АУТОР: Др мед. Александар Кобиларов

Прва српска жена лекар у Србији, јединствена је по много чему: пионир женског лекарског позива у својој земљи др Драга Љочић, једна је од првих жена које су у различитим областима науке и културе биле прве у Српству у свом позиву.

Где смо били тада у односу на остале државе и народе у свету говори да је прва Српкиња постала лекар у исто време када је то учинила и прва жена из Велике Британије, а те давне 1879. године, када је завршила студије у Цириху, госпођица Драга Љочић се тиме се сврстала међу првих десет жена у Европи које су стекле универзитетску диплому.

Прво школовање жена у медицинској професији било је везано за гинеколошко-акушерску делатност и прве школе за бабице се отварају у Немачкој, Аустрији и Француској средином 18. века. У Новом Саду први захтев за школовање жена „Завод за оспособљавање бабица и породиља” је регистрован 1879. од стране др Максимовић, али је одбијен, те су ову улогу обављале бабице које су се школовале на универзитетима у Пешти. Први универзитет на коме је, почев од 1864, женама било дозвољено студирање медицине под једнаким условима као и мушкарцима, био је Универзитет у Цириху, где је завршила студије 1878. године и Драга Љочић.

Рођена је у Шапцу 28. фебруара 1855. године, и као жена у том добу прошла је трновит пут кроз цело школовање, али њен таленат да чита и пише који је показала већ са само седам година, могао је само да наговести њен животни пут. Основну школу је завршила у Шапцу, затим Вишу женску и Природно-математичку у Београду, да би се потом врло млада са 17 година одважила да крене пут Цириха на студије медицине.

Још за време студија, Драга се показала као племенита особа и кад год је њеној отаџбини претио рат, била је међу првима који су јој похитали у помоћ. По избијању Српско-турског рата 1876. године, иако је била надомак дипломе, она је, патриотски национално васпитана, прекинула студије и пожурила да се стави отаџбини на располагање. Обукла је униформу, добила чин санитетског поручника да би предано и пожртвовано лечила рањенике у Београду и болници у Свилајнцу, а нашла се и у крвавим борбама на Шуматовцу. По завршетку рата окончава студије и 1879. године враћа се у Србију као „доктор медицине, хирургије, бабичлука и очних болести” – имала је тада само 24 године.

Њену стручност коју је као лекар показала у рату, оспоравали су у миру, највише због тога што у то време жена као лекар није била прихваћена у друштву, али упорним радом у приватној пракси она се изборила са предрасудама тог времена. Резултати и признања су највише долазили од пацијената које је лечила. После три године рада и оспоравања, 6. јула 1882. године министар Милутин Гарашанин је поставља за лекарског помоћника у Општој државној болници у Београду.

За време балканских ратова, иако са 57 година и тада начетог здравља, није штедела себе, радила је даноноћно у амбуланти за грађанство и сиротињу и у болници београдског добротвора Николе Спасића.

Уочи окупације Београда током Првог светског рата, породица је избегла у Ниш, па су др Драга и њена ћерка Радмила радиле у тамошњој болници. Међутим, како је непријатељ напредовао, пут ју је одвео до Лозане одакле је организовала слање помоћи ратним заробљеницима у немачким логорима, а по завршетку рата, 1919. године се враћа у отаџбину.

Драга Љочић је била оснивач „Материнског удружења” које је имало задатак да смањи смртност одојчади, збрине напуштену и на улици остављену децу. А лечила је и ученице Радничке школе без узимања икаквог хонорара.

Била је и први председник Друштва београдских лекара, које ће организовати акције прикупљања добровољних прилога за изградњу Женске болнице на Дедињу.

Бавила се превођењем као врсни зналац страних језика и уједно пратила достигнућа у европској медицини.

Умрла је 5. новембра 1926. године, у својој кући на Топчидеру, знајући да је извојевала битку свог живота за једнакост жена и да ће се њено име помињати и живети дуго после ње, да ће њен животни пут постати утабана стаза многим женама, славним докторкама које су дошле после ње, и које живе и раде међу нама данас равноправне са мушкарцима.