АУТОР: Стефан Бранковски

Резиме: Примарна сврха коментара јесте објашњење текста. Писани коментари се по први пут појављују у антици и у почетку нису представљали строго одређену књижевну врсту. Наука бележи да је Гален био први који их је писао. У позно-византијском периоду били су актуелни коментари на античка дела. Михајило Псел и Јован Итал писали су коментаре на дела Аристотела и Платона. У рабинској традицији се појавила посебна врста коментара тзв. глосе, које су имале за циљ да објасне део текста. Светоотачка теологија је од ранохришћанског до позно-византијског периода била светописамска, односно у центру њеног истраживања било је Свето писмо и тако се код појединих светих отаца појавила потреба за писањем коментара на књиге Старог и Новог завета. Suma sumarum светоотачки коментари су имали за циљ да расветле неке хришћанске теме које се  актуелно тичу тог доба или да поново актуализују битна питања изворног хришћанског етоса.

Кључне речи: коментари, антика, византија, глосе, схолије, објаснити, изнова актуализовати, свети Максим Исповедник

Цео чланак ће бити публикован у наредном броју часописа СВЕСКЕ.


Стефан Бранковски је рођен у Куманову, Република Северна Македонија. Основну и средњу школу завршио је у родном месту са одличним успехом и као ђак генерације. Затим уписује Богословски факултет Универзитета у Београду и дипломира са просечном оценом 9,96. Током студија  је два пута студијски боравио у иностранству, једном у Риму, а други пут у Москви, где се такође бавио изучавањем богословских тема. Такође, упоредо је студирао и завршио неохеленистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, са просечном оценом 10. Учествовао је на више домаћих и страних скупова, где је представио своја оригинална истраживања из области православне теологије. Најзначајнији међу овим скуповима су свакако „Теолошки сусрети“ у Санкт Петербургу, „Теологија у јавној свери“ – Требиње, „Друга конференција свети Климент Охридски“ – Скопље. Учествовао је и у отварањау српско-хебрејског центра „Свети Сава и Јехуда Алкалај“ у Јерусалиму.

Аутор је више научних чланака и приказа. Говори енглески, италијански, руски и грчки језик, а користи и древне језике попут црквено словенског, хебрејског, старогрчког и латинског језика. Ужа област његовог истраживања је патристика. Тренутно приводи крају постдипломске студије на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду.