Ауторка: Станислава Блажевић
Апстракт: Архивски депои представљају специјализоване, строго контролисане просторе намењене трајном чувању, заштити и систематском организовању архивске грађе. Као кључни део сваког архива, депои нису само обична складишта, већ високотехнолошки системи пројектовани да културно и историјско наслеђе заштите од природног пропадања, физичког оштећења и уништења. Циљ овог рада је да прикаже основне карактеристике архивских депоа, техничке услове које морају да испуњавају било приликом опремања или градње новог објекта.
Кључне речи: архивски депо; законски стандарди; противпожарни системи; спољна заштита
Систем заштите културног добра у настајању у Републици Србији заснива се на неколико кључних правних аката. Закон о архивској грађи и архивској делатности (Сл. гласник РС, бр. 6/2020), чија је званична примена отпочела 2. фебруара 2021. године. То је основни закон који уређује целокупан систем заштите, надлежности архива и опште обавезе стваралаца и ималаца архивске грађе. Закон о културном наслеђу (Сл. гласник РС, бр. 129/2021) – који архивску грађу препознаје као културно добро од општег интереса за Републику Србију и Правилник о ближим условима за обезбеђење одговарајућег простора и опреме за смештај и заштиту архивске грађе и документарног материјала код ствараоца и имаоца (Сл. гласник РС, број 111/2021) – подзаконски акт који детаљно прописује техничке нормативе за архивске депое.
Законодавство Србије препознаје разлику између великих јавних система и малих привредних субјеката. Правилник уводи изузетак: субјекти који стварају мање од 20 дужних метара грађе годишње (и нису државни органи, јавна предузећа или установе) не морају имати посебан депо. Они грађу могу чувати у оквиру редовног пословног простора, али под условом да температура не прелази 25 °С и да је грађа закључана у металним ормарима или на металним полицама.
Правилник о ближим условима за обезбеђење одговарајућег простора и опреме за смештај и чување архивске грађе и документарног материјала код ствараоца и имаоца (Сл. гласник РС, бр. 111/2021) прописује ригорозне захтеве како би се грађа заштитила од природних непогода и хаварија.
Забрана поткровља: Архивски депо се не сме налазити у поткровљу објекта.
Условни сутерен: Смештај у сутерену или подруму је дозвољен само ако је простор доказано сув, потпуно заштићен од продора површинских и подземних вода, и изолован од канализационих и водоводних цеви.
Изолација просторије: Депо мора бити физички одвојен од радних соба и пролазних просторија. Кроз њега не смеју пролазити магистралне инсталације (гас, грејање, вода). Врата морају бити метална или дрвена обложена лимом, минималне ширине 900 мм.
Опрема простора: Грађа се складишти на металним полицама или у металним ормарима. Према стандардима, полице морају бити одигнуте 10 до 30 цм од пода, као и 30 до 40 цм од зидова и таванице, чиме се обезбеђује адекватно струјање ваздуха и спречава развој буђи.
Осветљење и прозори: Ако депо има прозоре, стакла морају бити матирана или премазана заштитним фолијама, а на прозорима су обавезне металне решетке. Унутрашње осветљење мора бити „вештачко хладно светло” (ЛЕД расвета).
Одржавање микроклиматских услова у Србији је законска обавеза, а параметри зависе од врсте медија на коме се подаци налазе
Законски стандарди микроклиме и опреме
| Врста грађе | Прописана температура | Прописана влажност ваздуха |
| Папир, пергамент и кожа | 13 °С до 18 °С | 50% до 60% |
| Магнетне траке (филмска и дигитална грађа) | 4 °С до 16 °С | 40% до 60% |
Безбедност и противпожарна заштита
Безбедност депоа у Србији уско је повезана са обавезом доношења Плана мера заштите архивске грађе у ванредним ситуацијама.
Противпожарни системи: Депо мора поседовати системе за аутоматску дојаву и гашење пожара. У пракси се инсистира на сувим системима (гасни системи попут Инергена или ФМ-200), јер употреба воде уништава папирну грађу.
Спољна заштита: Објекат у коме се налази депо законски мора бити опремљен исправном громобранском инсталацијом.
громобранска инсталација
металне полице
локација депоа
елементи заштите од пожара
противпожарна врата депоа
Изградња архивског депоа Института Војводине
За наменски грађене архивске зграде, односно архивске депое и њихово уређење постоји одређена законска регулатива. Правилник о класификацији објеката (Сл. гласник РС, 22/2015) зграде за чување архивске грађе (архивски депо) сврстан је у категорију захтевних објеката у грађевинском смислу (класификациони бр. 126202, категорија В).
Поред прописа, пракса је да се при изградњи користе одређени стандарди за ову област, а пре свега:
PD 5454:2012 – Guide for the storage and exhibition of archival materials
ISO 11799:2015 – Document storage requirements for archive and library materials
PAS 198 : 2012 – Specifications for managing environmental conditions for cultural collections.
Према позитивним прописима, просторије депоа могу бити смештене само у приземљу и на спратовима. Оне морају бити изоловане од влаге и топлоте, обезбеђене од директног светла, прашине, микроорганизама, глодара, инсеката и др.
Локација објекта:
– просторна ширина – величина локације
– геолошки састав земљишта
– безбедност локације
– непосредност са комуникационим везама и
– доступност корисницима
При избору величине локације треба узети у обзир колика величина објекта је потребна да би се задовољиле тренутне потребе регистратуре за смештајем архивске грађе и документарног материјала и урачунати очекивани прилив документарног материјала током следећих 20 година. Осим тога, плац треба да је довољно велики да остане места за доградњу по истеку 20 година.
Пример: тренутне потребе + прилив у наредних 20 година + плац за доградњу
Очигледна је потреба за архивским депоом капацитета, минимум 3000–4000 дужних метара смештајног простора. Решење којим би се добило 742 m2 бруто површине, односно 404,58 m2 површине под покретним полицама. Тим решењем добило би се нешто преко 3300 дужних метара за смештај архивске грађе.То је довољно само за садашње потребе сва три Института заједно. Ако урачунамо годишњи прилив грађе у наредних 20 година, неопходно нам је бар дупло више смештајног простора, тј. око 6000–8000 дужних метара.
Величина плаца:
Архивски депои су објекти који морају да имају већу носивост од обичних пословних или стамбених зграда. Предвиђена је носивост од 1000 kg/m2 ако се објекат опрема статичним полицама или 1200 kg/m2 ако се опрема покретним регалима-полицама. Заштити од влаге треба посветити нарочиту пажњу и уколико је потребно направити и одводни канал између објекта и околне зелене површине ради успешне дренаже. Због велике тежине објекта и нестабилности земљишта на којем ће се он градити нарочиту пажњу треба посветити изградњи темеља који би требали да су укопани док се не дође до „живе” стене или бар чвршћег слоја земљишта. Али о томе архитекте воде рачуна ако су упознати са наменом објекта који граде.
При избору локације за изградњу архивског депоа треба водити рачуна и о њеној безбедности. Депо не би смео да се гради у близини постројења или складишта опасних материја, које загађују околину или постоји могућност експлозије. У циљу свођења могућности пожара на минимум, архивски депо би требао да буде изолован и по могућности, одвојен од других објеката без обзира на своју отпорност од пожара. Објекат треба да има што мање, по могућности да уопште нема инсталације које су запаљиве или постоји могућност експлозије, односно поплаве. Тако да у њему не би смеле да буду гасне исталације, а све друге (струја, вода и грејање) треба да буду тако изведене да се могућност избијања пожара или поплаве због пуцања цеви сведе на минимум.
Истовремено архивски депо треба да буде и лако доступан корисницима. Нарочито архивски депо Института у Сремској Каменици јер се његова архивска грађа осим у оперативне користи и у научне сврхе. У оперативне сврхе грађу користи велики број корисника (медицинско особље и пацијенти), а у научне сврхе (медицинско особље и студенти Медицинског факултета).
Особине објекта:
Пошто објекат треба да буде дограђиван у будућности било у ширину или висину, то треба узети у обзир приликом избора величине плаца и прорачуна носивости темеља. Ако се планира доградња у висину онда узети у обзир велика носивост коју овакав објекат мора да има. Такође, у случају планиране доградње у висину водити рачуна и о неопходности уградње теретног лифта да би се омогућила вертикална комуникација приликом транспорта грађе. Објекта треба да има и добар друмски приступ и камионску рампу или неку савремену опрему која би омогућила да се истовар архивске грађе обави брзо, лако и неометан неповољним атмосверским условима (киша, снег).
Објекат треба да омогући сталну температуру ваздуха од 18 0C и влажност ваздуха од 50–55%. У условима континенталне климе објекат би те услове требао да омогући без инсталације клима уређаја. Клима уређаји се не препоручују у архивским депоима. Са друге стране у архивском депоу је неопходно изменити ваздух свака 24 сата, зато би неки вид вентилационог система требао да постоји.
Прозори на архивском депоу не треба да се постављају или ставити сасвим мале (узане) отворе у горњем делу зидова јер је сунчева светлост велики непријатељ архивске грађе. Осим тога прозори мењају микроклиму у објекту и кроз њих улазе инсекти и организми који имају негативно дејство на папир као носач записа.
Врата на архивском депоу морају бити од метала и атестирана на отпорност од пожара.
Подови треба да буду од углачаног бетона или неког другог незапаљивог материјала, који није клизав али омогућава несметано кретање архивских колица ради хоризанталног транспорта архивске грађе.
Полице треба да су од метала, јаче конструкције и висине не веће од 2м, да се радник не би пењао на мердевине приликом манипулације са грађом. Уколико простор захтева полице веће висине обезбедити покретну платформу за манипулацију грађом. Простор између полица треба да буде око 80cm да би радник могао несметано да манипулише са грађом. Ради максималне искоришћености простора и безбедности грађе од механичких оштећења и пожара препоручују се покретне полице.
Систем за заштиту од пожара треба да је стабилан, пуњен гасом. Иако МУП захтева да у објекту постоји и хидрантска мрежа (јер они пре свега воде рачуна о безбедности људи и имовине) вода ни у ком случају не сме да користи за гашење пожара. Ако се не инсталира стабилни систем онда треба обезбедити S-6 и S-9 боце.
Површина објекта: На 1 m2 стаје 6 метара архивске грађе ако се користе стандардне полице висине 2 метра. Треба измерити са колико метара архивске грађе и документарног материјала регистратура располаже па ће се онда моћи израчунати колика квадратура објекта је неопходна за тренутне потребе. Потом, увидом у евиденције о архивској грађи треба израчунати колики је просечан годишњи прилив да би се могла урадити пројекција потреба регистратуре у селдећих 20 година. Код ове регистратуре је значајно то што велика количина материјала који настаје обављањем основне делатности има својство архивске грађе, тј. чува се трајно, а јако мало материјала се издваја ради уништења. То знатно увећава њихове потребе за простором за чувањем архивске грађе.
Такође, ради успешног обављања делатности ова регистратура би требала да има и велику и добро опремљену читаоницу у којој би корисници могли да користе архивску грађу, књижни фонд, уз приступ интернету и могућност копирања и дигитализације. С обзиром на то да су примарни корисници лекари и студенти медицине, оваква читаоница би им омогућила да на квалитетнији и бржи начин пишу научне радове и објављују своја научна достигнућа.
Станислава Блажевић
виши архивист на пословима заштите архивске грађе ван архива
