АУТОРКА: Станислава Блажевић

Апстракт: У овом раду је предочен приказ извршења услуге Архива Војводине на пословима сређивањa архивске грађе и документарног материјала у Српском народном позоришту у Новом Саду. Овај начин сарадње је од изузетног значаја због саме заштите архивске грађе у регистратури, њеном правилном евидентирању и чувању тако и у контунуираној едукацији запослених како би наведени послови били извршени у складу са архивском законском регулативом.

Кључне речи: сређивање архивске грађе и документарног материјала, архивска грађа, документарни материјал

Српско народно позориште је основано 16/28. јула 1861. године у Новом Саду, у тадашњој Царевини Аустрији (од 1867. Аустроугарска монархија). Српско народно позориште основано је на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић, првенствено као национална установа која је имала задатак да путем драмске књижевности и глумачке уметности преноси српску реч и историју, да буди националну свест и подиже културни ниво Срба и тиме пружи отпор бечкој и пештанској власти. Како Позориште није било државна установа Српска читаоница је установила Друштво за Српско народно позориште које ће водити бригу и финансирати Позориште. Оснивачка скупштина Друштва била је 29. и 30. маја 1862. и на њој је донет и први Устав Друштва. Међутим на одобрење за оснивање и рад Друштва чекало се до 18. јула 1865. када га је цар Франц Јозеф потписао. Први управник био је Јован Ђорђевић, који је на тој функцији остао до 1867. када се одазвао позиву кнеза Михаила и са половином глумаца отишао у Београд и основао Народно позориште.

После прве деценије рада Позориште покреће и своју издавачку делатност – први број листа Позориште изашао је из штампе 26. децембра 1871, а уређивао га је Антоније Хаџић. Од 1872. Позориште је покренуло едицију Зборник позоришних дела, у којој су објављивана домаћа драмска дела и преводи драма страних писаца која су била на репертоару Српског народног позоришта. По избијању Другог светског рата у Новом Саду престаје сваки позоришни живот. Део Народног позоришта Дунавске бановине привремено је отишао у Смедерево, где је у страшној експлозији погинуло седамнаест глумаца. После ове трагедије остатак трупе, уз сагласност Министарства просвете, је наставио рад у Панчеву све време рата под именом Дунавско народно позориште или Позориште Дунавске бановине.

После рата Српско народно позорште добија статус државне установе. Прва представа 17. марта 1945. била је Најезда Леонида Леонова. Од децембра 1944. до децембра 1951. ради под именом Војвођанско народно позориште.

Српско народно позориште основало је 1947 године Оперу, а 1950 године Балет. Српско народно позориште је увек било један од најважнијих културних институција у земљи, а не треба заборавити да је СНП иницирало оснивање других културних институција, као што су Стеријино позорје 1956, Академију уметности 1970. и Позоришни музеј Војводине 1982.

Архив Српског народног позоришта почео је да се формира даном оснивања СНП. Целокупна грађа везана за рад Српског народног позоришта из године у годину се увећавала па се самим тим се и Архив формирао. Архив систематски прикупља, евидентира и обрађује материјал везан за уметнички рад Позоришта.

Данас се архивска грађа везана за рад Српског народног позоришта чува у три установе. Грађа везана за период до Другог светског рата налази се у Позоришном музеју Војводине, затим грађа везана за рад Друштва за Српско народно позориште се налази у Ахиву Војводине док се у Архиву Српског народног позоришта чува грађа која се односи на рад Српског народног позоришта од Другог светског рата до данас.

У Архиву СНП-а се налази материјал који се односи на уметнички рад  Позоришта. Ту се чувају сведочанства о раду (плакати, програми, макете, сценографске и костимографске скице, фотографије, награде, прес-клипинг) све три позоришне уметничке јединице: Драме, Опере, Балета, од Другог светског рата па до данашњег дана, као и досијеи свих бивших и садашњих радника СНП. Целокупна грађа је на располагању театролозима и историчарима Позоришта, али и свим другим проучаваоцима. Такође, Архив пружа стручну и научну помоћ сваком научном раднику, истраживачу и историчару Српског народног позоришта.

Законом о архивској грађи и архивској делатности ( Сл. гласник РС, бр. 6/20) прописане су обавезе  стваралаца и/или ималаца архивске грађе и документарног материјала и усмерене су на обезбеђење ефикасне заштите архивске грађе ван архива. Такве обавезе условљавају веома тесну и интензивну сарадњу између архива и   стваралаца и ималаца архивске грађе која траје док се архивска грађа не преузме на даљу заштиту, чување и коришћење у надлежни јавни архив.

Форме и начини остваривања те сарадње су веома разноврсни, посебно они који се обављају на непосредан начин. Један од начина заштите архивске грађе и документарног материјала ван архива је и сређивање грађе од стране стручних архивских радника који у току сређивања непосредно едукују и пружају стручну помоћ архиварима у регистратури око свих нејасноћа приликом рада са грађом као и вођењем законом прописаних евиденција о њој.

Посао сређивања архивске грађе и документарног материјала који се обавља на терену је изузетно значајан део архивске струке јер на директан начин утиче на ниво сређености архивске грађе у регистратурама. У зависности од делатности и комплексности рада саме регистратуре, рад на сређивању уме да буде сложен и физички захтеван. 

Основне радне операције на пословима сређивања су:

  1. Идентификовање документарних јединица и исписивање утврђених података на њих;
  2. Разврставање архивске грађе и документарног материјала на фондове;
  3. Сређивање архивске грађе и документарног материјала сваког фонда по годинама, а унутар године по врстама;
  4. Обележавање и одлагање архивске грађе и документарног материјала којима нису истекли рокови чувања у архивски депо регистратуре;
  5. Израда и обележавање документарних јединица спољним етикетама;
  6. Израда архивске књиге за сваки фонд;
  7. Издвајање документарног материјала коме су истекли рокови чувања ради уништења.
  8. Сачињавање Захтева са пописом документарног материјала који се издваја ради уништења;
  9. Израда топографских показивача.

Посао сређивања архивске грађе и документарног материјала одвијао се у просторијама СНП у току 2017, 2019 и 2025 године. Укупно је сређено 950 метара архивске грађе и документарног материјала од којих је идентификовано и пописано 485 метара безвредног документарног материјала одабраног за уништење. На пословима сређивања било је ангажовано седам (7) радника Архива Војводине.

За сваку документарну  јединицу је утврђено раздобље настанка докумената и врста документарног материјала који се налази у њој. Након идентификације утврђени подаци су исписани на документарне јединице те се приступило  сређивању, при чему је документарни материјал разврстан на године, а унутар године на врсте. Извршен је упис у архивску књигу закључно са 2024 годином.

Стање архивске грађе и документарног материјала, пре, за време и након процеса сређивања је фотографисано и документовано. Део фотографске документације је уврштен у приказ.