АУТОРКА: Јелена Станковић
Јелена Кон, велика добротворка, иако никада није добила статус Новосађанке, заслужила га је на много начина. Илона Јелена Кон рођена је 1. септембра 1882. године у Аустрији, а 1904. године удаје се за Јулија Кона у Новом Саду, угледног трговца и политичара јеврејске заједнице, и тако остаје да живи у Новом Саду.
Током велике економске кризе која се осетила у 20. веку, Јелена Кон одлучује да организује сиротиште за децу без обзира на њихову веру и нацију. Тако и настаје најзначајнија екуменска хуманитарна организација у Новом Саду – „Кора хлеба“, радом и трудом Јелене Кон. Организација је почела са радом 1925. године, а сама зграда у којој се налазило сиротиште и обданиште за децу, отворена је 9. јула 1933. године. Зграду је дизајнирао архитекта Ђорђе Табаковић, а статуа мајке која у наручју држи дете, израђена је по жељи Јелене Кон, те и дан данас приказује неисцрпну жељу ове велике добротворке за бољим сутра и сигурним уточиштем. Организација је првобитно функционисала као сиротиште, а касније се у оквиру организације отвара и ђачка трпеза, обданиште као и дом за одојчад о којима су бригу водиле медицинске сестре.
Зграда је изграђена у концепцији модерне са високим приземљем, два спрата и укупно 57 просторија. Јелена Кон је за потребе изградње саме зграде као и одржавања организације настојала да окупи знамените људе Новог Сада и у томе је успела јер Нови Сад тих година добија најсавременију апаратуру за спремање вештачког млека коју мајке могу да добију. Организација остаје активна до почетка Другог светског рата, када жена која је нахранила на хиљаде деце, бива ухапшена, мучена и на крају убијена у Новосадској рацији заједно са својим мужем, јануара 1942. године.
Након њене смрти, организација је национализована, а од 1963. године на том месту налази се дечије обданиште ”Чаролија”. Последњи покушај оживљавања сећања на велика дела Јелене Кон десио се 1955. године када је њен рођени брат, Џорџ Спитзер, послао писмо Јеврејској општини у Новом Саду где је упутио апел да се макар постави обележје на згради у којој се налазило сиротиште, као сећање на њена дела. Његова жеља бива испуњена 23. јануара 2020. године када сиротиште Јелене Кон добија своје обележје и натпис.
Угушено сећање на ову велику добротворку обитава и данас у духу града Новог Сада. Негде на рубу историје налази се њено име, добротворка Јелена Кон. Ипак, након свега реченог и описаног, поставља се питање Ко је заправо била та жена и колико је снаге и храбрости било потребно спашавати нешто што се можда ни не може спасти? Она је Новом Саду у аманет оставила једно велико дело, а на нама је да оживљавањем сећања на њу не дозволимо да све што остане буде само кора хлеба.
