је ослабио током времена. На неколико места је исцепан, прва и друга секција су испале из повеза. Траке су израђене од црне тканине (слика бр.10). Ослабљен повез је утицао да листови излазе ван оквира корица са доње стране књиге, то се нарочито односи на листове који су увезани другим повезом.

Видљиви су већи слојеви прашине и разних нечистоћа. На корицама и на листовима се налази неколико већих физичких, механичких и микробиолошких оштећења. Лоши микроклиматски услови, као и велики утицај влаге су довели до дисколоризације тканине и појаву великих водених флека. Тамно бордо боја је испрана на више од 1/3 површине предњих и 2/3 задњих корица. Такође, влага је утицала и на црну флоралну и златну бордуру, тако што је довела до испирања и потпуног губитка боје на неколико места. На свим овим деловима је дошло и до труљења и цепања тканине. Највеће подеротине се налазе на хрбатном делу књиге (слика бр.11). У доњој зони предњих корица налазе се наборани делови тканине, највероватнинје су настали приликом израде корица (лепљења тканине на лепенку).

На корицама су такође приметни већи слојеви плесни у виду великих црних и белих флека (слика бр.12). Унутар књижног блока на корицама плаве боје, као и на хрбатном делу се налазе велике, црне флеке прашкасте буђи, као и окер флеке настале деловањем гљивица (слика бр.13). На листовима унутар књижног блока, нарочито код доње ивице, су видљиве флеке (розе, љубичасте, окер и црне боје), настале као последица деловања гљивица. На неколико листова су видљиве и веће водене флеке, које су проузроковале даље насељавање и разможавање микроорганизама. Видљиве су и тачкасте флеке органског порекла, настале од излучевина инсеката (слика бр.14). На неким листовима су поред прашине, флека непознатог порекла и других нечистоћа, приметне и масне флеке (сиве и жуте боје) настале од прстију приликом листања књижног блока (слика бр.15).

Услед неадекватних микроклиматских услова (колебања температуре и влажности ваздуха), на неколико листова, дошло је до благог разливања мастила што се манифестује као блага обојеност око слова (слика бр.16). Такође, влага је утицала да се и део текста преслика на суседни лист.

У механичка оштећења, поред рупа насталих пробијањем, такође спадају и подеротине на листовима. Подеротине се већином налазе на срединама дволиста и настале су листањем књижног блока или услед ослабљеног повеза (слика 17). На неколико листова видљиво је и губљење мањих фрагмената хартије. На једној секцији дошло је до цепања јемственика (слика бр.18).

Листови су различитих димензија и рађени су од две врсте хартије (ручне и машинске израде). На листовима се налази писани текст за која су коришћена мастила црне, браон и сиве боје. Ознаке су писане оловкама графитне и плаве боје. На листовима се налазе и округли, воштани печати (укупно их има 9), док се на једном листу налази суви жиг. Печати су стабилни и немају већих оштећења.

Неколико секција (листови израђени од хартије ручне израде) умотане су у заштитну машински израђену хартију (кошуљице). На неким листовима се налазе вертикалне линије настале од пресавијања, док заштитни омот нема линије, што указује да су се документи некада слагали као засебне јединице и да су тек касније сви листови увезани у књигу кад су им и додате кошуљице.

На 5 листова налазе се старе интервенције у виду закрпа. Закрпе су рађене од дебље хартије тамније окер боје. Служиле су за санирање подеротина и као заштита од даљег цепања хартије (слика бр.19).

КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ

С обзиром на велику деградацију материјала било је неопходно извршити целокупну конзервацију књиге и извршити развезивање и поновно увезивање листова.

Пре свих радова урађено је фотографисање затеченог стања књиге у целини и са детаљима.

Након фотографисања приступило се механичком (сувом) чишћењу. Чишћење је рађено помоћу специјалног усисиваче са hepa филтером, мале усисне моћи (како приликом рада не би долазило до оштећивања листова) (слика бр.20). Корице и књижни блок су пажљиво и детаљно очишћени од површинске прашине и других нечистоћа.

Након чишћења приступило се развезивању књиге тако да су документа одвајана секција по секцију (слика бр.21).

Затим се приступило конзервацији платна. Платно са корица се од лепенке одвајала лако јер је лепак који је коришћен приликом израде (највероватније туткало) током времена изгубио везивну моћ (слика бр.22). На лепенци су се, исто као и на платну, налазили трагови деловања микроорганизама: велике водене флеке, црне и беле флеке настале од плесни; као и тамније ружичаста боја која се под дејством влаге са платна пресликала на лепенку. Само две мање површине на лепенкама су остале нетакнуте. На њима су се налазили потези четке који су настали приликом наношења лепка и лепљења платна (слика бр. 23).

Плави папир је био залепљен за лепенку јачим лепком тако да га није било могуће скинути, а да се не направе додатна оштећења на њему, тако да конзервација њега није била ни рађена. Сама чињеница да се плава боја отирала и остављала траг на суседним листовима представљала је додатни разлог да се папир не конзервира и не враћа у нови повез.

Након скидања платна рађена је дезинфекција платна на упијачу, а потом је рађено и “прање” мешавином етил-алкохола и воде. Рађено је на упијачу, тако да су се током чишћења на упијачу јасно оцртавале флеке настале од плесни, гљивица и разних нечистоћа (слика 24). Прање је рађено јако пажљиво јер је боја била непостојана и спирала се на упијач.

Након исправљања и сушења платна на ваздуху рађено је фотографисање на контра осветљењу. Преглед стања и фотографисање је рађено на светлећем столу, са циљем да се утврди и покаже стање и трошност платна настало током времена. Утврђено је да је око 70% платна трајно изгубило импрегнацију и декоративну тамно бордо боју, као и да је платно иструлило, истањено и изгубило је еластичност (слика бр.25). Дошло је до цепања и таласања нити (слика бр.26). Такође, показало се да недостаје много више фрагмената платна него што је у почетку деловало). Недостајање фрагмената иде од неколико милиметара до 7cm.

За реконструкцију и санирање механичких оштећења на платну узето је платно са унутрашње стране хрбатног дела (то су платнене траке које су раније биле залепљено на унутрашњу страну хрбата, али су током времена отпале и нису имале више никакву функцију. Приликом реконструкције платна пазило се да се основа нити и потке додатог платна усагласи са платненим носиоцем.

Након зашивања подеротина и закрпа рађено је ретуширање платненог носиоца. Ретуширање је рађено дрвеним акварел бојама. Ретуширани су само они делови где је дошло до потпуног губитка оригиналног изгледа. Приликом ретуша пазило се да се додати део визуално усклади са оригиналним делом, а да се притом, по завршетку радова, ипак види разлика ретушираног дела и оригинала. Реконструкција дела са флоралним мотивима је рађена према оригиналну у комбинацији црне и браон боје (слика 27, 28) .

С обзиром на велику кртост и трошност платна било је потребно ојачати платнени носилац. Рађено је подлепљивање (дублирање) оригиналног платна на ново платно. Пошто је оригинално платно израђено од памука за ново платно је одабрано памучно платно сличних карактеристика и дебљине као оригинал. Пре дублирања рађена је припрема новог платна. Пошто се оригинална боја показала као непостојања у контаку са влагом одлучено је да се подлепљивање ради поступком без влаге. Дублирано платно је налепљено на нову лепеку реверзибилним лепком.

Конзервација и рестаурација папирног носиоца рађена је у тимском раду са колегиницом дипл.конзерватором папира Вишњом Николић. На свим листовима је прво извршено механичко чишћење меким гумицама (слика бр.29). Приликом рада спровођени су исти поступци и коришћени су исти материјали. Једино се на листовима који нису садржавали текст (кошуљице) и на првом документу (страна бр.2) примењена два поступка више (прање потпуним потапањем и ојачавање метилцелулозом) (слика бр.30).

Након механичког чишћења рађена је дезинфекција 70% етил алкохолом. Поступак је рађен директно помоћу прскалице (омоти и страна бр.2), док су остали листови дезинфиковани локално помоћу туфера. На мастилу је пре дезинфекције рађен тест растворљивости.

За санирање подеротина и недостајућих фрагмената хартије коришћен је јапан папир разних грамажа (слика бр.31,32).

Након конзервације и рестаурације папирног носиоца приступило се увезивању листова. Тип повеза који је изведен је повез на траке. Овим повезом су увезане све секције. Траке су израђене од књиговезачког платна, а за увезивање листова коришћен је памучни конац (слика бр.33). Предлисти су израђени од бескиселинске хартије, а за лепљење књижног блока је коришћен скробни лепак.

Приликом увезивања, за разлику од првог повеза где су се листови равнали на горњем делу (глави), листови су приликом новог повеза били изравнати на доњем делу (нози). Разлог равнања према доњем доњем делу је будући положај књиге на полици, тј. стајање књиге у усправном положају тако да под тежином листова неће долазити до слабљења конца и неког будућег кидања књижног блока. На унутрашњу страну задњих корица, од бескиселинске хартије, направљен је “џеп” у који је стављен лист који није био увезан већ се налазио у заштиној провидној фолији (слика бр.38).

ИЗГЛЕД КЊИГЕ НАКОН ИЗВРШЕНИХ КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИХ РАДОВА

Слика бр. 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40

Након свих конзерваторско-рестаураторских радова израђена је заштитна кутија од дебљег бескиселинскогв папира, кутију је израдила Вишња Николић. Пре стављања у заштитну кутију књига је умотана у танки, заштитни бескиселински папир. (слика 41, 42)

СПИСАК ФОТОГРАФИЈА:

1 – изглед предњих корица – затечено стање

2 – изгед задњих корица – затечено стање

3 – повез на траке

4 – други повез (конац беле и окер боје)

5 – изглед предлиста јарко плаве боје

6 – други повез

7 – други повеѕ – детаљ

8 – оштећење у виду пробоја на корицама

9 – оштећење у виду пробоја на књижном блоку

10 – изглед траке на повезу

11 – оштећење на хрбатном делу – подеротине