АУТОРКА: Станислава Блажевић
Апстракт: Сређивање архивске грађе и документарног материјала у регистратурама сложене структуре изискује знање, време и искуство. Сложеност посла зависи и од услова смештаја архивске грађе и документарног материјала, степена сређености и начина чувања у ранијем периоду. У овом раду је предочен кратак приказ извршења услуге Архива Војводине на пословима сређивањa архивске грађе и документарног материјала на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Кључне речи: сређивање архивске грађе и документарног материјала, архивска грађа, архивска књига
Факултет техничких наука је основан 18. маја 1960. године одлуком Народне скупштине Народне Републике Србије као Машински факултет у Новом Саду у саставу Универзитета у Београду. Оснивањем Универзитета у Новом Саду 28. јуна 1960. године факултет улази у састав тог универзитета. Факултет је почео да ради у адаптираној згради Индустријске средње техничке школе у Школској улици број 1 са 7 професора и 10 асистената. Студије су биле двостепене са четворогодишњим трајањем и одвијале су се по наставном плану и програму Машинског факултета у Београду. Године 1962. Машинском факултету уступљена је зграда Педагошког центра, где се одвијала настава на другој и старијим годинама студија. Неко време је зграда припадала Правном факултету, али је касније враћена Факултету техничких наука. Данас је позната као блок Ф. Додатних 890 m2 лабораторијског и кабинетског простора је саграђено за Одсек за енергетику, електронику и телекомуникације. Завршетком зграде машинских института (1965. год.) створени су услови за бржи развој Машинског факултета. Школске 1965/66. године прелази се на јединствене студије и нови наставни план са петогодишњим трајањем. Изградњом зграде наставног блока и куле 1968. године, побољшани су услови за рад и омогућен је упис већег броја студената на прву годину студија. Од 1971. године на Факултету почињу студије електротехнике и грађевинарства као одељења одговарајућих факултета у Београду.
Одлуком Скупштине АП Војводине 22. априла 1974. године Машински факултет прераста у Факултет техничких наука са три одсека: машински, електротехнички и грађевински. Да би се решили проблеми које је Факултет имао, град Нови Сад је 1979. предао Факултету бившу Творницу машинских делова (ТМД). Школске 1978/79. године машински одсек почео је наставу на смеру за производно машинство у Кикинди. Институт за хидраулику и саобраћај иницира 1979/80. покретање студија саобраћајне струке на овом факултету. Године 1987. формиран је Центар за управљање великим системима под покровитељством Унеска.
Студије архитектуре су почеле школске 1996/97. Због потреба овог смера дограђен је четврти спрат у наставном блоку. Градња је започела 13. јула 1998, а радови су завршени 7. децембра 1998.
Од школске 1999/2000. долази промена, када почињу студије графичког инжењерства и дизајна, поштанског саобраћаја и телекомуникација, инжењерског менаџмента и инжењерства заштите животне средине. Од школске 2002/2003, као интердисциплинарни смер, почеле су студије мехатронике.
Данас је Факултет техничких наука научно–образовна институција састављена од 13 департмана, 47 катедри, 33 научно стручних центара и 10 заједничких стручних служби. Делатност Факултета оријентисана је у три подручја: наставна делатност, научноистраживачки рад и развој и примена истраживања у пракси.
Посао сређивања архивске грађе и документарног материјала који је био предмет набавке бр. 19-ОПУ-2022 обављен је у зградама и просторијама Факултета техничких наука, од 10.10.2022 год. до 10.12.2023 године. Факултет своју архивску грађу и документарни материјал држи смештену у 8 архивских депоа и канцеларијама у седам (7) различитих зграда.
На пословима сређивања је радило четрнаест (14) радника Архива Војводине.
Извршен је детаљан преглед и идентификација целокупне архивске грађе и документарног материјала. Посао сређивање и пописа се вршио по годинама, а унутар године по врстама и класификционим ознакама у складу са правилима струке.
Детаљно је прегледано 1887,85 метара архивске грађе и документарног материјала Од тога је укупно је сређено 1300,00 метара архивске грађе и документарног материјала док је 166,5 метара архивске грађе било у делимично сређеном стању. Издвојено је ради уништења 256,00 метара документарног материјала коме су истекли рокови чувања, насталог од 1994 – 2015 године. На ФТН-у на даљем чувању остаје укупно 1631,85 дужних метара архивске грађе и документарног материјала.
Архивска грађа и документарни материјал настао радом Факултета техничких наука је смештен у орманима у пословним просторијама зграда, у ходницима и у полицама у архивским депоима.
Током сређивања утврђено је да има материјала из ранијих година који није био уписан у архивску књигу, као и да је велики део материјала из ранијих година који је био нумерисан и уписан у архивску књигу, идентификован је и нумерисан погрешно. У току рада уочене су неправилности при ранијем упису у архивску књигу регистратуре, које су се најчешће односиле на погрешну идентификацију, количину и рок чувања материјала. Велики део документарног материјала је био обележен непотпуно па се посао идентификације морао урадити од почетка, детаљно и у складу са Листом категорија архивске грађе и документарног материјала са роковима чувања. Стога је било потребно поништити важећу архивску књигу, поново извршити класификацију за неку документацију, доделити нове архивске бројеве и уписати их у нови образац архивске књиге.
Након сређивања, архивска грађа и документарни материјал ФТН-а је уписан у архивску књиге од бр. 1 до броја 1485. У архивску књиге уписан је материјал од 1991 године закључно са 2022. год.
Архивске књиге ООУР-а, РЗЗС, Машинског факултета и Завода за испитивање материјала су исправљење. Целокупна грађа је премерена и налази се у полицама архивских депоа ФТН-а (Машинац и Кула депо – 1), а делом је смештена и у канцеларије департмана.
Архивске књиге ООУР-а
Архивска грађа која је настала радом регистратуре ФТН-а са Р.З.З.С. у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана. Свеукупна количина регистратурског материјала која се чува у оквиру овог фонда износи око 80 дужних метара, од чега је 25 дужних метара предвиђено за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а Штампарија за издавачку (графичку) делатност, у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 3,8 дужних метара, од чега је 1,4 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за примењене основне дисциплине, (односно ООУР-а Н.О.И. за примењене основне дисциплине), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 8 дужних метара, од чега је 2,5 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за механику и машинске конструкције, ( односно ООУР-а Н.О.И. за механику и машинске конструкције), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 8,5 дужних метара, од чега је 3,8 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за производно машинство, (односно ООУР-А-а Н.О.И. за производно машинство), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 16 дужних метара, од чега је 3,3 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године). Део архивске грађе је остао на Департману за производно машинство.
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за механизацију (односно ООУР- а Н.О.И. за механизацију), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 26 дужних метара, од чега је 8,5 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године). Део архивске грађе је остао на Департману за механизацију.
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за струјну, процесну и топлотну технику, ( односно ООУР-а Н.О.И. за термоенергетику и процесну технику ), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 12 дужних метара, од чега је 4,5 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за индустријске системе, (односно ООУР-а Н.О.И. за индустријске системе), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана пописана , а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 16 дужних метара, од чега је 4 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за хидраулику и саобраћај (односно ООУР-а Н.О.И. за хидраулику и саобраћај), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 9 дужних метара, од чега је 3,5 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за мерну технику и управљање (односно ООУР-а Н.О.И. за рачунарство, аутоматику и мерење), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана , а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 9,5 дужних метара, од чега је 2,2 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за енергетику и електронику, (односно ООУР-а Н.О.И. за енергетику и електронику), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 7 дужних метара, од чега је 2,4 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом ООУР-а института за индустријску градњу, односно (ООУР-а Н.О.И. за индустријску градњу), у периоду од 1977. до 1993. године у целости је прегледана и пописана, а затим сређена по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог ООУР-а смештена је у просторије депоа „Машинац“ и укупна количина архивске грађе износи 25 дужних метара, од чега је 11 дужних метара за примопредају надлежном архиву (до 1985. године).
Архивска грађа која је настала радом Завода за испитивање материјала, током 1963. године, прегледана је, а затим по годинама и врстама и уписана у образац архивске књиге. Архивска грађа овог Завода смештена је у просторије депоа „Кула“ и укупна количина архивске грађе износи 1 регистратор (4 фасцикле).
Архивска грађа која је настала радом регистратуре Машинског факултета, (односно Факултета техничких наука),у периоду од 1960. до 1976. године у целости је прегледана и пописана.Свеукупна количина регистратурског материјала која се чува у оквиру овог фонда износи око 75 дужних метара, од чега је свих 75 дужних метара предвиђено за примопредају надлежном архиву.
Архивска грађа доспела за преузимање од 1960 до 1993 године, сређена је и пописана и спремна за преузимање од стране надлежног архива. Количина за преузимање износи 141,6 дужних метара.
Након извршене ускуге сређивања архивске грађе и документарног материјала ФТН-а, издвојен је и пописан документарни материјал којем су истекли рокови чувања у количини од 256 дужних метара, који чека на уништење.
Регистратури смо предали, архивске књиге. Архивску књигу у електронском облику, преписе архивских књига сваког фонда у електронском облику. Записник о уништењу документарног материјала са пописом и Решењем – одобрењем за уништење од стране надлежног архива.
Станислава Блажевић
Виши архивист на заштити
архивске грађе и документарног материјала ван архива
