Поводом 150 година од развојачења Војне границе у Срему (1873-2023) Архив Војводине у саиздаваштву са ИК Прометеј објавили су рукопис ауторке Снежане Б. Алексић ,,Економска историја граничарског Срема 1745-1914“. Рукопис су за штампу препоручила три Рецензента.
Рецензија публикације „Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године”
Ова, данас, по свом садржају изузетно значајна научно-историјска и економска студија историјског простора граничарског Срема који се налазио у оквиру, испрва, Хабзбуршке монархије, тј. Аустријске царевине, а потом Аустроугарског царства, вредна је и значајна, посебно због теме којом се у својој суштини бави, а то је економска страна овог наведеног простора. Снежана Алексић наставила је тамо где су њени претходници започели, иако малобројни, међу историчарима, ипак су ударили сасвим солидан темељ како разјашњењу, не само политичког, већ и економског стања у Монархији из чега је захваљујући географском простору изашла и студија о стању српског народа у географском простору Војне границе. Поменућемо и историчаре који су утемељили економска стања и живот становништва на просторима Границе и граничарског Срема. То су пре свих, историчари Мита Костић, Душан Ј. Поповић, Никола Гаћеша и најистакнутији међу њима, академик Славко Гавриловић, који је својим систематским, истраживачким радом у бечким, пештанским, хрватским и посебно у архивима у Сремским Карловцима и Новом Саду поставио темеље од европског значаја о економском развоју овог простора у европским оквирима. Снежана Алексић је у оквирима своје, рекао бих успеле и значајне синтезе економске историје граничарског Срема, захваљујући богатој библиографији коју је користила у свом раду, а посебно њеном истраживачком раду чије су путеве већ утрли њени поменути претходници начинила значајну и тако потребну синтезу економске историје граничарског Срема, а и шире, већ дуго деценија недостајућу савременим истраживачима хабзбуршких или аустроугарских простора и њеног разумевања, испрва до развојачења Војне границе 1871-73, све до почетка Великог рата 1914. године. Економска историчарка Снежана Алексић одредила је сасвим релевантну годину за оквир свог релевантног хронолошког кретања, од 1745. до 1914. године, тј. до почетка Првог светског рата. Као повод нагласила је стопедесет година од развојачења Војне границе у Срему, од 1873. до 2023. године. Славонска војна граница преуређена је 1745. године. Том приликом војно-граничарска насеља одељена су од цивилних; тако су примера ради Карловци са Буковцем и Чортановцима постали граничарска компанија. Ова три места давала су заједно чету војника (компанију). До тада су Карловци били варош, а од 1745. године постају шанац и имају своју војну посаду. Командант ове компаније био је уједно и командант шанца Карловци, пошто је седиште компаније било у Карловцима. Од два тадашња капетана, један је вршио функцију кнеза, а други командовао компанијом на ратишту. Војници су били ослобођени плаћања пореза. Земљу, за коју су плаћали неку врсту минималног пореза, добијали су само они ислужени и у рату онеспособљени војници, који су се звали „емерити“. У даљем политичком развоју, на примеру ове варошице имамо уз нова политичка стања и нова економска, како у развоју тако и у економском уздизању места. Тако Карловци од 1753. године указом царице Марије Терезије добијају статус слободне вароши или комунитета што је омогућавало бржи економски привредни развој, посебно трговине и занатства, да би након развојачења Границе, којој су припадали Карловци до 1871. године, услед нове политичке ситуације, недуго затим, добиле и статус града са утврђеним Магистратом 1881. године. На целом простору Војне крајине, а о томе одлично говори у својој студији и економска историчарка Снежана Алексић, долази до све снажније индустријализације и стварања услова за напредан и савремени живот становника у Монархији. Подижу се путеви, пруге, мостови, фабрике, води се рачуна о квалитетнијем начину живота, здравству, школству, култури, итд. За разумевање суштине ове теме Алексићева је у уводном делу истакла и једну значајну историјску чињеницу, она каже: „Економска криза у Аустроугарској монархији, током друге половине 19. века (посебно након револуције 1848/49) у фокус ставља природне ресурсе огромне материјалне вредности – Крајишке шуме на простору Војне границе, на којој је формално право и одлучивање (у оквиру двојне Монархије) имала Аустрија, пошто је територија Војне границе била у њеном саставу. Увидевши да може остати без удела над овим природним ресурсом који је (за тадашње прилике) имао изузетно високу финансијску вредност, Угарска улаже значајне напоре у циљу укидања Војне границе као система, чиме би била укинута доминација Аустрије на овом простору. Аустријски парламент укида Војну границу 1871. године да би Војну границу дефинитивно предала Угарској развојачену 1883. године“. Снежана Алексић је веома садржајно и научно-релевантно успела да са историјског и економског становишта разјасни ову прилично необичну историјску тему која је била предмет њеног пажљивог и стрпљивог проучавања. У неколико поглавља успела је да прикаже политички и економски статус Хабзбуршке монархије у контексту тадашње Европе, представи Војну границу, њен привредни и управни систем као јединствен вид организовања, пре свега војног, посебно према тадашњем Османском царству, затим организацију цивилне и војне власти, затим да прикаже начин функционисања овог простора економски, политички и правни систем у Монархији, говорећи између осталог о функционисању тадашње Границе у којој су доминирали кућне задруге, пољопривреда, сточарство, занатство, природна богатства, положај радништва, саобраћај, трговина, пореска политика, финансијске институције, итд, затим развојачења, распад граничарских задруга, статус пољопривреде, монетарну политику, незапосленост, трговину, саобраћај, висину наднице, услове живота, итд. Сви ови прикази научно су веома добро потркрепљени и садржајни, посебно значајно описну ставку чине прилози о статусу и развоју насеља на простору граничарског Срема који ће сигурно послужити као значајне темељне студије истраживачима ових насеља. Снежана Алексић посебно је пажљиво и стручно обрадила период СНП 1848/49. плодним архивским радом у Архиву под управом САНУ у Сремским Карловцима. Тако је у једном од прилога приказала Темељни закон из 1850. године, у овом раду поред присуства веома значајног тумачења практичног живота и функционисања друштва овог војно-крајишког простора присутно је аргументовано живо приказивање промена друштвеног уређења, посебно, испрва стидљивог, а потом све јаснијег и снажнијег продора „новог времена“, тј. капитализма као економског система у до тада изоловано и заостало граничарско подручје. Ауторка је у својој прилично исцрпној студији разјаснила, које је своје економске законитости утемељило на значајно другачијим постулатима, што је условило раслојавање или неку врсту распада друштва, која у новонасталим околностима (углавном заосталих родовских заједница) није успело да одржи сопствену економску стабилност. Ова историјско-економска студија економске историчарке Снежане Алексић својеврстан је добро синтетизован омаж времену и простору на чије трагове и данас наилазимо. Ова синтеза економске историчарке Снежане Алексић плод је дуготрајног и напорног истраживачког рада, а један од доказа за овај закључак је и изузетно богата и пробрана библиографија, периодика, као и архивска грађа коју је овом приликом користила. Успела је да расветли и подигне путоказ у једном историографском правцу који је нажалост до данас био прилично запостављен. Са пријатним изненађењем и великим задовољством препоручујем ову изузетно значајну монографску студију за издавање.
АУТОР: др Жарко Димић, доктор историјских наука
Рецензија публикације „Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године”
Респектујући чињенцу да је научни рад под насловом „Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године“ ауторке доц др Снежане Б. Алексић оригинално научно дело како по наслову тако и по свеобухватности анализе истичем да се ради о до сада мање познатим чињеницама које ауторка маестрално реинтерпретира и анализира на начи да читаоцу омогућава да јасније утврди како, на који начин и у којој мери економска и финансијска криза може утицати на институционално функционисање одређених унија, конфедерација, савеза, генарално говорећи а у овом случају Аустроугарске монархије. Обзиром на чињеницу да се ради о давно „преминулом“ државотворном концепту Монархије, те унутар тога свим иституционалним покушајима суверених ентитета да омогуће превласт над ресурсима од изузетне вредности, анализа која је пред нама указује на врло значајно дело од посебне важности са аспекта економске историје. Иако анализа поентира дејство заједнице српског порекла на територији Војне крајине не умањује домете ове анализе на дубље разумевање међунационалних односа, њихове атрикулације и стројства у било ком облику друштвеног, државног, војнополитичког и економскофинансијског удруживања те и дубље разумевање како у том контексту функционише „раздруживање“ иницирано различитим облицима криза. Ресурси, експлоатација и својина су цивилизацијска тековина која и „спаја“ и „раздваја“ и као таква представља окосницу вечитих интелектуалних полемика и дискусије. Из хоризонта времена у коме смо сада дело ауторке доц др Снежане Б. Алексић може представљати упут у разумевање функционисања ЕУ, рата у Украјини, па и свих геополитичких „рана“ свуда у свету иако се ради о „једном малом делу света“ у времену пре 150 година, чему је ауторка посебно емотивно наклоњена. У методолошком смислу, научни рад је структуриран у целине које репрезентују логички континуитет, са адекватном статистичком анализом те и репрезентативним обимом литературе и архивске грађе која је неминовна у оваквом виду анализе.
За пример!
АУТОР: Проф др Кристијан Ристић, доктор економских наука
Рецензија публикације „Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године”
Снежана Алексић у већ доказаном интелектуалном маниру и изграђеном истраживачком стилу помера границе досадашњих сазнања, те нас у сваком свом новом раду изнова подсећа на богатство социјално-политичког и економско-правног живота на подручју граничарског Срема. У делу које је пред нама ауторка полази од теоријских оквира економске политике XVIII века у пракси европских земаља, уводећи тако читаоца у причу о историјском току економског, правног, социјалног и политичког развоја граничарског дела Срема у широком временском распону од 1745. до 1914. године. У овом раду, помно и архивски поуздано ауторка детерминише економски развој ове територијалне области уз јасан приказ привредног и управног система током постојања Војне границе (1742–1871) и у времено након њеног укидања (1871–1914), што читаоцима даје посебан увид у организације две различите управе: војне и цивилне. Ауторка се академски врло оригинално бави „Општином као најнижом јединицом цивилне извршне власти“, што ово дело сврстава и у потенцијалну литературу за изучавање управне организације подручја граничарског Срема. Ауторкина посебност као даровитог истраживача и писца огледа се и у чињеници да прва и једина, до сада, кроз призму економске теорије, задире тако дубоко и тако широко у научне пределе хуманистичких и друштвених наука, нарочито у област правних наука. Разматрајући економске аспекте у којима обитава становништво Границе у 18. веку, ауторка наводи чињенице под којима су граничари од царице Марије Терезије добили земљу на коришћење. Војнограничарска служба као обавеза са једне стране, насупрот праву на коришћење војног лена са друге стране, дефинисана је „Граничарским правима“. Из ове чињенице црпимо сазнање да је правни систем и државно устројство Монархије било на изузетно високом нивоу за тадашње стање европског кодификованог права (законодавства), што даље приказује постојање обавезе која из овог права произилази, а то је тзв. „служење под оружјем“. Регулишући војнограничарску службу на овај начин, Монархија није имала новчаних издатака који би оптеретили државну касу. Отуда, закључује ауторка, вредност капитала Хабзбурговаца мери се и количином јефтине војске и радне снаге. Нажалост, није израчунато и којим бројем изгубљених живота на бојиштима историје, за рачун империје, о чему врло документовано Алексићева пише, указујући на то да је земљишна рента у Војној граници била најскупља рента икада плаћена. Потом, ауторка говори и о организацији и даљем еволутивном процесу „граничарских кућних задруга“ које су у свом настанку функционисале у складу са обичајним правом, да би тек од 1807. године ово правно подручје било дефинисано кроз Темељни закон, који је касније (1850. године) разрађен и прилагођен потребама развоја војнограничарског правног сегмента. Кроз цео свој рад Алексићева прати след развоја правне историје на територији Граничарског Срема. Она објашњава појам ,,кућне нумере“ која је на простору Војне границе у пуном смислу правни субјект, који и након укидања војнограничарског система представља значајног чиниоца у цивилном правном саобраћају, нарочито у сегменту имовнинских односа. Посебну пражњу привлачи део рада који говори о успостављању „земљишно-баштинских књига“ 1768. године, о катастру, а потом, после укидања Војне границе, о формирању цивилних Земљишних књига – Грунтовница. По укидању Војне границе 1871. године у овај део Срема успостављањем цивилног правног оквира инкорпорира се ново државно уређење. Инкорпорацијом у цивилне оквире Жупаније сремске, бивши Петроварадински пуковнијски простор управном организацијом раздељен на Котаре, који су се састојали од управних општина. Управну општину чинило је више месних општина. Месне општине биле су носиоци локалне самоуправе, које су у својим рукама држале добар део заједничке имовине, економије и јавних грађевина. У процесу „развојачења“ граничари су (Законом од 8. јуна 1871. године О излучењу – сегрегацији крајишких шума), успели да добију значајне шумски комплекс Војне крајине. Као наследница бивше Петроварадинске пуковније створена је Петроварадинска имовна општина, која је као правно лице управљала шумским комплексима изузетно велике материјалне вредности, који су у Грунтовнице развојаченог Срема уведени као приватно-правна имовина бивших граничара. Ауторка у овом делу као економски историчар отвара и посебно подручје правне науке, а то су имовинско-правни односи, који су у овом раду приказани и објашњени како из аспекта стицања, тако касније и кроз аспект апсолутног власништва, потом и фактичке деобе али и отуђења или губитка ове имовине. Нарочиту пажњу ауторка посвећује настанку приватне имовине у поседу физичких лица – некретнина које су по развојачењу као власништво граничара уписане у Грунтовницу, али и дефиницији приватно-правне имовине у поседу више физичких лица – заједничара, којом је управљало једно правно лице. Даља прогресија обима права огледа се у „овлаштеничком праву“, у увођењу ,,помоћних земљишних књига“ – катастара овлаштеника, потом у законском уређењу „граничарских земљишних заједница“. Јасно указујући на чињеницу да су сва права и обавезе на овом подручју на преласку XIX у XX век утемељене на Граничарском закону из 1850. године, на основу кога су обликовани имовинско-правни односи током развојачења, ауторка није пропустила да у прилогу овог опсежног рада донесе у препису али и у факсимилу Темељни закон. Уз њега, изузетно вредан је и прилог који је приређен на основу архивске грађе из 1848. године – попис презимена и бројева граничарских кућних нумера за места бивше Петроварадинске пуковније. Овај Попис сведочи о постојању граничарских породица, чијих потомака, извесно, у бившим граничарским местима мора бити и данас. Књига доц др Снежане Б. Алексић ,,Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године“ представља симбиозу економске историје, правне историје, политичке историје. Она је врло зналачки и вешто расветлила многа питања уско везана за један простор омеђен одређеним временом. Уједно овај рад је и снажно научно-истраживачко упориште за будуће истраживаче, али и добар темељ и сјајан образац, заправо, ембрион новог приступа у научно-истраживачком сагледавању наше прошлости. Стога, књигу топло препоручујем за штампу.
АУТОР: Доц. др Слободан Љ. Петровић, доктор правних наука
